Šta je anemija?
Stanje kada krv nema dovoljan broj crvenih krvnih zrnaca ili kad crvena krvna zrnca nemaju dovoljno hemoglobina naziva se anemija ili malokrvnost.
Koje je najštetnije dejstvo anemije?
Ono se ogleda u smanjenoj sposobnosti krvi da snabdeva tkiva kiseonikom. To dovodi do slabosti i malaksalosti.
Postoje li različite vrste anemije?
Da. One se obično dele prema uzroku anemije.
Kako možemo znati da li imamo anemiju?
Pregledom krvne slike u nekoj za to opremljenoj laboratoriji.
Da li je pojava anemije u toku zime kada ima manje sunca normalna?
U toku zime može postojati malo smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca ali to neće prouzrokovati anemiju značajnih razmera.
Može li se po boji kože odrediti da li neko ima anemiju?
Ne. Izuzev ukoliko anemija nije izražena, nju nije moguće utvrditi posmatrajući boju kože. Mnogi ljudi koji izgledaju bledi imaju normalan broj crvenih krvnih zrnaca što znači da oni uopšte nisu anemični.
Da li je za mlade devojke normalno da imaju anemiju?
Postoji tendencija mladih devojaka da budu lako anemične zato što slabo jedu i nedovoljno se odmaraju. Ipak, ova vrsta anemije nije ozbiljna i obično ne zahteva lečenje.
Šta je to anemija srpastih ćelija?
To je tip anemije koji se sreće skoro isključivo kod ljudi crne rase. Karakteriše je srpast oblik crvenih krvih zrnaca. Stanje je nasledno i u vezi je sa poremećajima u hemoglobinu. Anemija nastaje zato što organizam uništava takva deformisana crvena krvna zrnca.
Može li se pregledom utvrditi sklonost ka anemiji srpastih ćelija?
Da. Precizna analiza krvi će pokazati da li je pojedinac nasledio osobenost srpastih ćelija.
Kakvi su izgledi da se bolesti srpastih ćelija prenesu sa roditelja na dete?
Ako samo jedan roditelj ima osobenost srpastih ćelija, šanse da će dete imati ovu bolest su male. S druge strane, ako oba roditelja imaju pozitivne osobenosti srpastih ćelija, veliki su izgledi da će dete imati anemiju srpastih ćelija.
Kakvi su simptomi i znaci anemije srpastih ćelija?
Pored toga što imaju jaku anemiju, mnoga deca sa ovim oboljenjem su umereno žućkasta. Starija deca mogu imati duge, tanke noge i ruke, kratak trup i izbočene stomake. Obično su prosečne težine i visine. Bolovi u trbuhu i nogama su obično periodični. Veruje se da nastaju zato što krv u ovim delovima tela cirkuliše slabo i ne zadovoljava potrebe organizma.
Kako se leči anemija srpastih ćelija?
Periodičnim transfuzijama krvi da bi se nadoknadila izgubljena crvena krvna zrnca i davanjem antibiotika za zaštitu deteta od infekcije. Lečenje takođe uključuje otklanjanje bola koji se javlja s vremena na vreme.
Jesu li gvožđe i vitamini svrsishodni u lečenju anemije srpastih ćelija?
Nisu naročito efikasni.
Treba li da dve osobe sa pozitivnim osobenostima srpastih ćelija stupe u brak?
Sasvim je u redu da stupe u brak, ali treba da se obrate za genetske savete pre no što odluče da imaju decu.
Zašto neki lekari preporučuju uzimanje pilula u slučaju anemije dok drugi daju injekcije?
Injekcije su za anemiju retko potrebne u današnje vreme zbog velike efikasnosti antianemijskih preparata koji se mogu uzimati oralno (gutanjem). Pa ipak, dešava se vrlo često da izvesni ljudi neće apsorbovati odgovarajuće količine antianemijskih supstanci kada ih oralno uzimaju. U tim slučajevima injekcije će biti od vcće koristi.
Hoće li sunce i svež vazduh izlečiti anemiju?
Ne. Ipak anemija koja nastupa zbog neke druge bolesti koja je pacijenta dugo držala unutar kuće može biti otklonjena obiljem odmora, svežeg vazduha, dobre hrane i sunca.
Da li je štetno kupovati tzv. patentirane proizvode (koji se komercijalno reklamiraju) i njima sam sebi lečiti anemiju?
Jeste. Ako postoji prava anemija, lekar treba da odredi njen uzrok i da preduzme medicinsko lečenje.
Koliko često treba vršiti pregled krvi preko krvne slike?
Ove preglede treba vršiti jedanput godišnje kao deo opšte zdravstvene kontrole.
Hoće li anemija prouzrokovati povećanu osetljivost na infekcije?
Da.
Može li osoba biti i krupna i anemična?
Svakako da može.
Kakvog uticaja ima ishrana na anemiju?
Neodgovarajuća ishrana je jedan od najčešćih uzroka obične anemije.
Kakav uticaj ima nedostatak vitamina na anemiju?
Nedostatak vitamina B i C, kakav postoji u bolestima beri-beri i skorbutu, može prouzrokovati jaku anemiju. Manji nedostaci mogu biti jedan od činilaca koji doprinose anemiji.
Da li je normalno da žena postane anemična zbog krvarenja od menstruacije?
Ne. Ovo se dešava samo kod prekomernih menstrualnih krvarenja ili nekog drugog nenormalnog oblika vaginalnog krvarenja (podliva).
Kako najbolje lečiti malokrvnost u dece?
Više voća i povrća, dobra ishrana, boravak na svežem vazduhu.
Može li manji gubitak krvi u toku dužeg vremenskog perioda, kakav je slučaj kod hemoroida ili drugih rektalnih stanja, dovesti do anemije?
Svakako da može.
Šta je to deficitarna anemija?
To je anemija prouzrokovana nedostatkom supstance koja je potrebna za formiranje krvi.
Koje su neke od deficitarnih anemija i šta u takvim stanjima nedostaje u krvi?
a. Obične nutritivne anemije su često prouzrokovane nedostatkom gvožđa ili vitamina u ishrani. One se sreću kod veće dece koja su na isključivo mlečnoj ishrani ili kod odraslih osoba koje imaju loše navike u ishrani.
b. Perniciozna anemija i spru su primeri nedostatka takozvanih antipernicioznih činilaca u organizmu. One se mogu lečiti injekcijama vitamina B i injekcijama jetrenog ekstrakta ili dodavanjem antianemičkih supstanci hrani, kao što je na primer teleća džigerica.
c. Obična anemija nastaje zbog akutnog ili hroničnog gubitka krvi. Može se lečiti transufzijama krvi ili davanjem lekova koji doprinose stvaranju krvi. Ovi lekovi sadrže gvožđe, ekstrakt folne kiseline i druge supstance koje stimulišu koštanu srž da proizvodi crvena krvna zrnca.
Da li je perniciozna anemija ozbiljna bolest?
Da. Ranije je bila čest uzrok smrti. Od otkrića jetrenog ekstrakta i vitamina B može se kontrolisati i oboleli od ove vrste anemije mogu doživeti normalnu starost.
Moraju li ljudi sa pernicioznom anemijom celog života uzimati B12, ekstrakt jetre, folnu kiselinu i vitamine?
Da, kako bi održavali normalnu krvnu sliku.
Kako se može postaviti definitivna dijagnoza perniciozne anemije?
a. Karakterističnim nalazima pri mikroskopskom pregledu krvi i srži kostiju
b. Otkrivanjem potpunog nedostatka hlorovodonične kiseline pri analizi želudačnog soka
Šta je urođena anemija?
Ovo je vrsta anemije koja se javlja kod osoba koje su rođene sa krvnim defektima. Krvna zrnca su obično slabija nego što je to normalno i brže bivaju uništena. Ovakve vrste anemije su često porodičnog, naslednog karaktera, a isto tako u većini slučajeva imaju rasnu distribuciju.
Koje su neke od urođenih anemija?
a. Kulijeva ili mediteranska anemija. Ona se najčešće javlja kod pacijenata italijanskog porekla.
b. Anemija srpastih ćelija. Ova vrsta se skoro isključivo sreće kod cmačke rase.
c. Hemolitična anemija. Ova bolest obično postoji u porodici generacijama i može pogoditi nekoliko članova jedne te iste porodice.
Može li anemija nastati usled povrede organa koji stvaraju krv?
Može.
Šta može prouzrokovati povredu organa koji stvaraju krv i tako dovesti do anemije?
Toksični uzročnici kao što su rendgenski zraci, radijum, benzol, olovo, izvesni lekovi i drugi uzročnici koji još nisu poznati.
Jesu li toksične anemije opasne?
Da. Brzo uklanjanje toksičnog uzročnika je neophodno da bi se pacijent brzo oporavio.
Završavaju li se toksične anemije smrću?
To se može ponekad dogoditi. Prekomerna doza rendgenskih zraka, radijuma ili toksičnih lekova može prouzrokovati smrtonosnu anemiju.
Šta su to hemolitične anemije?
To su anemije koje nastaju zbog nenormalnog i povećanog razaranja krvnih zrnaca. Ovo uništavanje može postojati zbog naslednih poremećaja same krvi, kao što je urođena hemolitična anemija ili se može steći kao rezultat infekcije, specifičnih otrova, toksina i drugih bolesti.
Može li postojanje ozbiljnog oboljenja u nekom drugom delu organizma prouzrokovati anemiju?
Da. Ovo je jedan od najčešćih uzroka anemije. Takva bolest može uticati na stvaranje krvi ili ometati rad organa koji stvaraju krv ili pak uništavati crvena krvna zrnca. Anemični ljudi sa ekstenzivnim, rasprostranjenim rakom spadaju u ovu kategoriju.
Koji su najčešći znaci i simptomi anemije?
Pacijent se može osećati slabo, obično je vrlo bled, ima lupanje srca, kratak dah i glavobolju.
Kako se anemija najbojje leči?
To potpuno zavisi od uzroka same anemije. Kod deficitarnih anemija supstanca koja nedostaje mora biti nadoknađena. Kod toksičnih anemija, otrov koji je u pitanju mora biti isključen iz okoline ili ishrane. Ako je anemija jaka, moraju se dati transfuzije krvi kao privremena mera.
Jesu li transfuzije krvi pravo lečenje za većinu anemija?
Ne. Potrebno je naći uzrok bolesti i eliminisati ga. Transfuzije krvi obično pružaju samo privremeno rešenje, izuzev u slučajevima kada se koriste kao zamena za izgubljenu krv.
