Šta je bronhografija?
To je postupak kada odredena mešavina tečnostl uđe u bronhije, ispuni ih i učini neprozirnim. Na taj način se na rendgenskoj slici jasno zapažaju veliki i mali bronhijalni putevi.
Šta je bronhoskopija?
To je postupak kada se specijalna metalna cev zvana bronhoskop uvlači u grlo, pored glasnih žica, u dušnik i najzad u bronhije.
Šta se vidi pri bronhoskopiji?
Bronhoskopija je od neprocenjive vrednosti u onim stanjima pluća u kojim rendgen i pregled ispljuvka nisu dovoljni za postavljanje dijagnoze. Ona može pokazati mesto i poreklo krvarenja, njom se mogu otkriti strana tela koja su udahnuta u pluća, tumori bronhija ili rak pluća. Pored toga, pokazaće i mesto blokade bronhije.
Koje su druge vrednosti bronhoskopije?
Pošto se kroz bronhoskop može usisavati, obično se koristi za vađenje gnoja i šlajma iz delova koji su delimično blokirani ovim izlučevinama. Takođe se pomoću bronhoskopa može izvaditi deo plućnog tkiva (materijal za biopsiju) za razne laboratorijske preglede koji treba da utvrde tačnu prirodu postojeće bolesti. Ponekad se bronhoskopom može kauterizirati, površinski sagoreti predeo krvarenja ili ulceracije, čime se postiže izlečenje.
Šta je bronhiektazlja?
To je hronično oboljenje u kome su bronhije proširene ili u celosti ili na određenim lokalizovanim delovima.
Kakvi oblici bronhiektazije postoje?
a. Urođena bronhiektazija (postoji od rođenja).
b. Stečena bronhiektazija.
Kakvi su simptomi i koje su komplikacije kod bronhiektazije?
Hroničan, dugotrajan kašalj, iskašljavanje iz dubine pluća, astma, emfizem (sipnja), krvarenje iz bronhija, formiranje plućnog apscesa i zapaljenje pluća.
Mogu li se bronhiektazije otkriti običnim rendgenskim pregledom pluća?
Ne uvek. Može biti potrebna bronhoskopija ili bronhografija da bi se dijagnoza sa sigurnošću postavila.
Koji su principi lečenja bronhiektazije?
a. Održavanje odgovarajuće drenaže sekreta sluzokože bronhija. Da bi se ovo izvelo, sekret se mora odlepiti i u tom cilju daju se određeni lekovi.
b. Primena antibiotika u cilju sprečavanja infekcije.
c. Inhaliranje raznih lekova koji proširuju i otvaraju bronhijalne puteve.
d. Kašljanje pri raznim položajima kada gornji deo tela visi ili je nagnut preko kreveta ili stola, to može mnogo koristiti da se pročiste bronhijalni putevi od gnoja i sekreta.
Da li se hirurški zahvat indicira u nekim slučajevima bronhiektazije?
Da, ukoliko je bronhiektazija lokalizovana, što će reći ako proširenje postoji samo u jednom određenom malom delu pluća. Tada se taj deo pluća može uspešno hirurški odstraniti. Jaka krvarenja usled bronhiektazije takođe su indikacija za odstranjivanje obolelog dela pluća.
Da li je operacija opasna?
U današnje vreme specijalisti za hirurgiju pluća sa uspehom obavljaju operacije odstranjivanja plućnog tkiva (te operacije se zovu lobektomija i pulmektomija).
Kakvi su izgledi za oporavak posle oporacije bronhiektazije?
Oko devedest pet posto pacijenata će se oporaviti i izlečiti posle odstranjivanja obolelog dela pluća. Količina plućnog tkiva koja se bez opasnosti može odstraniti utvrđuje se pregledom plućnog kapaciteta i plućne funkcije.
