Kakav je položaj i struktura bubrega?
Bubrezi su dva crvenkasto mrka organa oblika zrna pasulja pokrivena tankom sjajnom opnom. Svaki je otprilike deset santimetara dugačak, pet santimetara širok i oko tri santimetra debeo.
Bubrezi se nalaze sa obe strane kičmenog stuba, visoko u krstima, uz zadnji zid trbušne duplje i ispod dijafragme.
Kako funkcionišu bubrezi?
Bubrezi se sastoje od stotina hiljada sićušnih jedinica koje se nazivaju nefroni; ovi se prazne u mikroskopski sićušne kanale poznate kao tubule. Svaki nefron je mala nezavisna hemijska fabrika koja stvara urin iz krvne plazme što kroz njega prolazi. Nefroni prazne urin koji skupljaju u tubule koje ga dovode do bubrežne čašice; zatim urin prolazi kroz cevaste kanale poznate pod imenom ureteri (mokraćovodi) i stiže u mokraćnu bešiku. Iz bešike mokraća se izbacuje kroz mokraćni kanal koji se zove uretra.
Koje su glavne dužnosti bubrega?
Otprilike jedna četvrtina krvi koja izađe iz srca usmerava se ka bubrezima. Nefroni izdvajaju otpadne materije, toksične hemijske sastojke, višak minerala i vode iz krvi koja kroz njih prolazi. Dužnost je bubrega i da ne izdvoje izvesne potrebne hemijske sastojke i supstance.
Šta se dešava kad je funkcija bubrega oštećena?
a. Velike količine hemijskih otpadaka i toksina skupljaju se u krvi.
b. Dolazi do velikog gubitka neophodnih hemijskih supstanci izlučivanjem u mokraću.
c. Kao rezultat poremećene bubrežne funkcije tkiva se u organizmu snabdevaju krvlju i rastvorima sa neodgovarajućim hemij- skim komponentama. Najzad ukoliko poremećaj pređe određenu granicu, dolazi do takvih hemijskih poremećaja da se život ne može nastaviti.
Može li se samo sa jednim bubregom voditi normalan zdrav život?
Da, pod uslovom da on normalno funkcioniše.
Kako možemo znati da li nam je funkcija bubrega normalna?
a. Pregledom mokraće.
b. Hemijskom analizom raznih sastojaka u krvi.
c. Rendgenskim pregledom bubrega i mokraćnih puteva.
d. Specijalnim pregledima bubrežne funkcije.
Da li je pregled mokraće uvek dobar i siguran pokazatelj bolesti bubrega?
Ne. Postoje slučajevi kada bubreg može biti ozbiljno oštećen a uzorak mokraće da bude normalan. No, pregled mokraće je jeftin, brz i jednostavan postupak kojim se pregled tek počinje.
Koji su najčešći uzroci poremećaja rada bubrega?
a. Svaka jaka generalizovana infekcija ili zapaljenje.
b. Mehanička opstrukcija na izlazu iz bubrega.
c. Opšti abnormaliteti bubrega koji postoje od rođenja.
d. Tumori bubrega.
e. Otrovi uneti u organizam koji oštećuju bubrežno tkivo.
f. Poremećaj u snabdevanju bubrega krvlju.
g. Metabolično ili hormonsko oboljenje.
h. Nenormalna koncentracija minerala u krvotoku ili dehidrata- cija (gubljenje tečnosti).
Da li je šećerna bolest oboljenje bubrega?
Ne. Šećerna bolest je isključivo oboljenje gušterače ali se i njena dijagnoza postavlja pregledom mokraće.
Da li oticanje nogu, trbuha i lica uvek predstavlja znak oboljenja bubrega?
Ne uvek. Postoje mnoge druge bolesti koje mogu dovesti do takvog oticanja.
Da li treba piti velike količine vode da bi se obezbedile normalne funkcije bubrega?
Neka žeđ time rukovodi. To će obično obezbediti dovoljno tečnosti za dobar rad bubrega.
Da li su lekovi koji se reklamiraju za »ispiranje bubrega« korisni?
Ne, zdravi bubrezi sami sebe ispiraju, a oboleli se ne mogu isprati ovakvim lekovima.
Da li bol u krstima obično ukazuje na oboljenje bubrega?
Većina ovih bolova nema veze sa bubrezima. Izvesni bolovi u krstima mogu biti simptomi poremećaja bubrega, ali dijagnozu treba da ustanovi lekar.
Kakva je veza između visokog krvnog pritiska i bolesti bubrega?
Stalan visoki krvni pritisak u toku nekoliko godina može prouzrokovati oboljenje bubrega zbog poremećaja u snabdevanju bubrega krvlju. S druge strane, teška oboljenja bubrega prouzrokuju visok krvni pritisak.
Poslednjih godina je utvrđeno da arterioskleroza bubrežne arterije, glavne arterije koja napaja bubrege, može takođe dovesti do visokog krvnog pritiska.
Da li je moguće izlečiti takav visok krvni pritisak operacijom bubrežnih krvnih sudova?
Da. Sada se može utvrditi precizno posebnim rendgenskim tehnikama da li je glavna bubrežna arterija sužena. Ukoliko se to primeti, često se sa uspehom može izvršiti plastična operacija bubrežnih krvnih sudova. Ukoliko je suženje nastalo zbog arterioskleroze tada se skida unutrašnji sloj arterije i umeće kalem od teflona ili dakrona. To će povećati ne samo priliv krvi u bubrege nego će u mnogim slučajevima otkloniti uzrok visokog krvnog pritiska.
Da li belančevina u urinu uvek ukazuje na oboljenje bubrega?
Ne uvek. Pa ipak, prisustvo belančevine u urinu mora se smatrati indikacijom poremećaja rada bubrega sve dok drugi pregledi ne dokažu suprotno.
Da li učestano mokrenje ukazuje na oboljenje bubrega?
Ponekad učestano mokrenje biva prouzrokovano prekomernim uzimanjem tečnosti ili nervnom napetošću. S druge strane, poremećaji kao što je dijabetes ili povećanje prostate mogu biti uzrok čestog mokrenja. Epizode čestog mokrenja treba da ukažu na potrebu detaljnog pregleda u cilju otklanjanja sumnje na poremećaj u radu bubrega.
Da li mokrenje u krevetu predstavlja znak bubrežne bolesti ili slabe mokraćne bešike?
Ne. Većina ovih slučajeva postoji zbog emocionalnih poremećaja.
Moraju li ljudi sa obolelim bubrezima ograničiti količinu soli u ishrani?
Samo kod izvesnih oboljenja.
Da li se kod hroničnih oboljenja bubrega predlaže smanjenje unošenja tečnosti u organizam?
Samo kod izvesnih hroničnih bubrežnih bolesti, naime kad se u organizmu zadržava povećana količina tečnosti.
Može li prekomerno uzimanje jaja, mesa ili preslanog jela prouzrokovati oboljenje bubrega?
Ne.
Šteti li pušenje bubrezima?
Ne.
Da li je uzimanje alkohola štetno po bubrege?
Velike količine alkohola mogu oštetiti bubrege kao i ostala tkiva. Preporučljivo je da pacijent koji pati od ozbiljne bubrežne bolesti ne uzima alkohol.
Da li su velike količine začina štetne po bubrege?
Obično nisu. Ali mogu predstavljati privremeno nadražujuće sredstvo ukoliko već postoji oboljenje mokraćnih puteva.
Kakav je značaj krvi u mokraći?
To ukazuje da nešto nije u redu u nekom delu mokraćnih puteva pa je zbog toga potrebno da se pacijent odmah javi na pregled.
Da li krv u mokraći uvek ukazuje na oboljenje bubrega?
Ne. Izvor krvi može biti uretra (bešika) ili ureteri.
Da li zamućenost mokraće ili bol pri mokrenju ukazuju na bubrežnu bolest?
Ne uvek, mada to predstavlja indikaciju nekog poremećaja u mokraćnim putevima. Pacijenti sa takvim simptomima treba da se odmah obrate lekaru.
Šta je Brajtova (Bright) bolest?
To je stari izraz koji po imenu čuvenog lekara označava grupu bubrežnih bolesti.
Šta je nefritis?
To je takođe vrlo širok, opisni pojam koji označava bolesnu funkciju bubrega, naročito usled zapaljenja.
