Latinsko ime: Cydonia oblonga Mill. – Rosaceae
Dunja je poreklom verovatno iz jugozapadne Azije, a danas se gaji i raste poludivlja u južnoj i Srednjoj Evropi. Krupni, žuti, mirisni, slatki i opori, jabuci ili kruški slični plodovi jedu se sveži kao voće i služe za izradu izvrsnih voćnih: pekmeza, slatka, kompota, marmelade i želea („kitnkez“). Sok iz voća i skuvano voće imaju vrlo prijatan miris i ukus i upotrebljavaju se u narodu kao lek protiv proliva, plućnih bolesti itd. Kod nas je dunja vrlo omiljeno voće, mnogo se sadi, dobro uspeva i mnogo troši naročito u južnim toplijim krajevima. Srbija se računa među najvećim proizvođačima dunje u svetu.
Izged droge: Semenke (Cydoniae semen) su većinom udružene (5-20) i slepljene u sluz. Oblika su donekle kruškasto-jajastog i trouglastog. Na tanjem kraju nalazi se pupak. Seme je mrko-crveno, tvrdo, do 1cm dugačko; kad se potopi u vodu, postaje sklisko ad velike količine sluzi, koja mućkanjem spada sa semena. Ispod tanke, sluzave, vrlo lomljive Ijuske nalazi se mali endosperm i dva debela masna kotiledona.
Ukusa je najpre sluzavog, a kad se žvaće, oseća se slab ukus i miris gorkih badema (HCN, cijanovodonična kiselina).
Sastav: Ovo lekovito bilje ima oko 20% sluzi, pektina, oko 8% raznih šećera, oko 1% jabučne kiseline, 15% masnog uIja, amigdalina (0,5%), emulzina, protida i tanina.
Upotreba: Upotrebljava se kao sluzavo sredstvo (Mucidago Cydoniae) za izradu emulzija i mikstura protiv kašlja, kao voda za obloge, protiv opekotina, za kozmetiku (losioni) i u industriji. Danas se bez razloga mnogo manje upotrebljava nego ranije. Grci i Rimljani su dunju mnogo cenili kao blago sredstvo protiv proliva (tanin i sluz). Prisutna cijanovodonitna kiselina u semenu čini da lokalno anestezira. Ako se za izradu sluzi upotrebi zdrobljeno seme, u njemu moze biti toliko ove kiseline da se mogu pojaviti i slučajevi trovanja. Zato sluz treba praviti od celog semena ako se ne želi istovremeno dejstvo sluzi i cijanovodonične kiseline.
Od dunjinog semena se izrađuju lekovi na isti način kao i od lanenog semena. Sok ad dunje služi kao prijatan i lekovit napitak kojl osvežava i jača sluznicu usta, želuca i creva, a daje se i protlv dosadnih i upornih proliva dece, sok se spravlja ceđenjem struganih zrelih i zdravih dunja. Od dunjinog soka svaka kuća u jesen može za celu godinu spraviti sirup: 1kg bistrog, filtriranog soka prokuva se sa 2kg šećera , procedi kroz čist flanel, sipa u omanje čiste boce, zapuši i čuva na hladnom mestu, Ovaj sirup je odlično sredstvo za zaslađivanje gorkih i oporih lekova, osobito onih protiv dečijih proliva.
Dunjina sluz: 100g dunjinog semena pokvasi se sa litrom i po destilovane vode, drži 12 sati i kroz flanel procedi. Može se upotrebiti sveža, a može se na vodenoj pari osušiti.
Ostala narodna Imena: vunja, gdunja, dunjac, kunja, kuta, kutinja, kulna, mrkatunja, tkunja, runja, turundža, funja, cunja.
-
- Drvo dunje
-
- Dunjin cvet
-
- Plod dunje
-
- Botanička ilustracija dunje
