Imela, Bela imela

Latinsko ime: Viscum album L. – Loranthaceae

Imela je mali, vrlo razgranat, uvek zelen grmić, visok do 1m, koji kao poluparazit živi na raznom belogoričnom i crnogoričnom drveću. Stabljilka je zeleno-žućkasta, drvenasta, obla i dihotomski se grana. Listovi su debeli, kožasti, zeleno-žućkasti, sedeći po obodu celi i imaju 3-5 nerava. Ima odvojene muške i ženske cvetove. Plod je bela, okrugla, sočna, prozirna bobica puna lepljive mase. Cveta od marta do maja, a plodi od avgusta do novembra.

Droga: List i mlada grana, ređe biljka (Visci albi herba, stipes et folium). Kod nas je običaj da se bere zimi, a u Francuskoj npr. od avgusta do septembra; što pre osušiti u tankom sloju. Kod nas se imela malo troši, ali kako je ima svuda mnogo i pošto se trži izvoz preporučuje se njeno branje, samo se prethodno mora raspitati da Ii se traži posebno odvojen list ili cela biljka.

Sastav: Alkaloid viskotoksin, inozitoli, flavonski heterozidi, vosak, sluz, holin i drugi sastojci. Premda je imela mnogo istraživana, ipak joj hemijski sastav nije dovoljno poznat. Primećeno je da hemijski sastav i lekovitost zavise i od drveta domaćina na kome imela živi. Tako je utvrđeno da je imela sa jabuke i jele otrovnija od one sa topole. Isto tako i hipotensivna svojstva nisu ista: najjača su u imele sa kruške, manje s jabuke, a još manje sa oskoruše.

Upotreba: Ovo lekovito bilje dobro deluje protiv visokog krvnog pritiska i arterioskleroze, ali je jakog i neujednačenog fiziološkog dejstva, pa se sme upotrebiti samo pod nadzorom lekara da ne bi došlo do trovanja. Imela se daje u obliku raznih preparata, sama ili u zajednici sa drugim lekovima sličnog dejstva (sinergisti): s primorskim lukom, jodidima, amilnitritom, belim lukom i drugim lekovima.

Spravljaju se:

Lekoviti prašak: mlevenjem lista: 1-2g u toku dana.
Čaj: po 25g imele, cveta i ploda (zdrobljenog) gloga i rastavića se pomeša, pa se 2 supene kašike smeše prokuva 10 minuta u 400g vode, ostavi 2 sata i popije pola izjutra, a pola uveče pre jela. Uveče pojesti 2-3 čena belog luka.
Čaj: protiv hroničnog nefrita sa hipertonijom: po 25g imele i rastavića i 50g brezovog lišća se pomeša i upotrebi kao pod 2.
Lekovito vino: 20g sitno zdrobljene imele drži se 4 dana u 1l dobrog belog vina i pije 3 puta dnevno po 1 čašica pre jela.
Tinktura: 200g sveže imele i 100g očišćenog belog luka isecka se i prelije 1l jake komovice, drži 10 dana uz češće mućkanje, ocedi, iscedi, profiltrira i pije 3 puta dnevno po 1 kašika pre jela.

Druga narodna imena: amelje, veska, visk, višće, lepak, mela, melina, melje, omela, omelj, himela, hmelina, hrastova imela.