Za koje vrste plućnih infekcija može biti potrebna operacija?
a. Plućni apsces.
Većina se apscesa danas može uspešno lečiti antibioticima, ali još uvek postoji izvestan broj slučajeva koji zahtevaju hiruršku drenažu. Ranijih godina plućni apsces je bio praćen visokim stepenom smrtnosti, ali danas je situacija potpuno drukčija jer je pri savremenim hirurškim metodama i uz vrlo uspešnu terapiju antibioticima, ozdravljenje moguće u skoro svim slučajevima.
b. Bronhiektazije.
To je stanje kod koga su male bronhiole proširene i praktično uništene. Usled toga su vrlo često podložne infekcijama. Kada, kao rezultat bronhiektazija, dođe do hronične infekcije, često je potrebno operacijom izvaditi oboleli deo pluća. Postupak je poznat pod imenom lobektomija, a može se izvesti bez ikakvih opasnosti i daje velika obećanja za izlečenje.
c. Empijem.
To je stanje kada se gnoj stvara u prostoru između pluća i grudnog zida (pleuralna šupljina). Ranije se često sretalo kao komplikacija zapaljenja pluća. Danas je to relativno retko stanje, pošto se zapaljenje pluća uspešno leči antibioticima. Ipak, ako se zapaljenje pluća zapusti ili se ne leči na odgovarajući način, može doći do empijema. Tada se pribegava rezu na grudnom košu i dreniranju gnoja, što u većini slučajeva dovodi do izlečenja.
d. Tuberkuloza.
U svrhu lečenja tuberkuloze pluća izvode se mnogi hirurški zahvati. Tada se može odstraniti oboleli režanj ili celo plućno krilo. Takvi zahvati se nazivaju lobektomije ili pneumonektomije. Oni se obično predlažu kad drugo plućno krilo nije zahvaćeno tuberkuloznim procesom. U izvesnom broju slučajeva predlaže se torakoplastika. Prilikom ove operacije vade se rebra koja okružuju tuberkulozni režanj plućnog krila što omogućuje kolaps grudnog koša i inaktivaciju tkiva koje se nalazi ispod tako kolabiranog grudnog koša. Drugi je pak zahvat poznat pod imenom podvezivanje frenikusa i on se takođe povremeno preporučuje. Izvodi se kroz mali rez u bazi vrata radi otkrivanja nerva i njegovog podvezivanja. Frenikus služi dijafragmi i, kada se podveže, dijafragma se podigne i prestane da bude aktivna, smanjujući na taj način zapreminu grudne duplje i omogućujući delimični kolaps i odmor pluća. Na sreću, pronalaskom antituberkuloznih lekova (izoniazid, paraaminosalicilna kiselina i streptomicin) u većini slučajeva nestala je potreba za hirurškim zahvatima na plućima (lobektomijom ili pneumektomijom, torakoplastikom, podvezivanjem frenikusa i sl.).
