Šta se podrazumeva pod cerebralnim krvarenjem?
Krvarenje unutar moždanog tkiva ili na njegovoj površini.
Koji su najčešći uzroci cerebralnog krvarenja?
a. Zakrečavanje arterija (arterioskleroza) i visok krvni pritisak su najčešći uzroci krvarenja unutar mozga. Ovaj se tip krvarenja najčešće sreće posle četrdesete godine starosti.
b. Krvarenje takođe može nastupiti i kod mladih osoba kao rezultat prskanja nekog slabo ili nepravilno razvijenog krvnog suda. Najčešće je to kesasto proširenje krvnog suda (aneurizma). Ponekad se sastoji od čitavog grozda nenormalno velikih krvnih sudova (angioma).
c. Povreda mozga može takođe prouzrokovati intrakranijalno krvarenje.
Da li je cerebralno krvarenje sinonim moždanog udara ili šloga?
Ne sasvim. Izraz moždani udar ili šlog uključuje nekoliko stanja od kojih je cerebralno krvarenje jedno.
Da li je cerebralno kravarenje ozbiljno stanje?
Da, bez obzira na uzrok.
Kakvu ulogu igra hirurgija u lečenju cerebralnog krvarenja?
Krvarenje u mozgu, kada je prouzrokovano obolelim ili nenormalnim krvnim sudom, može se ponekad lečiti hirurškom terapijom. Operacija u nekim slučajevima može biti mera koja spasava život i može smanjiti verovatnoću trajnog oštećenja mozga. Indikacije za operaciju se razlikuju i nema utvrđenih pravila pri odlučivanju koji su slučajevi pogodni za hirurško lečenje. Opšte uzevši, mlađi ljudi kod kojih krvarenje nije duboko unutar mozga pogodniji su slučajevi za operaciju.
Kakva je uloga hirurgije u lečenju anatomski loše razvijenih krvnih sudova glave?
Kako ovi sudovi često pucaju i prouzrokuju krvarenje unutar lobanje, oni predstavljaju opasnost po život. Svakako bilo bi poželjno otkriti ih i, kad god je moguće, započeti lečenje pre no što krvarenje nastupi. Na žalost, znaci krvarenja su često prvi znaci da postoje ove urođene deformacije krvnih sudova. Korišćenje kontrastnih supstanci za dobijanje slike krvnih sudova mozga (arteriografija) vrlo je pogodno u slučajevima kada se sumnja na neku anatomsku ili drugu nenormalnost krvnog suda u mozgu. Ustanovljeni su razni metodi hirurškog lečenja, ali na žalost, ove operacije, kada su moguće, često uključuju veliki rizik.
Kakva je uloga hirurga u lečenju moždanog udara koji nije posledica izliva krvi u mozak (cerebrovaskularnih okluzivnih bolesti)?
Poslednjih godina ubedljivo je dokazano da udari uglavnom, mada ne i apsolutno, nastaju zbog opstrukcije priliva krvi u mozak koja pogađa vratne arterije što idu od srca. U takvim se slučajevima dijagnoza uvek potvrđuje arteriografski. U nekim od ovih slučajeva preporučljivo je otkloniti opstrukciju obolele arterije ili, u zavisnosti od položaja i stepena tog prekida, zaobići je veštačkim cevastim kalemom Treba da bude jasno da ogromna većina pacijenata koji su imali udar nisu pogodni kandidati za ovakav vid hirurškog lečenja.
Šta se podrazumeva pod trigeminalnom neuralgijom (bolni tik, trifacijalna neuralgija)?
Trigeminalna neuralgija je bolest koja se najčešće javlja kod sredovečnih i starijih ljudi i koja se karakteriše jakim, povratnim, paroksizmalnim bolom na licu. Uzrok je nepoznat.
Kako se leči trigeminalna neuralgija?
Nema pouzdanih lekova kojima se može obezbediti olakšanje, mada je ponekad lek dolantin privremeno efikasan. Injekcije alkohola u nerve lica mogu otkloniti bol za manji ili duži period vremena. Presecanje glavnog živca unutar lobanje (živca koji je odgovoran za bol) obezbediće trajno olakšanje. Ova je operacija uspešna u većini slučajeva.
Da li se u lečenju epilepsije ikad predlaže operacija?
Da, mada relativno retko. Epilepsija (padavica) može nastati bez bilo kakvih vidljivih uzroka (idiopatska) ili pak usled neke nenormalne građe mozga kao što su tumor, apsces, povreda, loše razvijen krvni sud ili ožiljak. Važno je razlikovati idiopatske slučajeve od onih koji su prouzrokovani poznatim, organskim oboljenjem. Uzrok idiopatske epilepsije nije poznat i lečenje je usmereno samo na ublažavanje napada. U lečenju ove vrste bolesti koriste se lekovi.
Problem je potpuno različit kod pacijenata čiji napadi nisu idiopatske prirode. Napadi se i ovde moraju dovesti pod kontrolu, ali se pored toga mora lečiti i stanje koje je prouzrokovač. Zbog toga se indicira operacija ako je u pitanju epilepsija koja je nastala zbog tumora, apscesa ili frakture. Operacija se može preporučiti i u slučajevima nastalim formiranjem ožiljka, ako lekovi nisu efikasni u kontrolisanju napada. Izvesni pacijenti, koji imaju psihomotornu epilepsiju koju karakteriše neka vrsta automatske aktivnosti u periodu amnezije i koji se konzervativnim metodama ne mogu uspešno lečiti, takođe mogu imati koristi od neurohirurške operacije.
Kakva je uloga hirurgije u lečenju mentalnih bolesti?
Operacija namenjena lečenju mentalnih bolesti (lobotomija) uglavnom je napuštena. U stvari, u današnje vreme uloga hirurgije u lečenju psihijatrijskih bolesti nije sasvim jasna. Predlažu se razne modifikacije ove operacije kako bi se izbegle neželjene posledice, ali specifične indikacije za ove nove postupke i njihova efikasnost još nisu sa sigurnošću utvrđeni.
Da li je hirurgija korisna u lečenju parkinsonizma?
Nema više nikakve sumnje da hirurško lečenje može dosta pomoći u slučajevima Parkinsove bolesti. Nikakvih kontraindikacija nema za operaciju, uključujući tu i starost pacijenta, mada se najbolji rezultati postižu kod pacijenata kod kojih je zahvaćena samo jedna strana. Operacija nije sasvim bez rizika, ali broj neželjenih ishoda je vrlo mali. Ova vrsta operacije zahteva posebnu obuku i opremu i treba je obavljati u odgovarajućem neurohirurškom centru. Operacija se obično vrši pod lokalnom anestezijom. Hirurško lečenje može pomoći ne samo u sprečavanju drhtanja nego i u slučajevima drugih neželjenih pokreta.
Šta se podrazumeva pod hidrocefalusom?
Hidrocefalus je relativno čest poremećaj beba kod kojih je glava nenormalno uvećana zbog preterane količine cerebrospinalne tečnosti unutar mozga. Poremećaj cirkulacije ili apsorpcije cerebrospinalne tečnosti prouzrokuje preterano nagomilavanje ove tečnosti. Veličina glave može dobiti ogromne proporcije.
Kako se leči hidrocefalus?
Ova bolest se može i spontano ograničiti, ali slučajeve progresivnog hidrocefalusa treba hirurški lečiti u nadi da će se izbeći ili umanjiti oštećenje mozga. U prošlosti su obavljane razne vrste hirurških postupaka, ali su rezultati na žalost bili daleko od željenih. Operacija kojoj se trenutno u većini bolnica daje prednost uključuje šant (kratki spoj, usmeravanje u drugom pravcu) cerebrospinalne tečnosti u krvotok uz korišćenje zaliska za sprečavanje vraćanja krvi. Ova operacija ima izvestan broj nedostataka, ali je zasad najefikasnija.
