Latinsko ime: Ammi visnaga L. – Umbelliferae
Kela je dvogodišnja zeljasta biljka koja kao korov raste u zemljama oko istočnog dela Sredozemnog mora, a u novije vreme se sve više gaji za proizvodnju ploda koji služi kao industrijska sirovina za ekstrakciju kiselina.
Biljka je visoka 1 do 1,5m i svojim izgledom, osobito svojim višestruko i sitno deljenim listovima i krupnim belim cvastima, podseća na mrkvu/šargarepu.
Gajenje i berba: Najbolji prinosi dobijaju se na plodnoj zemlji, pogotovu ako se uz to đubri fosfornim, azotnim i kalijumovim đubrivom. Seje se u jesen na dubinu 1,5-2cm na rastojanju 60-70cm red od reda. Pošto je seme sitno, pre setve se pomeša 5-6 kg sa 30kg granulovanog superfosfata. Prolećna setva je bolja, ali se seme mora 1-2 meseca stratifikovati. Sazrevanje je septembra i oktobra, ali nejednako, zbog čega u drogi uvek ima zrelih i zelenih plodova. Berba se mora vršiti kad prvi štitovi sazru, i to izjutra po tihom vremenu i rosi da se što više izbegne opadanje plodova na zemlju. Prinos sa hektara je 600-1.000kg ploda.
Izgled droge: Zreli izvijeni plodovi svega 2-2,5mm dugački, 0,8-1,2mm široki i 0,8-1,0mm debeli; na vrhu nose piramidalan stilopod. Merikarp je plan-konveksan, zelenkasto-mrk, go, gladak; 5 primamih rebara su žućkasti, a 4 sekundarna mrka.
Sastav: Glavni lekoviti sastojak je kelin, oko 1%. Visnagin je sličan kelinu (0,1%). Kao o plodovima drugib štitarica, i u ovom ima mnogo masnog ulja (oko 18%) i belančevina (12%), zbog čega se ostaci od destilacije i ekstrakcije cene kao izvrsna stočna hrana.
Kelina ima i u drugim delovima biljke: u listovima 0,90-1,20%, u štovima 0,20-1%, a u stabljikama i korenju sasvim malo, oko 0,10%.
Upotreba: Kelin se daje peroralno (kroz usta) u tabletama za lečenje stenokardije i bronhijalne astme. Novijim proučavanjima e utvrđeno da plod mrkve (Daucus carola L.) ima slično dejstvo: spazmolitično i vazodilatatorno.
