Latinsko ime: Ailanthus glandulosa Desf. – Sirnarubaceae
Do 30m visoko drvo, poreklom iz istočne Azije. Jod nas se sadi, često i za pošumljavanje goleti. Listovi su perasto deljeni, dugatčki do 50cm. Cela biljka, osobito u julu kad cveta, širi jak i neprijatan miris. Uotrebljavaju se kora s grana i s korena i list.
Sastav: U kori ima kateininskog tanina, gorke materije aulantina, oksikumarinskog heterozida, saponozida i masnih jedinjenja. U listu ima do 12% tanina, elagne i galne kiseline, flavonoida, i do 210mg% vitamina C.
Upotreba: Ovo lekovito bilje deluje slično ipekakuani, pa se u Kini upotrebljava protiv tropske (amebne) srdobolje i nekih crevnih parazita (kao nar). Kiselo drvo se upotrebljava i kao insekticid (unštava insekte) i insektifug (goni, tera insekte): 1kg svežeg lišća se sitno iseče i prelije sa 50 litara ključale vode i, češće mešajući, drži 24 sata. U drugom sudu se rastvori 1 kg crnog mekog sapuna u 50 litara ključale vode. Oceđena tečnost od lišća i rastvor sapuna se pomešaju i tom tečnošću se prska voće i povrće protiv napada insekata.
Na Zapadu se upotrebljava prašak kojim se zaprašuju voćke u vreme cvetanja protiv raznih insekata: po 10kg fino samlevene osušene kore s korena kiselog drveta, fino samlevenog osušenog lišća paradajza i dijatomita i sve se dobro pomeša. Da bi odstranio razne insekte, u raznim krajevima sveta narod stavlja sveže lišće kiselog drveta u postelju, njime se trlja, a isto to čini i sa stokom.
