Šta je krvni pritisak?
Krvni pritisak je sila koja se stvara kontrakcijom srca, a održava adekvatnu i stalnu cirkulaciju krvi kroz krvne sudove tela.
Kako bi se savladao otpor koji se javlja u kilometrima uskih krvnih sudova i kako bi krv konačno stigla do tkiva sa dovoljno rezidualnog pritiska da bi se izvršila razmena hemikalija, srce mora da održava određeni minimalni nivo pritiska unutar cirkulatornog sistema.
Kako se meri krvni pritisak?
Oko nadlaktice pacijenta omota se pljosnata, gumena poveska koja se povezana s aparatom koji meri pritisak, naduva vazduhom dok lekar osluškuje arterijski pritisak u lakatnom području.
Vazdušni pritisak u povesci se podiže dok puls više ne može da se čuje. Posle toga se pritisak u povesci smanjuje dok lekar ponovo ne začuje puls. Ovo je poznato pod imenom sistolični pritisak. Pritisak u povesci se i dalje smanjuje dok ponovo ne iščezne i u ovoj tački se naziva dijastolični pritisak.
Šta izaziva visok krvni pritisak?
Smatra se da sužavanje manjih arterija po čitavom telu nagoni srce da jače pumpa kako bi krv stigla do raznih tkiva. Kada srce jače pumpa, krvni pritisak se podiže.
Da li gojazne osobe naginju ka povećanom krvnom pritisku?
Da.
Da li postoji nasledna tendencija ka visokom krvnom pritisku (esencijalna, bitna hipertenzija)?
Da, ali valja reći da postojanje visokog krvnog pritiska kod nekog pacijenta ne mora da znači da će njegovi potomci isto imati hipertenziju.
Da li se visoki krvni pritisak javlja ukoliko se jede krvavo meso, slana ili začinjena hrana?
Ne.
Zbog čega visoki krvni pritisak može da bude štetan?
a. Srce je izloženo većem naporu no što je normalno slučaj. Ako ovo traje duže vremena, može da dođe do proširenja i oštećenja srca.
b. Kada krv teče kroz krvne sudove pod većim pritiskom, onda su oni izloženi većem opterećenju. Konačno, ovakvo stanje može da prouzrokuje vitalne štete na tim sudovima. To, sa svoje strane, izaziva oštećenje funkcije tkiva i organa koje oni snabdevaju. Organi koji su posebno podložni takvom oštećenju su srce, mozak, bubrezi i oči.
Da li postoje razlike u načinu na koji pojedine osobe reaguju na visoki krvni pritisak?
Da. Žene su u stanju da bolje od muškaraca podnose stalni visoki nivo krvnog pritiska. Takođe postoje velike individualne razlike u reagovanju.
Da li se visoki krvni pritisak može izlečiti?
U stvari ne može, ali savremene metode lečenja omogućavaju da se pritisak drži pod kontrolom, čime se na minimum svode ozbiljna moguća oštećenja. Pored lekova i razumnog načina života, smanjenje prekomerne težine i stalni nadzor znatno će doprineti kontroli visokog krvnog pritiska.
S druge strane, ima još nekih manje čestih uzroka hipertenzije — kao što su neki tumori, oboljenja bubrega i poremećaji endokrinih žlezda koji se zapravo mogu lečiti ali samo pod uslovom da se pravi uzrok visokog krvnog pritiska otkrije i da se može likvidirati.
Da li visoki krvni pritisak može da se spreči?
Ne, ali napred pobrojane mere u mnogim slučajevima mogu da uspostave kontrolu nad hipertenzijom.
Da li uzbuđenja i temperament utiču na krvni pritisak?
Da. Neuredan život i neobični emocionalni ekscesi mogu da prouzrokuju povećani krvni pritisak. Smatra se da ovakve krajnosti u ponašanju ipak nisu osnovni uzrok hipertenzije već pre preduslovi koji pogoršavaju postojeće stanje.
Da li se sa visokim krvnim pritiskom čovek može osećati zdravim i da ne bude svestan njegovog postojanja?
Da, zaista. Mnogi ljudi godinama imaju visok krvni pritisak, a da toga nisu svesni.
Koji su uobičajeni simptomi visokog krvnog pritiska?
U stvari, ne postoje nikakvi simptomi koji specifično mogu da se pripišu povećanom pritisku. Glavobolje i nadolaženje toplote u talasima, na šta se žale pacijenti, obično su posledica drugih uzroka.
Šta je normalni nivo krvnog pritiska?
Utvrđeni, normalni krvni pritisak ne postoji. Postoji širok opseg pritisaka koji se smatraju normalnima za osobe prosečnih godina. Gornji nivo normalnog sistoličnog pritiska iznosi oko 140 do 150 milimetara živinog stuba, a gornji nivo dijastoličnog pritiska kreće se od 90 do 100 milimetara živinog stuba.
Šta je niski krvni pritisak?
Treba reći da svakidašnji varijetet niskog krvnog pritiska nije oboljenje. Reč je o stanju u kome se očitavanja krvnog pritiska nalaze u donjem nivou normalnog opsega. To je obično dobro zdravstveno stanje, budući da znači da srce i krvni sudovi nisu izloženi nepotrebnom naporu.
Da li je niski krvni pritisak ikada znak stvarnog oboljenja?
Kod nekih retkih oboljenja, stalno niski krvni pritisak smatra se za konstantni znak.
Da li uobičajena forma niskog krvnog pritiska stvara simptome kao što su zamor ili letargija?
Samo u retkim slučajevima. Na žalost, niski krvni pritisak postao je psihološka vešalica o koju mnogi pojedinci kače čitav niz žalbi koje s njime nemaju veze.
Da li nizak krvni pritisak zahteva lečenje?
Retko, ako ga uopšte ikada i zahteva.
Da li čovek može da ima privremeni visoki krvni pritisak?
Da. Uzbuđenje prilikom nekog pregleda ili okolnosti u kojima se pregled obavlja, često može prouzrokovati nenormalno visoki krvni pritisak. Kasniji pregledi, u smirenijim uslovima, mogu da daju savršeno normalne rezultate. Isto tako, izuzetni emocionalni stresovi mogu da prouzrokuju povećanje krvnog pritiska u roku od nekoliko dana ili nedelja. No, on će se obično vratiti na normalan, kada bude napetost profila.
