Gde se nadbubrežne žlezde nalaze i kako izgledaju?
Postoje dve nadbubrežne žlezde, po jedna na svakoj strani tela, i nalaze se upravo iznad bubrega. One su trouglog oblika, veličine većeg oraha.
Iz čega se nadbubrežne žlezde sastoje?
Svaka se sastoji od dva zasebna tela: kore i srži.
Imaju li ova dva dela slične funkcije?
Ne. Oni u stvari predstavljaju zasebne organe.
Kakva je uloga srži nadbubrežne žlezde?
Ovaj deo žlezde luči hemijske supstance poznate kao adrenalin i noradrenalin. To su hormoni koji se izlučuju u krvotok.
Kakva je uloga adrenalina i noradrenalina?
a. Oni stimulišu srce pojačavajući njegove kontrakcije.
b. Povećavaju koncentraciju šećera u krvi i na taj način njime bolje snabdevaju tkiva. Povećavaju stepen zgrušavanja krvi. Smanjuju mišićni zamor i tako omogućuju veće i dugotrajnije napore.
c. Prouzrokuju kontrakciju krvnih sudova i tako kanališu krv iz jednog dela tela u drugi deo kome je krv potrebnija.
Kakav je opšti efekat lučenja adrenalina?
Ono priprema telo za akciju kao odgovor na opasnost ili stres, na primer. Njegovo lučenje priprema organizam za borbu ili beg.
Može li srž nadbubrežne žlezde oboleti?
Da. Tumor poznat kao feohromocitom ponekad nastaje u srži nadbubrežnih žlezda.
Kako tumor srži nadbubrežne žlezde utiče na organizam?
Ovaj tumor prouzrokuje povišen krvni pritisak, osećaj strepnje, drhtavicu, pojačan metabolizam i povećanje koncentracije šećera u krvi.
Da li se feohromocitom leči?
Da. Oboljenje se često može izlečiti hirurškim odstranjivanjem kroz bočni rez.
Dolazi li posle hirurškog odstranjivanja ove vrste tumora do ozdravljenja?
Da.
Kakva je funkcija kore nadbubrežne žlezde?
Ovo je vrlo važna struktura pošto ona stvara hormone koji utiču na sledeće funkcije organizma:
a. Korišćenje, deponovanje i održavanje šećera, belančevina i masti u organizmu.
b. Ravnotežu vode i soli u organizmu.
c. Lučenje izvesnih muških i ženskih polnih hormona.
d. Stvaranje hemijskih supstanci potrebnih za reagovanje organizma na stres, napor i povredu.
Šta se smatra najvažnijom funkcijom kore nadbubrežne žlezde?
Pomoć organizmu da se prilagodi jakim stresovima i velikim naporima.
Šta se dešava ako se nadbubrežne žlezde odstrane ili prestanu da funkcionišu?
Nadbubrežne žlezde su neophodne za održavanje života. Odstranjivanje tih žlezdi dovodi do gubitka u težini, iznurenosti i najzad do smrti.
Postoje li neke bolesti u toku kojih kora nadbubrežnih žlezda ne funkcioniše dobro?
Da, Adisonova bolest. To je retko oboljenje u kome dolazi do hroničnog poremećaja kore nadbubrežnih žlezda.
Koji su simptomi Adisonove bolesti?
To su sve brže zamaranje, slabost, gubitak težine, smanjenje apetita, gađenje, povraćanje i emocionalna nestabilnost. Takođe je karakteristično da dolazi do naročitih promena u boji i pigmentaciji kože i sluzokože.
Čemu vodi nelečena Adisonova bolest?
Smrti.
Kako se sada leči Adisonova bolest?
Ona se može uspešno lečiti upotrebom sintetičkih hormona koji regulišu poremećaj nadbubrežnih žlezda.
Postoje li i druga oboljenja kore nadbubrežnih žlezda?
Da, Kušingova bolest. Ova bolest predstavlja prekomerno lučenje hormona kore nadbubrežnih žlezda.
Kakve su karakteristike Kušingove bolesti?
a. Koncentracija masti na gornjem delu tela, vratu i ramenima, što stvara takozvani »bufalo« izgled.
b. Zadebljalo i okruglo »mesečasto« lice.
c. Neobične, crvenkaste pruge po koži iznad stomaka, butina i ruku.
d. Žensko telo dobija karakteristike muškog.
e. Povišen krvni pritisak.
f. Povećana koncentracija šećera u krvi.
Da li je Kušingova bolest često oboljenje?
Nije.
Šta prouzrokuje Kušingovu bolest?
U nekim slučajevima tumor kore nadbubrežne žlezde. U drugim, povećana funkcija kore nadbubrežnih žlezda.
Može li se Kušingova bolest sa uspehom lečiti?
Može.
Kako se leči Kušingova bolest?
a. Rendgenskim zračenjem hipofize u lobanji. Ovo smanjuje stimulaciju nadbubrežne žlezde i njeno lučenje.
b. Hirurškim odstranjivanjem nadbubrežnih žlezda ili odstranjivanjem tumora koji se nalazi u tkivu žlezde.
Šta će se dogoditi ukoliko se Kušingova bolest ne leči?
Pacijent će podleći.
Može li se nadbubrežna žlezda rendgenski posmatrati?
U izvesnim slučajevima može uz korišćenje posebne tehnike.
Mogu li se na nadbubrežnim žlezdama pojaviti tumori?
Mogu, ali vrlo retko. Pa ipak, nedavno je opisana pojava poznata kao Konov sindrom. Veruje se da njega prouzrokuje sićušni tumori nadbubrežnih žlezda koje proizvode posebnu vrstu hormona koji održavaju ravnotežu minerala i tečnosti u organizmu. Pacijenti sa Konovim sindromom mogu imati različite simptome. Jedan od najćešćih je povišen krvni pritisak. Mnogi stručnjaci na ovom polju tvrde da ovi tumori mogu biti mnogo češći no što se verovalo, kao i da od njih boluje deset posto svih pacijenata koji su za sada svrstani u grupu ljudi sa hipertenzijom ili povišenim krvnim pritiskom. Pored povišenog krvnog pritiska, ovi pacijenti mogu ali ne moraju pokazivati znake opšte slabosti, povremene paralize, povećane žeđi, pojačanog mokrenja i glavobolje. Ovi pacijenti mogu takođe pokazivati dijabetičarske tendencije. Dijagnoza bolesti je vrlo složena i zahteva veliku stručnost. Njeno prisustvo može se pretpostavljati na osnovu gore pomenutih znakova i simptoma, ali se tačna dijagnoza može postaviti samo u specijalizovanim istraživačkim centrima. Očekuje se da će u budućnosti dijagnosticiranje ove bolesti biti više rutinska stvar i da će hirurško otklanjanje ovih tumora biti značajan faktor u lečenju ljudi sa visokim krvnim pritiskom.
Može li pacijent voditi normalan život samo sa jednom nadbubrežnom žlezdom?
Da, ukoliko je ta nadbubrežna žlezda normalna.
Postoji li neki način da se izbegnu bolesti nadbubrežnih žlezda?
Nikakav način zasad nije poznat.
Da li se nadbubrežne žlezde nekad hirurški odstranjuju da bi se sprečilo širenje raka?
Da. Otkriveno je da se u nekim slučajevima raka dojke odstranjivanjem obe nadbubrežne žlezde usporava širenje raka. Ovakav način lečenja je vrlo drastičan i preporučuje se samo u onim slučajevima kada se rak uveliko proširio kroz ceo organizam. Ova operacija poznata je pod imenom adrenalektomija.
Koliko je odstranjivanje nadbubrežnih žlezda korisno u slučajevima rasejanog raka?
Ovo može dovesti do produženja života za nekoliko meseci ili u najboljem slučaju za godinu ili dve.
Da li se delovi nadbubrežnih žlezda ikad presađuju sa svoga normalnog anatomskog položaja na neki drugi položaj u telu u cilju usporavanja širenja raka?
Da. Ukoliko su obe nadbubrežne žlezde odstranjene radi usporavanja rasta i širenja raka dojki ili raka neke druge vrste, potrebno je neprestano davati kortizon. Nedavno je ipak otkriveno da deo jedne žlezde transplantiran na drugo mesto unutar unutrašnjeg, gornjeg dela butine, luči dovoljno kortizona u krvotok da se održi život bez uticaja na povoljne efekte adrenalektomije.
