Šta se podrazumeva pod izrazom nedonošče?
Uglavnom svako dete rođeno pre roka od devet meseci smatra se nedonoščetom. Pošto ne možemo znati tačno kolika je bila dužina trudnoće, sva deca lakša od 2700 grama smatraju se za nedonoščad i prema njima se postupa na odgovarajući način.
Da li nedonoščad ima više defekata od normalne dece?
Da. Ali većina njih je normalna, samo rođena prerano.
Kakva je posebna nega potrebna za nedonoščad?
Većina prerano rođene dece neguje se u bolnicama gde za to postoje naročite mogućnosti. Može im biti potreban inkubator ili kolevka koja se greje. Propisuje se posebna ishrana i deca se hrane putem cevi ili pipeta (kapaljke).
Kada prerano rođeno dete može da napusti bolnicu?
Ako dete napreduje u težini i u svemu ostalom je dobro, može napustiti bolnicu kad dostigne težinu od oko 2700 grama.
Kakvi su izgledi da će nedonošče preživeti?
Što je beba manja i ranije rođena to su i izgledi da će preživeti lošiji. Pa ipak danas biva spaseno mnogo više beba nego ikad ranije. Beba teža od 2000 ili 2250 grama ima odlične izglede ukoliko ne postoji nikakav nedostatak srca, mozga ili pluća. Deca između 2000 i 1750 grama imaju sedamdeset pet posto ili više izgleda da prežive. Ona koja su teška između 1500 do 2000 grama imaju nešto više od pedeset posto izgleda, dok su deci ispod 1500 grama vrlo slabe šanse da ostanu u životu.
Kakva je verovatnoća da će dete između 1000 i 1500 grama težine preživeti?
Vrlo mala. Smrtnost u ovoj grupi je između šezdeset i sedamdeset posto.
Ima li nekih izgleda dete lakše od kilograma?
Može se desiti da takvo dete preživi, ali je verovatnoća svega pet posto.
Ima li dužina trudnoće bilo kakve veze sa verovatnoćom da će dete živeti?
Da. Što je trudnoća duža dete ima veće izglede da preživi.
Ako je dete nošeno punih devet meseci a rodilo se s malom težinom, hoće li njegovi izgledi biti bolji od nedonoščeta rođenog sa istom telesnom težinom?
Da.
Da li je tačno da veće šanse imaju deca rođena posle sedam meseci trudnoće od dece rođene posle osam meseci trudnoće?
Ne. To je zabluda.
Da li se svakoj prerano rođenoj bebi daje kiseonik?
Ne. On se daje jedino u slučaju ako je to potrebno za disanje, a i tada samo u specijalnoj koncentraciji i samo u toku nekoliko dana. Zapaženo je da preterano davanje kiseonika može štetiti dečjim očima.
Koliko dugo beba boravi u inkubatoru?
Onoliko dugo koliko joj je potreban dodatni kiseonik i dodatna toplota.
Da li se za prerano rođene bebe kolevke greju?
Neke kolevke se zagrevaju i neko vreme tako koriste po izlasku deteta iz inkubatora.
Može li se nedonošče prevoziti iz kuće u bolnicu i iz bolnice kući?
Da. Postoje posebna ambulantna kola sa pokretnim inkubatorima. U njima se u toku prevoza posebnim uređajima omogućuje snabdevanje deteta dodatnim kiseonikom i toplotom, pošto regulisanje telesne toplote kod prerano rođene dece još nije razvijeno.
Može li svaka bolnica obezbediti negu za nedonošče?
Veća prerano rođena deca mogu se lečiti u svakoj bolnici, dok su manjoj deci potrebni posebni uslovi koji postoje samo u posebnim centrima za zbrinjavanje nedonoščadi.
Da li se nedonošče može hraniti odmah posle rođenja?
Ne. Obično se preporučuje da se sačeka jedan dan ili duže. Prehranjivanje nedonoščadi je komplikovanije nego nega.
Može li nedonošče sisati?
Veća deca mogu, ali ne i ona manja, slabija.
Kako se hrani malo nedonošče?
U stomak nedonoščeta se kroz nos i grlo uvlači polietilenska cev. Kroz nju se detetu daju vrlo male količine (kap po kap) posebno određene hrane.
Može li cev za hranjenje ostati u želucu deteta nekoliko dana?
Može.
Koliko se dugo vremena ova cev ne vadi?
Dok dete ne bude u stanju da sisa. To može potrajati nekoliko dana ili nedelja.
Da li je ova cev bolna ili štetna ukoliko duže vremena ostaje u želucu deteta?
Ne.
Koja se količina hrane daje bebi?
U početku svega pola kafene kašičice svaki put. Takva se količina može davati na svaki sat ili dva. Količina se polako povećava u zavisnosti od načina na koji dete podnosi hranu i od porasta telesne težine.
Da li su nedonoščetu potrebni ikakvi dodaci u ishrani?
Da. Vitamini i kapi u kojima ima gvožđa mogu se dodavati mleku jer ovakvo dete nije bilo u stanju da stvori rezervu gvožđa i vitamina koja se normalno stvara poslednjih mesec ili dva u toku unutarmateričnog razvitka. Ponekad se hrani dodaju i male količine kalcijuma.
Da li je nedonošče sklono anemiji?
Da, to može trajati nekoliko nedelja ili meseci.
Kakva se još terapija propisuje za nedonošče?
Nekim bebama je potrebno davati dodatne tečnosti u venu ili pod kožu ukoliko nisu u stanju da apsorbuju dovoljnu količinu kroz stomak.
Postoje li slučajevi kada je nedonoščetu potrebna transfuzija krvi?
Vrlo retko. Ali ukoliko je sadržaj hemoglobina nizak, transfuzija može biti potrebna. Večina ovakve dece povoljno reaguje na dodatak gvožđa u ishrani.
Postoje li slučajevi kada se prerano rođenoj deci daju antibiotici?
Da. U nekim se bolnicama antibiotici rutinski daju da bi se sprečile sekundarne infekcije na koje takva deca mogu biti osetljiva.
Može li se nedonošče na uobičajeni način prati i negovati?
Preporučuje se da se takvo dete ne uzima suviše često u ruke mada treba paziti na njegovu kožu.
Treba li očima i ušima nedonoščeta poklanjati posebnu paznju?
Obično ne treba. Oči treba pregledati jedanput nedeljno kako bi se mogli na vreme otkriti tragovi bilo kakvog poremećaja.
Da li činjenica da je dete prerano rođeno ima neke veze sa stanjem dečjeg srca i pluća?
Obično nema, mada su nedonoščad više sklona ka retkoj bolesti pluća poznatoj pod imenom bolest hijalinih membrana.
Hoće li prerano rođenje uticati na kasniji mentalni razvoj deteta?
Ukoliko pri rođenju nije bilo nikakvih organskih oštećenja mozga, uz dobru negu, nedonošče će se normalno razvijati posle izlaska iz bolnice. U nekim slučajevima rani razvoj može biti malo usporen, ali će se to nadoknaditi do prve godine života.
