Da li sve preglede oka mora da vrši specijalista za očne bolesti ili je medicinski tehničar u stanju da sam izvrši potpuno ispitivanje vezano za pregled očiju?
Kada optometrist radi zajedno sa oftalmologom, često je dovoljno da on sam pregleda oči ako se to čini isključivo u svrhu dobijanja naočara. Međutim, savetuje se da pregled oka vrši specijalista za očna oboljenja kad god pacijent oseća da nešto sa njegovim očima nije u redu. Isto tako, ljudi kad pređu četrdeset godina, treba jednom godišnje da se podvrgnu pregledu koji vrši lekar specijalista za očne bolesti.
U kojim vremenskim razmacima treba pregledati oči?
Normalno treba pregledati oči najmanje jednom godišnje. Kratkovide osobe treba da pregledaju oči jednom u šest meseci do jednom u godinu dana. Dalekovide osobe, mlađe od četrdeset godina, treba da pregledaju oči najmanje jednom godišnje. Svi ljudi preko četrđeset godina treba jednom godišnje da pregledaju oči.
Koji su najčešći uzroci zamora očiju?
a. Potreba za naočarima
b. Čitanje pri slaboj svetlosti
c. Čitanje u svim položajima, osim u sedećem
d. Suviše dugotrajno čitanje bez odmaranja očiju
Koji su simptomi očnog zamora?
Poremećaj vida, svrab i peckanje u očima, lako suzenje, glavobolje.
Da li preterano čitanje može da izazove očni zamor?
Da.
Kako se leči očni zamor?
a. Nošenjem korektivnih naočara
b. Čitanjem pod dobrim osvetljenjem
c. Sedenjem u položaju koji je dobar za čitanje
d. Odgovarajućim periodima odmora
e. Kapima za oči, koje lekar propisuje za smanjenje očnog zamora
Može li trajno oštećenje oka da nastupi usled preopterećenosti?
Ne. Oči će se oporaviti ako se leče na odgovarajući način.
Zbog čega ljudi imaju različito obojene oči?
Boja očiju zavisi od količine pigmenta u dužici. Što je manje pigmenta, to su oči plavlje, a što ga je više, to su oči tamnije.
Da li je značajno kada jedna osoba ima oči različite boje?
Ne. To nema nikakvog značaja, osim estetskog, ukoliko se uz to ne javlja i neko zapaljenje.
Da li je normalno kada dete ima izuzetno krupne zenice?
Da. Kako dete raste, tako će mu se i zenica smanjivati.
Šta izaziva suzenje očiju?
Suzenje može da bude posledica nadraženosti od preterano jakog osvetljenja, zatim alergije, jakog vetra, dima, zapaljenja oka, stranog tela u oku ili blokiranog suzovoda. Suzenje se češće javlja kod starijih ljudi.
Koji su česti uzroci svraba i oticanja očiju i kapaka?
Svrab može da bude posledica alergijskih uslova kao što je oticanje na bazi alergije ili usled osetljivosti na dim, puder za lice ili sapun. Oticanje kapaka treba da bude signal da se poseti lekar koji će proveriti da li je funkcija bubrega normalna. Lako oticanje kapaka često je posledica nedovoljnog spavanja.
Šta izaziva crvenilo kapaka?
Crvenilo kapaka mogu izazvati perutanja ili drugi poremećaji na lobanjskoj koži, zatim izlaganje nadražljivom dimu, prašini ili vetru, a takođe i očni zamor, alergija ili hronični konjunktivitis. Kod dece se crvenilo kapaka može javiti kada trljaju oči prljavim rukama.
Šta izaziva tačkice koje se mogu videti kako lebde pred očima?
Tačkice izaziva neprovidnost proteinske materije koja pluta u zadnjem (staklastom) delu očne jabučice. Ova neprovidnost vidi se u obliku malih tačaka ili končića, koji se obično uočavaju kada neka osoba gleda u sjajnu pozadinu, kao što su vedro nebo ili bela hartija. Obično ove tačkice nemaju nikakvog značaja, ukoliko nisu povezane s pomućivanjem vida i pojavom bleskanja. Ukoliko se dogodi bilo koja od ovih dveju stvari treba se obratiti lekaru za oči koji će izvršiti detaljno ispitivanje.
Šta izaziva ispupčenje očiju?
Ispupčene ili »buljave« oči mogu biti posledica prekomerne aktivnosti štitne žlezde ili jake kratkovidosti. Kod nekih osoba to je normalna anatomska pojava i kao takva nema nikakvog značaja.
Kakav je postupak kod takozvanih »masnica«, modrica oko oka?
U prva dvadeset četiri časa treba stavljati hladne, vlažne komprese da bi se smanjio otok. Posle toga valja upotrebiti tople komprese što će ubrzati apsorpciju zgrušane krvi.
