Latinsko ime: Pastinaca sativa L. – Umbelliferae
Paškanat je dvogodišnja zeljasta biljka, visine 50-100cm. Gaji se u mnogo varijateta. Kao lekovito bilje može se upotrebljavati i divlji paštrnak, ali ga ima više podvrsta i biljke su dosta slične, pa je teško razlikovati dobre od loših pošto su neke podvrste i otrovne. Zato se preporučuje da se paštrnjak kao lekovito bilje koristi samo kao gajeno.
Upotrebljava se i plod i koren, ređe list. Koristi se kao svež koren, svež list i zreo plod. Pastrnjak se gaji kao peršun, šargarepa i drugo korenasto začinsko povrće. Ima svojstven aromatični miris i začinski u slatki ukus. Najkvalitetnije korenje se dobija u jesen prve godine. Koren se svež dugo vremena može držati u pesku.
Sastav: U svim delovima biljke ima etarskog ulja, a najviše u plodovima (1,5 – 3,5%). U listu ima oko 50mg% vitamica C. U korenu, delu koji se načešće koristi kod ove lekovite biljke ima oko: 10% šećera, 4,5% pektina, 3,5% belančevina, 1% skroba, 0,5% masnog ulja, 0,3% etarskog ulja. Nađen je furokumarinski derivat pastinacin.
Upotreba: Ova lekovita biljka je prijatan i koristan začin i lek za izazivanje apetita, bolje varenje, protiv grčeva u crevima i kao diutretik. Plod je gorak aromatik; povećava mlečnost kod doilja.
Tri supene kašike sitno narezanog korena ili lista ili 3 kafene kašičice stucanog ploda kuva se 2-3 minuta u 400ml vode i pije po jedna kašika 3x na dan pre jela.
Ostala narodna imena: jelinjak, krstata trava, pastinak, paškrnat, slatka trava.
