Da li su sve povrede glave ozbiljne?
Ne, zašto bi bile? Čak obratno, i povrede glave variraju u odnosu na svoju ozbiljnost od relativno malih posekotina ili rana (laceracija) poglavine do težih povreda mozga vezanih za duboku nesvesticu. Priroda se pobrinula, na sreću, da lobanjom obezbedi prilično dobru zaštitu moždane mase. Mnoge povrede dovode do oštećenja samo relativno nevažnih površinskih tkiva. Povrede teže prirode prouzrokuju frakturu lobanje i teža oštećenja mozga kao što su laceracije ili kontuzije.
Da li je laceracija poglavine ozbiljna?
Laceracije poglavine često izgledaju ozbiljnije nego što u stvari jesu zbog toga što ih prati jako krvarenje. Krvarenje obično može prestati samo od sebe ili pritiskom na povređeni deo. Kod težih laceracija potrebna je hirurška intervencija. Tada se kosa oko rane brije i laceracija čisti pre ušivanja. Pažljivim pregledom rane može se utvrditi da li je povreda oštetila lobanju ili moždano tkivo.
Od kakvog je značaja gubitak svesti posle povrede glave?
To označava da je došlo do povrede sadržaja unutar lobanje. Zbog toga što postoji mogućnost preloma (frakture) lobanje, u takvim slučajevima treba uvek napraviti rendgenski snimak. Pacijente koji su izgubili svest, makar i samo za nekoliko sekundi, treba pažljivo kontrolisati dan ili dva kako bi se na vreme primetilo krvarenje unutar lobanje.
Šta se podrazumeva pod potresom mozga?
Potres mozga ili kontuzija je izraz koji se odnosi na povredu glave koja je prouzrokovala kratkotrajan gubitak svesti.
Kako se leči potres mozga?
Kod običnih slučajeva nikakvo naročito lečenje nije potrebno pošto oporavak po pravilu nastupa sam po sebi. Pacijent ipak treba da bude pod nadzorom kako bi se zapazila pojava povećane pospanosti i slabosti udova na jednoj strani tela. Takve simptome obično prouzrokuje krvarenje unutar lobanje.
Da li je fraktura lobanje ozbiljna povreda?
Da. Fraktura ili prelom lobanje nastaje zbog jakog udarca ili pada na glavu. Ali treba istaći da ozbiljnost povrede ne zavisi od opsega frakture već od toga u kojoj je meri oštećeno moždano tkivo. Drugim rečima, mala fraktura praćena jakim oštećenjem moždanog tkiva može biti opasnija od ekstenzivne, po površini koju je zahvatila, velike frakture, ali koja je prouzrokovala vrlo malo oštećenje mozga.
Da li je pacijentovo stanje svesti važan faktor u odnosu na težinu povrede i krajnje posledice?
Da. Dubina i dužina trajanja kome ili stupora (obamrlosti) varira u odnosu na ozbiljnost povrede.
Kakve mere prve pomoći treba preduzeti pri povredi glave sa gubitkom svesti?
a. Postavite pacijenta na bok ili u polu-uzdignuti položaj. To će smanjiti opasnost od aspiracije sekreta
b. Krvarenje iz poglavine treba pokušati zaustaviti pritiskom preko sterilnog zavoja ili čiste maramice
c. Pacijenta treba nositi na nosilima; treba izbeći savijanje njegove glave ili trupa
d. Pazite da ne dođe do zagušenja disajnih puteva
Postoji li posebna terapija za povrede mozga?
Ne. Nema posebne terapije specijalno za povrede mozga. Na sreću, većina se pacijenata spontano oporavlja. Neophodna je dobra nega. Pacijente u komi treba često okretati da bi se izbegle rane od ležanja. Mokru posteljinu treba odmah promeniti. Nekontrolisano mokrenje može zahtevati uvlačenje katetera u mokraćnu bešiku ili druge mere. Koliko je važno da se održavaju slobodni disajni putevi kako bi se izbegle teškoće u disanju, ne može se dovoljno naglasiti. Ponekad treba, da bi se olakšalo disanje, kroz rez na dušniku uvući cev (traheotomija). Zbog opasnosti od aspiracije ispovraćanih čestica ili nagomilane sekrecije potrebno je često korišćenje mehaničkog usisavanja. Ishrana komatoznog pacijenta često zahteva intravenozno davanje tečnosti u toku nekoliko dana, posle čega se radi hranjenja u želudac uvlači sonda.
Da li je operacija neophodna kod svih povreda glave?
Ne.
Kakve su indikacije za operaciju?
a. Otvorena rana (na primer, složena fraktura)
b. Prisustvo delova kosti u moždanom tkivu ili pritisak delova kosti na mozak (ugnuta fraktura lobanje)
c. Krvarenje unutar lobanje koje se javilo kao komplikacija
d. Stalno curenje cerebrospinalne tečnosti kroz nos
Da li je krvarenje unutar lobanje posle povrede glave ozbiljna komplikacija?
Da.
Kako se manifestuje krvarenje unutar lobanje nakon povrede glave i šta pri tom treba učiniti?
Znaci krvarenja unutar lobanje mogu se pojaviti za nekoliko sati posle povrede glave, ali se desi da se jave i nekoliko nedelja, pa čak i meseci kasnije. Intrakranijalno krvarenje može pratiti naizgled lake povrede; prema tome treba obratiti veliku pažnju na pojavu ove komplikacije. Intrakranijalno krvarenje koje usledi odmah posle povrede predstavlja hitan hirurški slučaj. Manifestuje se pojačanom pospanošću i slabošću udova na jednoj strani tela. Krvarenje se mora odmah zapaziti i preduzeti operacija kojom će se zaustaviti krvarenje i iz moždanog tkiva odstraniti zgrušana krv kako bi se izbegla smrt povređenog. Dovoljno upozorenje za hitnu eksplorativnu operaciju treba da predstavlja čak i sumnja da krvarenje postoji. To je relativno mali operativni postupak koji se vrši pod novokainskom anestezijom. Na poglavini iznad uha pravi se mali rez i buši mali otvor u lobanji. Ukoliko se pri ovakvom ispitivanju pokaže da krvarenja nema, neće biti nikakve štete. S druge strane, ukoliko se operacija ne izvrši, zgrušana krv u mozgu dovešće do smrti pacijenta.
Simptomi krvarenja koji se kasnije jave, nekoliko nedelja ili meseci posle povrede, sastoje se od glavobolje, pospanosti i mentalne konfuzije. Ovakvo krvarenje predstavlja mnogo manje hitan problem, mada je lečenje slično kao kod akutnog oblika. Kroz mali otvor na lobanji zgrušana krv se mora izvaditi, mada je ponekad potreban širi hirurški zahvat.
Može li se krvarenje u glavi desiti i sasvim mladom biću?
Da. Intrakranijalno krvarenje (subduralni hematom ili zgrušana krv na površini moždanog tkiva) sreće se ponekad kod vrlo male dece. Ozleda je mogla i nekom greškom biti prouzrokovana pri rođenju deteta. Da bi se izbeglo trajno oštećenje mozga potrebni su pravovremena dijagnoza i hirurško lečenje.
Da li su fizička i mentalna nesposobnost česte posledice povreda?
Imajući u vidu učestalost povreda glave, naknadne ozbiljne posledice su neznatno male. U većini slučajeva oporavak je potpun. Ponekad se posle povrede nastavljaju simptomi kao što su glavobolja, nesvestica, razdražljivost (postraumatski ili postkonkusioni sindrom). Oni po pravilu ne predstavljaju ozbiljan poremećaj ili komplikaciju. Mora se imati u vidu da pri svakoj fizičkoj povredi postoji jaka emocionalna komponenta, što je naročito izraženo povredama glave. Psihološki poremećaji i emocionalna nestabilnost posle povreda lobanje i mozga mogu se često ublažiti pažljivim objašnjavanjem tačne prirode povrede. Iznad svega, važno je uveriti takvog pacijenta da će se vratiti potpuno normalnom životu kada se sasvim oporavi od fizičkih efekata povrede.
