Šta je rak?
To je nepravilno divlje rastenje ćelija tkiva organizma koje više ne slede normalne zakonitosti. Ako se ovaj proces nekontrolisano nastavi dolazi do uništenja normalne strukture i funkcije organa, do poremećaja prometa materija i slabljenja odbrambene snage organizma. Ćelije raka mogu se porediti sa korovom koji u dobro održavanoj bašti izmiče kontroli, nadjača i ubija cveće. Napokon, ukoliko se korov ne odstrani, cela bašta biva uništena.
Postoje li organi koje rak ne napada?
Ne. Bilo koji organ može biti zahvaćen rakom ili izraslinom sličnom raku.
Koliko je rak danas česta bolest?
Procenjuje se da svaki osmi čovek gubi život zbog raka. Po nekima, u Evropi svaki peti umire od raka bilo posredno, bilo neposredno.
Da li je rak zarazan?
Ne, ali neki istraživači smatraju da izvesne vrste raka mogu biti u vezi sa naletom virusa i prema tome mogu na neki način biti prenosni.
Da li je rak češći kod muškaraca nego kod žena?
Ne. Učestanost je otprilike ista ali izvesne vrste raka se češće javljaju kod jednog pola nego kod drugog. Na primer, rak pluća je češći kod muškaraca a rak dojki kod žena.
Koliko se često nekancerozni (benigni) tumor pretvara u rak?
Nije moguće navesti tačan broj ovakvih slučajeva, ali se ova pojava dovoljno često sreće tako da su lekari ubeđeni da je blagovremeno lečenje svih tumora neophodno. Mnogi će životi biti spašeni ako se odstrane dobroćudni tumori koji bi se, ukoliko ne bi bili izvađeni, mogli pretvoriti u rak.
Da li je rak u porastu?
Po svoj verovatnoći, jeste.
Postoje li starosne grupe koje su podložnije dobijanju raka?
Da. Rak se najčešće javlja u drugoj i poznijoj fazi životnog veka.
Postoje li starosna doba koja su manje podložna obolevanju od raka?
Mala deca, adolescenti i mlađi ljudi mada nemaju nikakav imunitet, mnogo ređe dobijaju rak nego stariji ljudi.
Postoji li naročita vrsta ljudi kod kojih će se rak češće javljati?
Ne, ali neki istraživači veruju da su krupniji ljudi nešto više podložni dobijanju ove bolesti nego mršave osobe.
Postoje li vrste ljudi kod kojih je pojava raka manje verovatna?
Ne. Ali onaj ko se podvrgava redovnim detaljnim lekarskim pregledima je više zaštićen pošto se prisustvo raka može otkriti u ranijim fazama razvoja kada postoje veći izgledi za izlečenje.
Ima li rak porodičnu sklonost ili nasledne karakteristike?
Rak se ne nasleđuje, ali mnogi lekari smatraju da se verovatno nasleđuje podložnost ka ovoj bolesti.
Treba li da porodična istorija raka utiče na odluku o sklapanju braka sa članom te porodice?
Ne. Skoro da nema porodice u kojoj nije bilo nekog kanceroznog oboljenja.
Da li se rak češće ili ređe sreće kod nekih rasa?
Nije poznata nijedna rasa koja ima poseban imunitet ili pak sklonost ka svim vrstama raka.
Postoje li neke etničke grupe ili narodi kod kojih se rak češće ili pak ređe javlja?
Ne, ali neki narodi imaju navike vezane za njihov sopstveni način života koje mogu stvarati veću predispoziciju ka češćem obolevanju od izvesnih vrsta raka. Tako u onim sredinama gde ljudi mnogo puše rak pluća može biti češći nego u onim sredinama gde ljudi ne puše duvan.
Da li klima ili mesto prebivanja imaju bilo kakvog uticaja na incidenciju raka?
Rak postoji u čitavom svetu.
Šta prouzrokuje rak?
Rak nije jedna već više bolesti. Uzrok izvesnih vrsta raka, kao što je rak kože ruku koji se često sreće među ljudima koji bez zaštite rade sa naftinim produktima, dobro je poznat. Za druge vrste raka se smatra da nastaju pod uticajem nekih drugih hroničnih irltirajućih sredstava, kao što je duvan. Neke vrste raka se pripisuju gnezdima primitivnih ćelija koja su prisutna od rođenja i koja iznenada, u kasnijem životnom dobu bivaju stimulisana na divlji rast. Mnogi istraživači sada veruju da virusi prouzrokuju mnoge vrste raka.
Ima li pušenje ikakve veze sa javljanjem raka?
Da. Rak pluća je mnogo češći među pušačima nego među ljudima koji nisu nikad pušili duvan.
Da li uživanje alkoholnih pića ima bilo kakve veze sa pojavom raka?
Ne.
Ima li velikih razlika u brzini razvoja bolesti među raznim vrstama raka?
Da. Neke vrste raka vrlo lagano napreduju i nikad neće usmrtiti bolesnika; druge (kao izvesna oboljenja krvi, na primer, akutna leukemija) mogu usmrtiti obolelog u roku od nekoliko nedelja ili najkasnije za mesec dana.
Može li rak biti prouzrokovan udarcem ili nekom drugom fizičkom povredom?
Praktično nikad. Ovo je vrlo često pogrešno shvatanje.
Šta se u stvari dešava kad je neki organ zahvaćen kancerom?
Ćelije raka nadrastaju normalne ćelije organa. One ćesto koriste najveći deo hranljivih sastojaka i kiseonika namenjenih normalnom tkivu i na taj način prouzrokuju odumiranje normalnog tkiva.
Kako se širi rak?
Postoje tri glavna načina.
a. Direktno rastenjem i proširivanjem na okolne strukture.
b. Širenjem u udaljene organe putem krvnih sudova.
c. Širenjem u udaljene organe putem krvotoka.
Šta prouzrokuje širenje raka sa jednog na drugi deo tela?
Ćelije raka se odvajaju sa svog prvobitnog mesta i ulaze u krvne sudove.
Postoji li neki način da se spreči širenje raka sa jednog na drugi deo tela?
Da. Odstranjivanjem primarnog tumora u ranom stupnju njegovog razvoja.
Kako se može znati da li se rak već proširio sa organa na kome se prvobitno javio?
Široko hirurško otklanjanje prvobitnog tumora sa okolnim normalnim tkivom će često, pod mikroskopskom analizom, otkriti da li je rak već počeo da se širi. To će reći da mikroskopsko ispitivanje može otkriti ćelije raka koje su se odvojile i ugnezdile u okolnom tkivu.
Ima li načina za sprečavanje raka?
Najbolji način je potpuni lekarski pregled jedanput ili dvaput godišnje. Takođe upoznajte vašeg lekara o svim neobičnim simptomima čim se pojave. Pored toga, svako konstatovanje ili otkrivanje bilo kakve guke na vašem telu (kod žena najčešće na dojkama) ili neočekivano krvarenje iz bilo kakvog otvora na telu (naročito u predelu trbušne duplje) treba da vas podseti i natera da se javite svome lekaru.
Kako se može otkriti skriveno kancerozno oboljenje?
Rak često ne pokazuje nikakve simptome dok ne dostigne određeni stepen razvoja. To je još jedan razlog za godišnje ili polugodišnje zdravstvene kontrole.
Treba li se podvrgavati pregledima kojima je cilj otkrivanje raka?
Da, ali oni ne treba da služe kao zamena za dobru opštu zdravstvenu kontrolu.
Postoje li analize krvi koje mogu da utvrde oboljenje od raka?
Zasada ne postoje, aii postoje izgledi da će takve analize uskoro biti stvarnost.
Hoće li se rak uvek primetiti rendgenskim pregledom?
Ne.
Može li hirurg znati da li je odstranjeni tumor kancerozan?
Ne može. Često je potrebno sačekati mikroskopski pregled.
Koje se probe vrše da bi se postavila pozitivna dijagnoza kanceroznog oboljenja?
Sa tkiva na koje se sumnja na rak uzima se deo i podvrgava mikroskopskom pregledu.
Za koliko se vremena može dobiti izveštaj o mikroskopskom pregledu?
Između petnaest i dvadeset minuta kod ex tempore ispitivanja, ili do jedne nedelje kod detaljnijeg pregleda.
Da li ex tempore mikroskopsko ispitivanje u hirurškoj sali uvek daje mogućnost da se odredi tačna dijagnoza?
Ne. Često je potrebno vršiti dalja ispitivanja za koja je potrebno nekoliko dana.
Šta je biopsija?
To je mikroskopsko ispitivanje tumora ili tumornog tkiva.
Da li je mikroskopski nalaz tačan i pouzdan?
U skoro svim slučajevima jeste.
Može li rak nekad sam po sebi nestati bez ikakvog lečenja?
Postoji nekoliko takvih dokazanih slučajeva raka koji je nestao bez lečenja i više se nije javio.
Hoće li se rak uvek smrtonosno završiti ukoliko se ne leči?
Ne. Postoje slučajevi, mada su u velikoj manjini, kada rak tako sporo napreduje da pacijent doživi normalnu starost i umre zbog nekog drugog razloga. Ovo se posebno odnosi na starije Ijude.
Kakvi su izgledi za oporavak pacijenta koji ima rak?
Izvesne vrste raka, kao što je rak kože, leče se u skoro sto posto slučajeva. Druge vrste variraju već prema lokaciji i stepenu razvitka u trenutku oterivanja i započinjanja terapije. Ranom dijagnozom može biti spašeno više od polovine ljudi koji imaju rak.
Moraju li se sve vrste raka hirurški lečiti?
Ne. Postoje izvesne vrste ove bolesti koje se najbolje leče raznim lekovima ili rendgenskim zračenjem.
Zašto se nekim bolesnicima od raka predlaže hirurška terapija dok se drugi upućuju na terapiju rendgenskim zračenjem?
I hirurgija i rendgenski zraci su vrlo vredni oblici lečenja, ali izvesne vrste raka se bolje leče jednom vrstom terapije nego drugom. Kombinacija obe terapije često pruža najbolje izglede za oporavak.
Kako možemo znati da li smo izlečeni posle odstranjivanja raka?
Vreme je najbolji dokaz. Rak će se vrlo retko ponovo javiti ako je proteklo pet ili deset godina od odstranjivanja raka. U vezi s vre- menom je i mesto, tj. organ na kome je bio rak.
Da li se bolesnici od raka oporavljaju posle operacije isto tako brzo kao i oni koji su operisani zbog nekog drugog razloga?
Ne, ali uz pomoć modernih hirurških metoda, razlika je postala tako minimalna da se bolesnici od raka posle operacije oporavljaju skoro isto tako brzo kao i ostali.
Mogu li se ljudi izlečiti od raka koji se već proširio sa mesta na kome se pojavio?
Da, mada su izgledi za izlečenje znatno smanjeni. Rendgenska ili kobaltna terapija, radioaktivni izotopi, hemijski ili hormonski preparati mogu uništiti one ćelije koje su otišle sa mesta na kome se rak u početku javio.
Gube li pacijenti oboleli od raka od svoje telesne težine u toku bolesti?
Ne, ukoliko tumor nije u gastro-intestinalnom traktu gde utiče na uzimanje hrane, njeno varenje i apsorpciju.
Pokazuju li oboleli od raka anemiju u toku početne faze bolesti?
Ne, ukoliko ne postoji izraženo krvarenje pod uticajem tumora.
Gube li oboleli od raka apetit u toku početne faze bolesti?
Ne, ukoliko tumor nije u želucu ili jednjaku.
Postoji li neka veza između maligniteta i veličine tumora?
Ne uvek. Mnoga velika kancerozna tkiva su relativno dobroćudna, a mnogi mali kancerozni izraštaji počinju da bujaju rano, široko i brzo.
Da li je verovatno da će doći vreme kad će postojati jedan lek za sve vrste raka?
To nije izvesno pošto se pod rakom uvršćuju mnoge različite bolesti. Čak i sada postoji lek za neke vrste raka.
Šta sprečava hirurga da potpuno odstrani rak?
Hirurzi se uvek bore da potpuno odstrane tumor, ali je on u nekim slučajevima zahvatio vitalne organe koji se ne mogu odstraniti. U drugim slučajevima, rak se toliko proširio da je van domašaja hirurške moći.
Može li hirurg uvek znati da li je potpuno odstranio rak?
Ne. Operacija ne može biti mikroskopska i može se desiti da je nekoliko ćelija ostalo van domašaja skalpela. Hirurg, na nesreću, to ne može da zna.
Biva li da se rak ponovo javi kada je jedanput bio odstranjen?
Da, ali periodična kontrola će otkriti ponovnu pojavu u trenutku u kome se rak može kontrolisati ili odstraniti.
Kako se mogućnosti ponovne pojave raka mogu svesti na minimum?
a. Širokim i korenitim odstranjivanjem primarnog tumora.
b. Postoperativnim lečenjem uz korišćenje odgovarajućih metoda kao što su rendgensko zračenje, radioaktivne supstance, hemio- terapija (hemijska sredstva) ili hormoni.
Ima li ishrana neke veze sa ponovnim javljanjem raka?
Nema.
Ukoliko se pacijent oporavio od raka, može li se vratiti normalnom životu?
Ovo zavisi od položaja raka i vrste primenjenog lečenja. Većina onih koji su se oporavili od raka vraća se normalnim ili skoro normalnim aktivnostima.
Postoji li mogućnost da pacijent koji je imao rak oboli od iste bolesti na drugom delu tela?
Da, ali se ovakva situacija može na zadovoljavajući način kontrolisati detaljnim lekarskim pregledima.
Ima li trudnoća štetne posledice po ženu koja se oporavila od raka?
Da. Trudnoća ponekad može da reaktivira rašćenje tumora izvesnih organa promenom hormonskih lučenja u organizmu.
Posle uspešne terapije, kako često treba ići na kontrolno lekarske preglede?
To će zavisiti od vrste raka. Ali se ipak preporučuju polugodišnje kontrole.
Kakav se napredak u lečenju raka može očekivati u doglednoj budućnosti?
Većina lekara veruje da će ubuduće lečenje raka biti vezano za vakcinacije i imunizacije, kao i korišćenje kurativnih lekova.
