Šta je šećerna bolest?
To je hemijski poremećaj koji uglavnom znači da organizam nije sposoban da obezbedi odgovarajući utrošak šećera i drugih hemijskih jedinjenja. Stoga šećernu bolest karakteriše povećana koncentracija šećera u krvi i pojava šećera u urinu.
Šta prouzrokuje šećernu bolest?
Nesposobnost gušterače da izluči dovoljne količine insulina. Ali, postoje mnogi drugi složeni hemijski faktori koji su uključeni u poremećaj ravnoteže među raznim žlezdama organizma. Nedavna istraživanja pokazuju da se insulin takvih pacijenata nenormalno vezuje za druge proteine u krvotoku i tako postaje neefikasan.
Koji su neki od organskih preduslova za nastajanje šećerne bolesti?
Mada je tačan uzrok bolesti nepoznat, zna se da se bolest najčešće javlja kod Ijudi koji su u porodici imali slučajeva šećerne bolesti ili koji su gojazni. Pored toga, bolest će se najčešće javiti kod ljudi koji imaju nenormalnu funkciju gušterače, jetre, nadbubrežnih žlezda, hipofize ili drugih sličnih struktura.
Koliko je šećerna bolest česta?
Smatra se da oko dva posto celokupnog stanovništva ima šećernu bolest. Mnogi od nas nisu svesni njenog prisustva jer nikad nisu pregledani na šećer.
Da li se šećerna bolest sreće kod dece?
Da, ona može nastati u bilo kom dobu starosti.
Ima li šećerna bolest nasledne karakteristike?
Ona se direktno ne nasleđuje, ali u svakom četvrtom slučaju postoji porodična istorija ove bolesti.
Prouzrokuju li infekcije šećeru bolest?
Ne direktno, ali zna se da infekcije pogoršavaju ili pojačavaju već postojeću šećernu bolest ili je čine vidljivijom. Jedina direktna infekcija koja prouzrokuje bolest je apsces ili infekcija koja može uništiti veći deo gušterače. Ali ovo je vrlo redak slučaj.
Hoće li uzimanje velikih količina slatkiša ili ugljenih hidrata prouzrokovati šećernu bolest?
Ne, ali može pogoršati i osvetliti postojeće sklonosti ka ovoj bolesti.
Prouzrokuju li emocionalne tegobe šećernu bolest?
Ne direktno, ali zna se da se šećerna bolest može pogoršati ili pokazati jasne simptome zbog emocionalnih teškoća.
Koji su simptomi lečenje bolesti?
a. Blagi slučajevi nemaju nikakvih simptoma. U takvom slučaju bolest se može otkriti jedino otkrivanjem šećera u rutinskom pregledu urina ili pregledom krvi na šećer.
b. U težim slučajevima simptomi uključuju pojačanu žeđ, povišeno mokrenje, gubitak telesne težine, gubitak snage i energije.
Ponekad prvi znak bolesti može biti pojava kome (nesvesti), jer je bolest dosta napredovala a da prethodno nlje bila otkrivena.
Kako se sa sigurnošću može postaviti dijagnoza šećerne bolesti?
a. Otkrivanjem povišene količine šećera pri hemijskoj analizi krvi preko 110mg u više mahova.
b. Otkrivanjem šećera pri analizi urina.
c. Nalaženjem karakteristične krivulje tolerancije glikoze pri analizi krvi.
Da li prisustvo šećera u urinu uvek znači da pacijent ima šećernu bolest?
Ne. Postoji izvestan broj relativno retkih stanja koja i bez šećerne bolesti mogu pokazati pozitivan urinski test na šećer, to jest, prisustvo šećera u mokraći.
Da li odsustvo šećera u urinu eliminiše mogućnost postojanja šećerne bolesti?
Ne. Mada u urinu nema šećera, može se desiti da u krvi postoji povišen nivo šećera.
Kakav je test tolerancije glikoze (šećera)?
Pacijentu se daje određena količina šećera; tada se uzimaju uzorci krvi i urina u određenim intervalima u toku perioda od nekoliko časova. Zatim se izračunava koncentracija šećera u krvi i urinu. Kod osoba koje imaju šećernu bolest (ili dijabetes) nalazi su karakteristični.
Moraju li sve osobe obolele od šećerne bolesti uzimati insulin?
Ne. To zavisi od stepena bolesti. Mnogi pacijenti mogu uspostaviti kontrolu nad oboljenjem samo putem ishrane ili uzimanjem antidijabetičkih lekova koji se uzimaju oralno.
Postoji li neki način da se spreči dobijanje šećerne bolesti?
Ukoliko postoji samo mala sklonost ka obolevanju, uravnotežena ishrana sa malo šećera i održavanje normalne telesne težine odložiće početak bolesti. Takođe treba izbegavati infekcije koje mogu pogoršati ili pojačati sklonost ka ovoj bolesti.
Šta je insulin?
Hemijski preparat koji određene ćelije pankreasa luče u krvotok. Insulin je od životne važnosti za odgovarajuće korišćenje šećera u organizmu. Kada je njegovo lučenje smanjeno, dolazi do šećerne bolesti.
Može li se šećerna bolest držati pod kontrolom insulinom?
Da.
Može li se insulin uzimati oralno?
Ne. On se mora potkožno ubrizgavati.
Ko ubrizgava insulin?
Pacijenti, čak i deca mogu biti obučena da sama sebi ubrizgavaju insulin.
Da li je bolno sam sebi davati injekcije insulina?
Postoji lak ubod igle na koji se dijabetičar bez muke navikava za kratko vreme. Čak se i deca mogu naučiti da sebi daju ove injekcije i da ne obraćaju pažnju na mali bol koji prouzrokuje ubod igle.
Koliko često treba da dijabetičari uzimaju insulin?
Obično jedanput ili dvaput dnevno u različitim dozama koje se određuju na osnovu ponovljenih lekarskih ispitivanja.
Kad pacijent jedanput počne da prima insulin da li to znači da će morati da ga uzima celog života?
Opšte uzevši, to je tako, mada postoji i određen broj izuzetaka od ovog pravila.
Da li se potrebna doza insulina menja s vremena na vreme?
Uglavnom da. Ona se s vremena na vreme može povećavati ili smanjivati.
Kako dijabetičar zna koja mu je količina insulina potrebna?
Vrlo je važno da dijabetičari redovno proveravaju svoj urin. Pored toga važno je da u odgovarajućim intervalima budu podvrgnuti lekarskim pregledima i da od lekara prime odgovarajuće savete.
Da li je teško proveriti urin na šećer?
Ne. To je vrlo jednostavan test koji svako može naučiti za nekoliko minuta.
Može li se šećerna bolest kontrolisati lekovima koji se oralno uzimaju?
Da, ali se oni ne mogu davati deci i ne mogu zameniti insulin u težim oboljenjima. Oralni antidijabetički lekovi su najefikasniji kod onih pacijenata koji šećernu bolest dobijaju u kasnijem životnom dobu, obično posle četrdesete godine.
Šta se podrazumeva pod izrazom insulinski šok (hipoglikemija)?
Ponekad doza insulina koju dijabetičar uzima može prouzrokovati pad šećera u krvi na vrlo nizak nivo. Kao rezultat ovoga, pacijent doživljava niz promena kao što su drhtanje, tačke pred očima, znojenje, iznenadna slabost, vrtoglavica, konfuzija i osećaj praznine u trbuhu.
Šta se može učiniti da se otkloni insulinski šok?
Šok se može brzo otkloniti ako se uzme, recimo, jedan sok od pomorandže, limuna ili bilo čega što sadrži šećer.
Kako pacijent može znati da li održava šećernu bolest pod dobrom kontrolom?
a. Pregledajući svoj urin (mokraću).
b. Dajući krv na pregled u redovnim intervalima.
c. Zapažanjem prisustva ili odsustva dijabetičkih simptoma kao što je pojačana žeđ, prekomerna glad, gubitak telesne težine, slabost itd.
Šta je acidoza?
Acidoza je stanje koje označava da je šećerna bolest van kontrole. Hemijskim pregledom zapaža se prisustvo acetona u mokraći. Dijabetičari moraju naučiti da kontrolišu urin ne samo na šećer već i na aceton.
Da li je acidoza štetna?
Da, jer pokazuje da je šećerna bolest izmakla kontroli.
Šta prouzrokuje acidozu kod dijabetičara?
a. Neodgovarajuća ishrana.
b. Neodgovarajuća doza insulina.
Da li su dijabetičari naročito skloni infekcijama?
Da. Pored toga, njihova sposobnost da se bore sa infekcijama je mnogo slabija nego kod osoba koje nemaju šećernu bolest. Zbog toga dijabetičari moraju biti posebno pažljivi u održavanju lične higijene; oni uvek treba da se obrate svom lekaru za savet i za manje infekcije.
Kakvu štetu prouzrokuje šećerna bolest u toku više godina?
Dijabetičari su podložniji zakrečavanju arterija (arteriosklerozi) nego Ijudi koji nemaju šećernu bolest. Dijabetičari su takođe pre no drugi ljudi skloni srčanim i bubrežnim oboljenjima, bolestima očiju i nervnim bolestima, zatim teškoćama u donjim ekstremitetima i slično.
Mogu li se ove komplikacije sprečiti?
Da. Većina se komplikacija može sprečiti ili uveliko smanjiti obazrivim odnosom prema bolesti i velikom saradnjom između pacijenta i lekara.
Može li dijabetičar očekivati dug i zdrav život?
Da, ukoliko sledi put koji mu odredi lekar. Mnogi dijabetičari žive duže od normalnih ljudi jer češče odlaze lekaru i zato što naviknu na strožiji život no što vode drugi ljudi.
Kakvu hranu dijabetičari treba da najviše izbegavaju?
Hranu koja sadrži velike količine slobodnog šećera kao što su slatkiši, testa, sladoled, kolači i običan šećer. Hranu bogatu skrobom kao što je hleb, krompir, špageti i pirinač takođe treba uzimati u što je moguće manjim količinama.
Može li žena koja boluje od šećerne bolesti da ostane u drugom stanju?
Može, ali će joj u toku trudnoće biti potrebno specijalno lečenje kako od strane lekara opšte prakse tako i ginekologa, pošto se komplikacije mnogo češće javljaju kod dijabetesa.
Hoće li žene dijabetičari imati normalnu decu?
Da. Većina žena sa šećernom bolešću imaju potpuno normalnu decu.
Na šta dijabetičari treba da paze da bi izbegli infekciju?
Sredovečan dijabetičar koji ima znake zakrečavanja arterija mora obratiti posebnu pažnju svojim stopalima. Infekcije oko prstiju i noktiju na nogama vrlo su opasne jer mogu dovesti do nekontrolisane infekcije ili gangrene.
Šta se može desiti dijabetičaru koji ne pazi na sobe i ne poštuje lekarske savete?
a. Može dobiti nekontrolisanu infekciju koja će dovesti do gubitka noge, ili čak i smrti.
b. Ukoliko se šećerna bolest ne kontroliše, može doći do acidoze, kome i smrti.
Treba li da se dijabetičar redovno savetuje sa lekarom o posebnim merama ze negu i higijenu stopala?
U svakom slučaju.
Može li šećerna bolest prestati bez ikakvog lečenja?
Ne, mada je otkriveno da izvesni laki oblici šećerne bolesti primećeni u toku infekcije ili gubitka kontrole u ishrani, nestaju prestankom infekcije ili uspostavljanjem odgovarajuće ishrane.
Može li se dijabetičar operisati bez opasnosti?
Da. Uz moderne metode bolesnici od šećerne bolesti mogu se operisati isto toliko bezbedno kao i osobe koje ne boluju od ove bolesti.
Može li dijabetičar imati pun, aktivan život, bez ograničavanja fizičkih aktivnosti?
Da, ali mora se imati na umu da fizičke aktivnosti dovode do sagorevanja šećera što u tim periodima može promeniti potrebe organizma za insulinom.
Smanjuje li šećerna bolest životni vek?
Ako je pacijent dugo godina imao šećernu bolest i ako je sve vreme bio pod odgovarajućom kontrolom, njegov očekivani životni vek biće kao i kod ljudi koji nemaju šećernu bolest. Kao što je već ranije rečeno, pažnja u održavanju dobrog zdravstvenog stanja, izbegavanje infekcija i drugih bolesti često će dovesti do dužeg životnog veka no što bi se inače moglo očekivati.
Da li je uobičajeno da ljudi sa šećernom bolešću dožive sodamdeset, osamdeset, pa i više godina?
Danas se to češće dešava zbog toga što dijabetičari obezbeđuju bolju negu i obraćaju veću pažnju svom organizmu.
