Šta je slezina?
Slezina je purpurno crven, mek i elastičan organ, koji se nalazi u zadnjoj, gornjoj levoj strani trbušne duplje ispod grudnog koša. Dugačka je otprilike trinaest santimetara, široka osam a debela pet santimetara.
Kakva je funkcija slezine?
To je krvno-limfna žlezda čija je funkcija u vezi sa metabolizmom gvožđa, skladištenjem krvnih zrnaca, njihovom proizvodnjom i uništavanjem. U toku razvoja embriona slezina proizvodi i bela i crvena krvna zrnca. Međutim, po rođenju ovu funkciju preuzima koštana srž, a aktivnost slezine se ograničava na proizvodnju izvesnih vrsta belih krvnih zrnaca i uništavanje starih, istrošenih crvenih krvnih zrnaca. Ona takođe uništava bakterije i sve druge inertne čestice koje u nju dospeju krvotokom. Ona sadrži u sebi veliku količinu krvi koju pušta u krvotok u trenucima napora ili stresa.
Koje su najčešče bolesti i poremećaji u kojima učestvuje slezina?
a. Urođena hemolitična anemija (hemolitična žutica). Ovo se stanje karakteriše povećanjem slezine, anemijom i blagom žuticom. Smatra se da nastaje zbog poremećaja strukture crvenih krvnih zrnaca koji ih čini vrlo osetljivim na oštećenja. Hemolitična anemija ima porodične karakteristike i javlja se u toku detinjstva.
b. Trombocitopenična purpura. Ovo često oboljenje sreće se kod mladih ljudi. Dijagnoza se postavlja zapažanjem kožnih krvarenja na mestima koja izgledaju kao ogrebotine, kao i krvarenja iz nosa, na desnima ili vagini. Ova vrsta purpure je prouzrokovana nedostatkom krvnih pločica i usled toga ima produženo vreme koagulacije krvi (pločice su potrebne za normalno zgrušavanje krvi).
c. Hipersplenizam. Ovo je opšta grupa u koju spada više raznih poremećaja kod kojih je povećana aktivnost slezine što se primećuje poviženim uništavanjem elemenata krvi. U ovu grupu spada šest do osam nenormalnih stanja.
d. Tumori slezine. Dobroćudni tumori, ciste i maligni tumori slezine su vrlo retki, ali se ipak javljaju.
e. Anemija srpastih ćelija. To je nasledna anemija koja se često sreće među Crncima. Dijagnoza se postavlja zapažanjem jednog broja crvenih krvnih zrnaca koji imaju srpast oblik.
f. Gošeova bolest. To je hronična bolest koja napada često celu porodicu i koju prati pretrano povećanje slezine. Često se sreće kod mladih žena.
g. Kulijeva ili mediteranska anemija. Ovaj je tip najčešći u detinjstvu i karakteriše ga velika i očvrsla slezina i deformisana crvena krvna zrnca. Pored toga, primećuju se i karakteristični rendgenski nalazi kostiju.
h. Ruptura slezine. Ovo je česta povreda i nju prouzrokuje iznenadni jaki udarac u trbuh u predelu slezine. Rupturu slezine prati šok, znaci krvarenja i osetljivost u gornjem levom delu trbuha.
U kojim se još slučajevima zapaža povećanje slezine?
a. Kod leukemije.
b. Kod Hodžkinove bolesti.
c. Kod malarije.
d. Kod ciroze jetre.
e. Kod tromboze slezinske vene.
Da li povećana ili obolela slezina prouzrokuje neke simptome?
Veliko povećanje slezine može prouzrokovati pritisak na druge organe u trbušnoj duplji. Ponekad slezina može narasti velika kao lubenica, a kad se to desi stvara se mučan, težak osećaj u trbuhu.
Kako povećana aktivnost slezine može da šteti?
Tako što dovodi do prekomernog uništavanja elemenata krvi i na taj način do anemije.
Kako možemo znati da imamo tegobe sa slezinom?
Prvi znak je obično anemija. Prilikom traženja uzroka anemije, lekar može otkriti povećanu slezinu pregledom trbuha.
Kako se mogu razlikovati uzroci oboljenja slezine?
a. Porodičnom istorijom oboljenja slezine.
b. Karakterističnom krvnom slikom pri mikroskopskoj analizi.
c. Drugim pregledima krvi, kao što je vreme krvarenja i koagulacionim testom, izgledom zgrušane krvi i zapažanjem slabosti crvenih krvnih zrnaca.
d. Karakterističnim rendgenskim slikama koje postoje u bolestima slezine.
Kakvo štetne posledice mogu nastati zbog nelečenja bolesti slezine?
Kod izvesnih bolesti slezine koje su povezane sa anemijom, pacijent može postati toliko anemičan da lako podlegne infekciji kao što je zapaljenje pluća. U drugim slučajevima, ako je u pitanju poremećaj mehanizma zgrušavanja krvi, može doći do smrtonosnih krvarenja.
Postoji li neko zadovoljavajuće lečenje bolesti slezine?
Obično je potrebno radikalno lečenje: hirurško odstranjivanje slezine.
Da li povećana slezina uvek znači da je potrebna operacija?
Ne. Drugi činioci koji se određuju analizom krvi utiču na ovakvu odluku. Izvesne bolesti kao Hodžkinova bolest, leukemija, Gošeova bolest i ciroza jetre obično ne uslovljavaju odstranjivanje slezine.
Za koje bolesti je korisno hirurško odstranjivanje slezine?
a. Za trombocitopeničnu purpuru.
b. Za urođene hemolitične žutice.
c. Za izvesne tipove hipersplenizma.
d. Za primarne tumore slezine.
e. Za rupture, tj. prskanje i povrede slezine.
Kod kojih slučajeva može doći do izvesnog poboljšanja od hirurškog odstranjivanja slezine?
a. Kod Gošeove bolesti.
b. Kod Kulijeve anemije.
c. Kod anemije srpastih ćelija.
Da li povećanje slezine utiče na odluku o neophodnosti operacije?
Ne. Kada je slezina samo malo povećana ne mora se hirurški intervenisati jer može doći do izlečenja.
Kada je hirurško odstranjivanje slezine hitan hirurški postupak?
U slučaju rupture, operaciju treba odmah izvesti da bi se spasao život.
Da li je odstranjivanje slezine opasan hirurški postupak?
Ne. Smrtnost zbog ove operacije je vrlo mala, izuzev kada se izvodi na pacijentima koji su u poslednjoj fazi bolesti.
Kada je odstranjivanje slezine štetno?
Vrlo je malo slučajeva kod kojih odstranjivanje slezine može štetiti jer se bez nje može. Ali, kako je već rečeno, ima nekoliko stanja kod kojih to neće prouzrokovati nikakvo poboljšanje.
Može li se posle hirurškog odstranjivanja slezine živeti normalnim životom?
Da, pod uslovom da je prestalo stanje zbog koga je odstranjivanje izvršeno.
Da li će drugi organi u organizmu preuzeti funkciju slezine pošto ona bude odstranjena?
Da. Koštana srž i izvesne ćelije koje se nazivaju retikuloendotelne ćelije, nastaviće funkciju slezine.
Mogu li bolesti slezine prestati same po sebi bez ikakvog lečenja?
Ne. Ali i ne postoji nikakva terapija niti bilo kakav lek koji će omogućiti izlečenje glavnih oboljenja slezine.
Kakva se anestezija koristi pri hirurškom odstranjivanju slezine?
Opšta inhalaciona anestezija.
Kakve preoperativne mere treba preduzeti?
U izvesnim slučajevima daju se transfuzije krvi i vitamini da bi pacijent ojačao. U drugim slučajevima, pacijenta treba ojačati
tako što će mu se davati kortizon ili slični preparati pre, za vreme i neko vreme posle operacije.
Koliko dugo traje splenektomija (hirurško odstranjivanje slezine)?
Od četrdeset pet minuta do dva časa, zavisno od veličine organa i njegove veze sa okolnim organima.
Kakav se rez pravi kad se hirurški odstranjuje slezina?
Osam do dvadeset santimetara dug rez pravi se na gornjem levom delu trbuha.
Kakve naročite postoperativne mere treba preduzeti?
Često se moraju vršiti analize krvi radi utvrđivanja stepena oporavka. Analize treba da pokažu koje lekove treba koristiti. Posle operacije često se daju transfuzije krvi, vitamini i steroidni lekovi kao što je kortizon.
Koliko posle uspešne splenoktomije nestaje krvarenje?
Ono može prestati odmah posle operacije ili za nekoliko dana.
Koliko vremena posle operacije pacijent može ustati iz postelje?
Posle dan ili dva.
Možo li slezina koja je odstranjena ponovo izrasti?
Pri vađenju slezine važno je utvrditi prisustvo ili odsustvo dodatnih slezina. Glavna slezina, koja je jednom izvađena, neće ponovo izrasti, ali dodatna slezina može se značajno povećati ukoliko nije uklonjena prilikom operacije.
Šta su dodatne slezine?
To su male strukture, obično ne veće od novčića, koje imaju istu građu kao i slezina i nalaze se u njenoj blizini. Kod normalnih ljudi se vrlo retko sreću.
Postoje li neke trajne posledice uklanjanja slezine?
Ne. Pacijent obično nastavlja normalan život ili se, u najgorem slučaju, vraća na preoperativno stanje.
Može li žena kojoj je slezina odstranjena bez bojazni ostati u drugom stanju?
Da, ukoliko slezina nije bila odstranjena zbog leukemije ili malignog tumora slezine.
Treba li pacijenta kome je slezina odstranjena podvrgavati naknadnim kontrolama?
Da. Naročito je važno vršiti analize krvi svakih nekoliko nedelja po odstranjivanju slezine. Takve analize će pokazati da li se zgrušavanje krvi vratilo na normalan nivo, da li anemija nestaje i da li je uspostavljena normalna proizvodnja i normalno uništavanje krvnih zrnaca. Analize koštane srži treba takode vršiti da bi se dobile dodatne informacije o proizvodnji krvnih zrnaca.
Šta je to punkcija slezine?
To je dijagnostički postupak koji se vrši u cilju uspostavljanja dijagnoze nekih specifičnih bolesti slezine.
Kako se vrši punkcija slezine?
Pod lokalnom anestezijom ubada se dugačka igla kroz donji deo grudnog koša direktno u slezinu. Igla je pričvršćena na brizgalicu. Izvlačenjem klipa navući će se jedan broj ćelija slezine u brizgalicu. Te ćelije se zatim šalju u patološku laboratoriju radi mikroskopske analize.
Da li je punkcija slezine opasan postupak?
Ne, ukoliko ga obavlja stručna osoba.
Kakva je posebna dijagnostička vrednost punkcije slezine?
Ima mnogo bolesti slezine kod kojih pregled krvi i koštane srži neće dovesti do tačne dijagnoze. U takvim slučajevima do konačnog zaključka će se doći ispitivanjem samog tkiva slezine.
