Trudnoća i porodjaj – saveti, priprema, tok, metode

Postoje li savetovališta za buduće roditelje?

U skoro svim većim gradovima ili krajevima gde ima bolnica postoje i savetovališta za buduće roditelje. U ovim savetovalištima održavaju se časovi iz anatomije, fiziologije i o komplikacijama koje mogu nastati u trudnoći. Oni su vrlo korisni i pomažu u otklanjanju straha koji osećaju neki mladi Ijudi pri pomisli da će postati roditelji. Vrlo je važno da ove časove pohađa i budući otac.
U tim savetovalištima takođe se organizuju časovi o prirodnom, bezbolnom porođaju.

Koji su simptomi trudnoće?

a. Najvažniji simptom je izostanak menstruacije.
b. Povećanje dojki i osetljivost bradavica što nastaje u prvim nedeljama trudnoće.
c. Učestalost mokrenja u prvih nekoliko nedelja trudnoće.
d. Gađenje i povraćanje poznato pod imenom jutarnja muka ili povraćanje. Ovi se simptomi mogu javiti u toku drugog meseca trudnoće. U suštini oni nisu ograničeni samo na jutro već se mogu javiti u svako doba dana.
e. Kasnije u toku trudnoće jasno se zapaža povećanje trbuha.
f. Pokreti deteta počinju između četvrtog i petog meseca trudnoće (dete je oživelo)

Da li su ovi simptomi uvek znak trudnoće?

Ne. Neki od ovih simptoma javljaju se i u drugim stanjima. Ipak, kad ovi simptomi postoje zajedno sa karakterističnim lekarskim nalazima, dijagnoza trudnoće se lako postavlja.

Koliko vremena posle početka trudnoće akušer može sa sigurnošću postaviti dijagnozu trudnoće?

Približno u vreme kad je trebalo da dođe do drugog menstrualnog perioda, što će reći posle četiri do šest nedelja trudnoće. Sa velikim stepenom sigurnosti se trudnoća može ustanoviti pregledom na graviditet dve do tri sedmice posle prve izostale menstruacije.

Koji su karakteristični fizički znaci trudnoće?

a. Povećanje i smekšavanje materice.
b. Plava obojenost i omekšavanje grlića materice.
c. Mrka obojenost površine oko bradavica.
d. Posle četiri ili pet meseci stetoskopom postavljenim na trbuh mogu se čuti otkucaji srca deteta.
e. Rendgenski pregled trbuha će pokazati skelet fetusa posle četiri do pet meseci trudnoće. Korišćenje rendgena kao sredstva za dijagnosticiranje trudnoće je poslednjih godina napušteno iz straha da radijacija može uticati na embrion.

Da li izostanak menstrualnog perioda uvek predstavlja znak trudnoće?

Ne! Hormonalna neravnoteža, iscrpljujuća bolest ili veliki emocionalni poremećaj mogu ponekad dovesti do izostanka menstrualnog perioda.

Može li se lekovima uticati na pojavu menstruacije u početku trudnoće?

Ne. Na početku trudnoće lekovi ne mogu prouzrokovati krvarenje. U slučajevima kad menstruacija izostane zbog nekog drugog razloga, lekovi mogu uticati na pojavu krvarenja.

Može li se menstruacija javiti u toku trudnoće?

Ne. Menstruacija je izraz koji označava krvarenje iz materice u kojoj nema ploda.

Da li se vaginalno krvarenje u svim slučajevima trudnoće smatra nenormalnim?

Da. Čak i vrlo rano krvarenje je nenormalno i, u večini slučajeva, predstavlja opasnost od pobačaja.

Treba li pažljivo uzeti istoriju bolesti trudnice?

Da. To je vrlo važno i takva istorija treba da sadrži sve podatke lične i porodične istorije. Bolesti koje su postojale u porodici kao što su tuberkuloza, šećerna bolest a isto tako i slučajevi rađanja dvojki, vrlo su važni podaci čim žena zatrudni. Pored toga vrlo su važne informacije o ranijim operacijama ili ozbiljnim oboljenjima kao što su bolesti srca, bubrega, alergijske bolesti itd.

Zašto je važno pažljivo uzeti istoriju bolesti pacijentkinje?

Zato što prisustvo nekog od gore pomenutih stanja može uticati na lekara kako da se upravlja u toku trudnoće i porođaja.

Kakve je još zdravstvene podatke potrebno imati o trudnici?

a. O ranijim karličnim infekcijama.
b. O neplodnosti.
c. Tačnu starost žene i njenog supruga.
d. Raniju akušersku istoriju bolesti.

Kakav lekarski pregled treba obaviti za trudnoću?

Celokupan lekarski pregled, uključujući pregled srca, pluća, dojki, trbuha i karlice. Prilikom svake posete lekaru u toku prenatalnog perioda treba proveriti krvni pritisak i telesnu težinu. Značaj ovih pregleda postaće jasan prilikom razmatranja toksemija u toku trudnoće.

Koje laboratorijske preglede treba izvršiti?

a. Pregled krvne slike.
b. Celokupni pregled mokraće.
c. Pregled krvi na sifilis.
d. Pregled krvi radi određivanja Rh-faktora.
e. Rendgenski pregled grudnog koša.
f. Pregled krvi na šećer, a ukoliko se sumnja na šečernu bolest ili postoje podaci o šećernoj bolesti u porodici, onda svakako i test opterećenja glikozom (glikozna tolerancija).
g. Hemijske analize krvi, naročito ako se sumnja na bolesti bubrega ili jetre.

Da li je potrebna karlična rendgenografija?

Ne kao uobičajeni postupak. Kada posle uobičajenih pregleda postoji neko pitanje o veličini i obliku kostiju karlice ili o veličini glave deteta u odnosu na karlicu, indicira se rendgenski pregled.

Ukoliko je potrebno izvršiti rendgenografiju, kada je to najbolje učiniti?

Neposredno pre početka ili na početku trudova.

Mora li trudna žena biti unutra ginekološki (intravaginalno) pregledana?

Da. Zamena za detaljni unutrašnji pregled ne postoji. Nenormalnosti materice, jajovoda, jajnika i karličnih kostiju mogu se utvrditi pregledom karlice.

Postoji li opasnost da unutrašnji pregled dovede do pobačaja?

Ne.

Zašto neki ginekolozi radije vrše test na graviditet nego unutrašnji pregled?

Kad je pacijentkinja suviše plašljiva ili ako je ranije imala pobačaj, lekar može biti primoran da odloži svoj intravaginalni pregled i da se osloni na laboratorijske preglede, jer neznanje pacijenta grešku ili krivicu za bilo kakvo kasnije vaginalno krvarenje može pripisati unutrašnjem pregledu.

Može li ginekolog pri prvom pregledu znati da li će carski rez biti potreban?

Obično ne može. Prvi se pregledi uglavnom vrše da bi se utvrdilo postojanje trudnoće i odstranila sumnja na karlične abnormalnosti. Ispitivanja u ovom periodu ne mogu se proširiti na utvrđivanje širine i oblika prolaza među karličnim kostima. Mnogi lekari odlažu ovakve preglede do sedmog meseca. Jedino u slučaju izraženo deformisane i vidjivo neodgovarajuće karlice kada se potreba za carskim rezom može utvrditi odmah, sve do kraja trudnoće ili početka trudova ne može se utvrditi potreba za carskim rezom.

Kako akušer utvrđuje kad će se dete roditi?

Najčešće korišćen metod je odbrojavanje 280 dana od početka poslednjeg redovnog menstrualnog perioda.

Sa kolikom tačnošću akušer može da utvrdi datum rođenja deteta?

Akušersko predviđanje će obično biti u opsegu od dve sedmice od datuma rođenja deteta.

Treba li da pacijentkinja izabere bolnicu u kojoj će se poroditi?

Može  i ne mora. Najbolje se osloniti na predlog lekara.

Kakva je normalna ishrana u trudnoći?

Ishrana treba da bude uravnotežena sa otprilike hiljadu pet stotina do dve hiljade kalorija. Ishrana treba da sadrži dosta belančevina, minerala i vitamina sa umerenom količinom ugljenih hidrata i minimumom masti, soli i začina.

Koje je namirnice važno uključiti u ishranu u toku trudnoće?

Meso, jaja, sir, mleko, živinsko meso, zeleno povrće, baštovansko povrće i voće.

Koliko prosečna trudnica treba da dobije na telesnoj težini?

Ne više od sedam i po do deset kilograma u toku cele trudnoće.

Treba li u toku trudnoće uzimati vitamine?

Ako je dobro uravnotežena i kontrolisana ishrana, nije potrebno dodatno uzimati vitamine. Ali ako bude bilo potrebno, lekar će propisati koje i kada je najbolje uzimati dodatne vitamine kako bi organizam bio obezbeđen od bilo kakvog mogućeg nedostatka.

Treba li u toku trudnoće uzimati gvožđe?

Da, ukoliko postoji izvestan stepen anemije. Neki istraživači smatraju da uobičajeno rutinsko uzimanje vitamina sprečava pojavu anemije kod trudnica.

Da li se u toku trudnoće anemija često javlja?

Da.

Zašto u toku trudnoće treba ograničiti unošenje soli u organizam?

Unošenje velikih količina soli dovešće do zadržavanja tečnosti u tkivima. Otkriveno je da je takvo zadržavanje tečnosti tesno vezano za toksemije u trudnoći.

Može li trudnica bez opasnosti da pije alkoholna pića?

Bolje je bez njih, ali povremeno neki koktel, konjak, čaša piva ili vina neće izazvati veliku štetu. Prekomerno uzimanje alkohola štetno je i za majku i za dete.

Dozvoljava li se pušenje u toku trudnoće?

Bolje je ne pušiti. Ako se mora, tada umereno. Prekomerno pušenje u toku trudnoće štetno je i za majku i za dete.

Na koji način trudnica treba da ograniči svoje fizičke aktivnosti?

Zdrava trudnica može obavljati sve uobičajene fizičke aktivnosti ukoliko joj one ne prouzrokuju nikakve neugodnosti. Kasnije u trudnoći njena će se sposobnost možda smanjiti. Vrlo naporne i prekomerne fizičke aktivnosti treba izbegavati u toku celog perioda trudnoće.

Da li je saginjanje, istezanje ili dizanje ruku štetno u toku trudnoće?

Ni u kom slučaju. To su bapske priče bez trunke istine.

Kakvu je odeću najbolje nositi u toku trudnoće?

a. Važno je imati dobre grudnjake za povećane dojke.
b. Čvrst pojas će dati pacijentkinji osećanje potpore i otkloniti neke od nelagodnosti u donjem delu trbuha, donjem delu kičme ili u nogama što se ponekad javlja u kasnijim mesecima trudnoće.
c. Treba nositi niske ili srednje potpetice. To je naročito važno u kasnijim mesecima trudnoće kada trudnica može da se oklizne ili padne, a visoke potpetice mogu samo doprineti takvim slučajevima.
d. Treba nositi pojas za čarape ili još bolje gaćice-čarape (hula-hop), elastične podvezice oko nogu i butina nikada ne treba nositi!
e. U slučaju da postoji sklonost ka proširenju vena, treba nositi elastične čarape za vene (ne podvezice).

Zašto treba izbegavati elastične podvezice?

Zato što prouzrokuju proširenje vena.

Da li je u toku normalne trudnoće dozvoljeno kupanje?

U početnim mesecima trudnoće dozvoljeno je kupanje u kadi i pod tušem. U kasnijim mesecima bolje je koristiti tuš jer pri ulasku u kadu može doći do pada.

Da li se u toku trudnoće dozvoljava kupanje u moru ili bazenu?

Da, do sedmog meseca. Treba izbegavati uzburkano more i suviše iscrpljujući napor kao što je ronjenje.

Kakvu posebnu pažnju treba u toku trudnoće posvetiti dojkama?

a. Važno je imati dobre grudnjake (prslučiće).
b. Ukoliko su bradavice uvučene treba pokušati da se postepeno izvlače. To se vrši nežnim hvatanjem bradavice i izvlačenjem uz lake kružne pokrete ka stranama, levo-desno.
c. Ukoliko bradavice vlaže, kao zaštitnu meru treba koristiti podmetače od vate ili gaze.
d. Bradavice treba redovno prati blagim sapunom.

Dozvoljava li se trudnicama da putuju automobilom, vozom ili avionom?

Da, ali samo ako ne preti opasnost od pobačaja, što se primećuje po vaginalnom krvarenju ili abdominalnim grčevima.

Može li do pobačaja doći zbog truckanja pri vožnji automobilom, vozom ili avionom?

Ne. To je pogrešno shvatanje bez ikakve naučne osnove.

Može li trudnica da vozi automobil?

Da, do osmog meseca. Posle tog vremena, zbog velikog stomaka i
sklonosti ka usporenim fizičkim reakcijama, šofiranje se ne preporučuje.

Da li je u toku trudnoće dozvoljen snošaj?

Da, do kraja osmog meseca. Ali, ukoliko je postojalo neko vaginalno krvarenje, snošaj treba izbegavati. Neki akušeri smatraju da snošaj treba izbegavati u vreme kad bi se da nema trudnoće očekivao menstrualni period. Ta apstinencija se uglavnom odnosi na prva tri do četiri meseca trudnoće.

Zbog čega se snošaj ne dozvoljava u poslednjem mesecu trudnoće?

Zato što nije preporučljivo da se bilo šta stavlja u vaginu nekoliko nedelja pre porođaja.

Koliko često trudnica treba da odlazi lekaru?

U toku prvih šest meseci jedanput svake četiri nedelje. U toku sedmog i osmog meseca preporučljivo je da odlazi lekaru svake dve do tri nedelje, a u toku poslednje četiri nedelje — jedanput nedeljno. Žena ne treba da okleva da se, ukoliko nastanu bilo kakve komplikacije, javi lekaru telefonom ili da ga poseti.

Zbog čega su ovakve redovne periodične posete lekaru u toku trudnoće toliko važne?

Da bi se što je moguće ranije sprečio nastanak komplikacija i u nekim slučajevima izbegao. Merenje telesne težine, kontrola krvnog pritiska, pregled mokraće, slušanje srčanih otkucaja deteta, procena rasta i razvoja deteta vrlo su korisni da bi se utvrdilo da li sve ide kako treba. Pored toga, redovne posete pružaju mogućnost da trudnica dobije odgovore na razna pitanja, da se ohrabri i da se oslobodi bilo kakvog neosnovanog straha.

U kojoj fazi trudnoće dolazi do vidljivog povećanja trbuha?

Obično posle trećeg meseca. U petom mesecu vrh materice je u visini pupka. U osmom mesecu vrh materice dostiže do dna grudne kosti. U devetom mesecu dete se spušta u karlicu i trbuh izgleda manji.

Da li je trudnici potreban dopunski odmor?

Da, većina trudnica se lako zamara.

Da li se u toku trudnoće dozvoljava ispiranje?

Ne, nije potrebno nikakvo vaginalno ispiranje jer na taj naćin može doći do infekcije materične šupljine.

Koliko dugo vremena posle početka trudnoće majka oseća život, pokrete ploda?

Pokreti ploda se prvi put zapažaju posle četiri i po ili u petom mesecu posle poslednjeg menstrualnog perioda. U početku su oni vrlo slabi, ali kasnije jače izražene pokrete lako mogu zapaziti i drugi stavljanjem ruke na trudničin trbuh.

Mogu li se pokreti deteta osetiti svaki dan?

Ne uvek. Niti se osećaju preko celog dana. U većini slučajeva pokreti se mogu osetiti jedan ili dva puta u toku dana.

Šta je spuštanje ploda ili spuštanje stomaka?

Izraz se odnosi na osećaj koji nastaje kada glava deteta spadne u karlicu. Kod prvih trudnoća do ovog dolazi oko tri nedelje pre početka trudova. Posle prve trudnoće do ovoga ne mora doći sve do početka porođaja.

Može li majka osetiti spuštanje ploda?

Da, ponekad može. Dublje disanje je olakšano i zapaža se spuštanje trbuha. Majka takođe može osetiti povećan pritisak u predelu karlice i veće teškoće pri koračanju.

Može li akušer unapred odrediti da li će porođaj biti lak ili težak?

Ne. Akušer može reći samo da li je karlica odgovarajuća ili ne. On takođe može reći da li je dete u pravilnom položaju i da li postoji neka karlična nenormalnost. Vrsta porođaja koji će majka imati je nepoznat faktor. Dobri jaki trudovi mogu prevazići mnoge teškoće. Čak i krupno dete može proći kroz prosečno veliki karlični otvor a da se ne povredi ni majka ili sam plod.

Kada akušer obično uzima karlične mere?

Karlica se meri ili prilikom prve posete ili, što je češće, šest nedelja pre očekivanog datuma porođaja. To se vrši vaginalnim i rektalnim pregledom.