Koliko su česti tumori mozga?
Mozak je jedno od mesta u organizmu gde se najčešće stvara tumor.
Postoje li razne vrste tumora mozga?
Da. Izraz intrakranijalni tumor koristi se da označi jedan od nekoliko tipova izraštaja koji mogu biti prisutni unutar lobanje. Tumor može poticati sa same lobanje, sa membrana ili nerava van mozga, ili se može javiti na samom mozgu. Drugi izvor tumora može biti hipofiza u bazi lobanje. Najzad, kancerozni izraštaj na drugim organima mogu se, putem krvotoka, raširiti i zahvatiti mozak.
Šta određuje izglede za oporavak u pojedinačnim slučajevima tumora mozga?
Pre svega, priroda izraštaja i njegov položaj. Tumori koji izrastaju na moždanim opnama (meningiomi) i moždanim nervima (neurofibromi), ako im se može hirurški prići, mogu se potpuno odstraniti, što će omogućiti izlečenje pacijenta. Pošto ovi tumori predstavljaju dvadeset posto svih izraštaja unutar lobanje, jasno je da mnogi pacijenti mogu očekivati da budu potpuno izlečeni.Tumori hipofize, u velikom broju slučajeva, mogu se s uspehom lečiti samo radijacionom terapijom, bez pribegavanja hirurškom lečenju. Pacijentima kojima radijaciona terapija ne pomogne, naknadno će pomoći hirurško lečenje. Tumori hipofize predstavljaju oko deset posto svih tumora mozga.
Oko pedeset posto tumora mozga (glioma) nastaje u samom mozgu. Uz nekoliko izuzetaka, ovi tumori nisu dovoljno dobro lokalizovani da bi se mogli potpuno odstraniti. Brzina njihovog rašćenja je različita, i u malignijim slučajevima rastu velikom brzinom. Neki mogu polako da rastu godinama, a drugi dovode do brze smrti za vrlo kratko vreme. Čak iako se ne može obezbediti potpuno izlečenje, hirurgija može biti korisna mnogim ljudima koji imaju ovu vrstu tumora. Međutim, kad je nepotpuno odstranjen, tumor ponovo počinje da raste i izgledi pacijenta zavise od brzine kojom on raste. Rašćenje nekih od ovih tumora usporava se rendgenskim i drugim zračenjem koje se često preduzima posle operacije.
Ponekad je položaj tumora takav da mu hirurg ne može neposredno prići, a da ne rizikuje da dođe do ozbiljnih posledica ili čak do gubitka života. U drugim slučajevima, operacija za smanjenje intrakranijalnog pritiska može se relativno bezbedno obaviti i pacijentu doneti olakšanje za izvestan period vremena koji, već prema slučaju, može biti duži ili kraći.
Kakvi su izgledi da se preživi operacija tumora mozga?
Osamdeset pet do devedeset posto pacijenata ozdravi posle operativnog uklanjanja tumora mozga.
Koji su najčešći simptomi tumora mozga?
Glavobolja, povraćanje, poremećaj vida i razni drugi specifični simptomi kao što su paraliza ili konvulzije, što je u zavisnosti od položaja tumora.
Šta prouzrokuje tumore mozga?
Kao i u slučajevima tumora na drugim delovima tela, uzrok je nepoznat.
Da li su tumori mozga nasledni?
Ne. Nema za to dokaza ni za jednu vrstu tumora.
Može li se pre operacije ustanoviti tačan položaj tumora mozga?
U većini slučajeva može.
Kako se određuje položaj tumora mozga?
Detaljnom istorijom bolesti i pažljivim pregledom pacijenta mogu se dobiti važni podaci. Po pravilu poželjno je, a ponekad i neophodno, obaviti neke od sledećih dijagnostičkih postupaka kako bi se odredio položaj tumora:
a. Obični rendgenski snimak lobanje. On može pružiti dovoljno podataka
b. Ispitivanje kičmene tečnosti
c. Pregled očiju (vidno polje)
d. Često su potrebni encefalogrami ili ventrikulogrami. Pri vršenju ovih testova iglom se vadi nešto tečnosti koja okružuje mozak i nalazi se u njegovim šupljinama i zamenjuje gasom (helijumom ili kiseonikom). Gas koji igra ulogu kontrastnog sredstva pokazuje obrise moždanih komora na rendgenskom snimku. Poređenje s normalnim izgledom ovih šupljina omogućuje prepoznavanje poremećaja u izgledu koje je stvorio tumor, a time i otkrivanje njegovog položaja
e. Arteriografija koja daje sliku moždanih krvnih sudova može pružiti korisne informacije. Ubrizgavanjem kontrastne materije u arterije vrata na rendgenskom snimku se mogu posmatrati krvni sudovi. Tumor mozga postaje vidljiv jer u sopstvenim krvnim sudovima koncentriše kontrastnu supstancu. U drugim slučajevima položaj se može ustanoviti pomeranjem moždanih krvnih sudova sa njihovog normalnog položaja
f. Elektroencefalografija, studiranje električnih moždanih talasa još je jedan važan dijagnostički instrument. Često je moguće da aparati zabeleže nenormalne moždane talase u predelu koji odgovara lokaciji tumora mozga
g. Scintigrafija mozga posle davanja radioaktivnih supstanci (izotopa), naročito onih koji se koriste poslednjih godina (jedinjenja radioaktivne žive), vrlo je korisna za dijagnosticiranje i lokalizovanje tumora mozga. Smatra se da se rizik koji postoji pri korišćenju ovih radioaktivnih materija može zanemariti
h. Ehoencefalografija, koja koristi princip zvučne detekcije, koristi se u nekim klinikama mada korist od ovog metoda ponekad izgleda da nije velika
Da li je moguće pre operacije utvrditi da li je tumor maligni ili dobroćudan?
Ne u svim slučajevima, mada se ponekad to sa dosta pouzdanosti može znati. Tako su tumori hipofize po pravilu dobroćudni. Podatak o malignitetu, kao što je rak dojke koji je ranije bio odstranjen, dovešće do osnovane sumnje da se rak proširio na mozak (metastazirao). Drugi faktori koji mogu imati uticaja na procenu prirode tumora uključuju starost pacijenta, dužinu vremena u kome postoje simptomi, nalaze pri pregledima i rezultate izvesnih gore pomenutih testova.
Kakva se anestezija koristi pri operacijama mozga?
Bilo lokalna bilo opšta anestezija, a poželjna je ova druga koja se postiže preko cevi uvučene u traheju (dušnik).
Ko obavlja operacije na mozgu?
Neurohirurzi, stručnjaci ove posebne grane hirurgije.
Gde se pravi rez pri operacijama mozga?
Na bilo kom delu poglavine u zavisnosti od predela na kom će se operacija izvršiti.
Da li je ožiljak posle operacije mozga ružan?
Ne. Što je više moguće rez se pravi na koži koju pokriva kosa pa se ožiljak ne primećuje.
Da li se u toku operacije mozga daju transfuzije krvi?
Da. Vrlo često.
Koliko obično traje operacija mozga?
Dužina operacije varira već prema prirodi stanja koje zahteva operaciju i prema postupku koji treba obaviti. Neke se mogu završiti za sat-dva, a za druge može biti potrebno i četiri do pet sati.
Može li pacijent podneti ovakvu operaciju koja traje nekoliko sati?
Da. Nove metode anestezije i pripremne mere omogućuju bezbedno odvijanje dugotrajnih operacija.
Koliko vremena posle veće operacije mozga hirurg može znati da li će pacijent preživeti?
Obično posle nekoliko dana.
Da li je posle operacije mozga potrebna specijalna bolnička nega?
Da, u toku nekoliko dana.
Koliko dugo treba ostati u bolnici posle veće operacije mozga?
Oko dve nedelje.
Mora li se posle operacije mozga održavati posebna nega rane?
Obično ne. Jedini slučajevi pri kojima je potrebna posebna pažnja su oni pri kojima deo kosti koji je bio uklonjen nije bio vraćen ili zamenjen.
Da li se jedanput odstranjeni tumori mozga mogu ponovo javiti?
Mogu se vratiti samo u onom slučaju ako se nekompletno, nepotpuno odstrane.
Može li pacijent kome je tumor mozga uspešno odstranjen živeti normalno?
Da.
Da li se tumori mozga javljaju kod dece?
Da. Tumori mozga nisu retki ni u detinjstvu. Izvesne vrste tumora pretežno se javljaju kod dece i to najčešće na određenim lokacijama. Sreću se i maligni i benigni tumori. Lečenje je isto kao i kod tumora kod odraslih i rezultati su takođe približni. Deca podnose hirurgiju mozga isto tako dobro kao i odrasli.
Da li se za lečenje tumora mozga više preporučuju kobaltna ili visokonaponska rendgenska zračenja od hirurgije?
Da. Kobaltna i rendgenska zračenja su u velikom broju slučajeva tumora hipofize vrlo efikasna. Izvesni se tumori zbog svog položaja ne mogu operisati i obično se leče radijacionom terapijom, pri čemu se u značajnom broju slučajeva postižu dobri rezultati.
Da li se vid izgubljen zbog tumora može povratiti?
Ako je vid izgubljen zbog povećanog pritiska unutar lobanje, izgledi nisu najbolji. U slučajevima kada je vid oštećen, operacija može sprečiti dalje pogoršanje ili dovesti do poboljšanja. Gubitak vida zbog direktnog pritiska tumora na očne živce može se uspešno hirurški lečiti.
Ako je zbog tumora mozga izgubljen sluh može li se operacijom vratiti?
Tumor mozga koji prouzrokuje gubitak sluha obično se stvara na slušnom živcu i sluh se neće povratiti i ako se tumor odstrani.
Može li se pacijent koji je izgubio moć govora ponovo naučiti da govori posle odstranjivanja tumora mozga?
Da. To je često uz izvanredne napore i vežbe moguće učiniti.
Može li pacijent koji nije mogao da pokreće udove ponovo početi da se njima služi posle vađenja tumora mozga?
Da, u mnogim slučajevima. Ipak često se ne postiže potpun oporavak.
Biva li pacijentovo mentalno stanje često poremećeno operacijom mozga?
Po pravilu ne. Mentalne reakcije pacijenta su prvenstveno određene prirodom i lokacijom oboljenja od kojeg boluje.
Hoće li otklanjanje tumora mozga dovesti do smanjenja konvulzija?
Učestanost konvulzija se može smanjiti, ali se one ne mogu uvek potpuno otkloniti. Prema tome, posle operacije treba nastaviti davanje antikonvulzivnih lekova. Čak i u slučajevima kod kojih pre operacije nije bilo konvulzija, preporučuje se korišćenje antikonvulzivnih preparata posle operacije kao preventivna mera
