Može li se normalno živeti bez želudačne kiseline?
Da. Približno deset procenata svih ljudi ima malu količinu kiseline ili je uopšte nema.
Šta prouzrokuje nedostatak želudačne kiseline?
a. Većina pacijenata kod kojih nedostaje želudačna kiselina (ahlorhidrija) rođena je sa tim poremećajem.
b. Kako ljudi stare i ulaze u svoju šestu i sedmu deceniju života, javlja se tendencija ka manjem lučenju želudačne kiseline.
Koji su simptomi nedostatka želudačne kiseline?
Obično nema nikakvih simptoma. Ponekad pacijent koji ima malo želudačne kiseline može imati izvesne teškoće u varenju velikih količina mesa.
Šta prouzrokuje preterani želudačni aciditet?
Tačan uzrok ovog poremećaja je nepoznat. Poznato je da kod emocionalno poremećenih, energičnih, dinamičnih tipova ljudi postoji tendencija ka stvaranju veće količine kiseline. Izvesne namirnice iz turšije, takođe duvan i alkohol, dovode do toga da želudačna sluznica luči veće količine hlorovodonične kiseline.
Kako lekar ispituje želudačnu kiselinu?
a. Uvođenjem gumene sonde kroz nos ili usta do želuca i analiziranjem materijala koji se dobije izvlačenjem kroz nju. Ovaj postupak se naziva gastrična analiza.
b. Postoji takođe test sa mokraćom koji pruža približnu sliku želudačnog aciditeta (kiselosti).
Ukoliko neko ima visok želudačni aciditct, da li to znači da uvek ima povišenu količinu kiseline?
Ne uvek. Faktori koji dovode do stvaranja povećane kiseline, kao što su na primer, periodi emocionalne napetosti, mogu nestati te se i sadržaj hlorovodonične kiseline u želucu može vratiti na normalan nivo.
U kojoj su meri efikasni najčešće reklamirani antacidni lekovi?
Takvi lekovi su veoma efikasni u suzbijanju preteranog aciditeta za kratko vreme. Međutim, oni ne mogu da izleče taj poremećaj. Njihova upotreba donosi samo privremeno olakšanje tegoba.
Da li je štetno uzimati antacidne lekove u toku dužeg vremenskog perioda?
Ne, ali je daleko bolje potražiti lekarsku pomoć da bi se ako je moguće uklonio uzročni faktor koji dovodi do preteranog aciditeta (hiperaciditeta).
Kako je najbolje lečiti preterani želudačni aciditet?
a. Češći blagi obroci, svaka dva ili tri časa.
b. Uzdržavanje (apstinencija) od pušenja, alkohola i turšije.
c. Uzimanje antacidnih preparata i izvesnih lekova koji dovode do inhibicije gastrične sekrecije, kao što, su na primer lekovi iz grupe antiholinergika.
d. Pokušaj da se uredi stabilan, kontrolisan emocionalni život.
Kako se najbolje leči nedostatak kiseline u želucu?
Obično nije potrebno nikakvo lečenje. Međutim, ako se ipak pojave neki simptomi trebalo bi unositi odgovarajuće količine kiseline oralno.
Kakvu ulogu igra preterani želudačni aciditct u nastanku ulkusa želuca i duodenuma?
Misli se da je najveći pojedinačni faktor koji deluje u pravcu stvaranja ulkusa, hronični hiperaciditet.
