Šta je arterioskleroza ili zakrečavanje arterija?
Normalnl zid arterije je jak, gibak i elastičan tako da se može širiti i skupljati prilagođavajući se promenama krvnog pritiska koje postoje pri svakoj srčanoj kontrakciji. Kada arterija očvrsne ili postane sklerotična, njeni zidovi umesto da budu elastićni postaju čvrsti i slični cevima. Ovakva situacija nastaje zbog nenormalnog taloženja unutar zidova arterije, što dovodi do postepenog sužavanja, a kasnije može prouzrokovati i potpuno začepljenje suda, tako da krv više ne može kroz njega da prolazi.
Šta prouzrokuje arteriosklerozu?
Tačan uzrok nije poznat, ali je u proučavanju poslednjih godina učinjen veliki napredak. Sadašnja shvatanja daju primat teoriji da »habanje« krvnih sudova i nepravilan metabolizam masnih supstanci (kao što je holesterol) dovode do arterioskleroze.
Zašto se zakrećavanje arterija javlja kod neklh ljudi u ranijem životnom dobu nego kod drugih?
Smatra se da postoji urođeni faktor koji stvara predispoziciju nekih ljudi na ranijem zakrečavanju arterija. Hemijski procesi u organizmu svakog pojedinca i njegove navike u ishrani izgleda da utiču na razvoj arterioskleroze.
Koji su ljudi više skloni ranoj arteriosklerozi?
a. Dijabetičari
b. Gojazni ljudi
c. Ljudi sa visokim krvnim pritiskom
d. Oni koji imaju izrazito visok sadržaj masti u krvi
Ima li rana arterioskleroza porodične ili nasledne karakteristike?
Ona se ne nasleđuje, ali sklonost ka ranoj arteriosklerozi postoji u nekim porodicama. S druge strane, članovi nekih porodica do duboke starosti ne pate od zakrečavanja arterija. Vrlo je verovato da činioci sredine i ishrane imaju veći značaj od naslednih faktora.
Kakvi su simptomi arterioskleroze?
Ovo potpuno zavisi od mesta na kome se javlja i od stadijuma bolesti. Najkraće rečeno, simptome prouzrokuje smanjenje protoka krvi kroz arteriju. Na primer, ako su u pitanju koronarne srčane arterije, pojedinac može imati anginu pektoris pri zamoru. Ako su u pitanju nožne arterije, pacijent može pri hodu vući nogu (imati oštre grčeve i bolove u nožnim mišićima pri hodanju).
Kako se obično postavlja dijagnoza arterioskleroze?
Postoji više načina. Na primer, ispitivanje očnog dna pomoću oftalmoskopa će često otkriti zakrečavanje arterija retine. Zakrečavanje arterija ruku i nogu često se može utvrditi prostim opipavanjem sudova. Rendgensko ispitivanje raznih struktura će često pokazati karakterističnu sliku zakrečavanja krvnih sudova. Posebni rendgenski snimci, arteriogrami, pokazaće sužavanje krvnih sudova i tako ukazati na arteriosklerozu.
Postoji li neki siguran način da se spreči zakrečavanje arterija?
Ne. Ipak ako je neko gojazan, potrebno je da smanji svoju telesnu težinu. Ako je neko navikao da uzima hranu bogatu holesterolom, treba da je izbaci iz svoje ishrane. Ako postoji visok krvni pritisak, treba ga dovesti pod kontrolu. Ove mere mogu usporiti arteriosklerotični proces.
Ima li zakrečavanje arterija uvek određene simptome?
Ne. Minimalni stepen arterioskleroze ne mora pokazivati nikakve simptome. Takođe, neki manji krvni sudovi mogu da budu van sklerotičnog procesa. Oni mogu preuzeti ulogu koju su ranije imali veći arteriosklerotični sudovi. Prema tome, noga sa izraženim zakrečavanjem glavnih arterija može imati normalnu funkciju kao rezultat ovakve »kolateralne cirkulacije«.
Postoji li neki zadovoljavajući vid terapije za arteriosklerozu?
Da. Izvesnim ljudima se može mnogo pomoći. Postoje lekovi koji će smanjiti spazam i na taj način povečati priliv krvi. Pored toga postoje određeni hirurški postupci koji su ustanovljeni za lečenje arterioskleroze. Endarteriektomija je hirurški postupak pri kome se otklanjaju arteriosklerotične naslage krvnog suda i na taj način širi prolaz. Osim toga, postoje operacije za zamenu krvnih sudova pri kojima sa postavljaju dakronski ili teflonski sintetski kalemovi umesto arteriosklerotičnog dela krvnog suda.
Da li odmor u postelji koristi bolesniku od arterioskleroze?
Da, u akutnim komplikacijama kao kad se pojavi infekcija ili ulceracija. Takođe, ukoliko je priliv krvi u neki organ smanjen, biće potrebno više odmora da bi on mogao izvršiti svoj zadatak.
Treba li pacijent s izraženom arteriosklerozom da ograniči svoje fizičke aktivnosti?
Da. On mora naučiti da se ponaša saglasno granicama svoje smanjene cirkulacije.
Da li prekomerno uzimanje alkohola u dužem periodu vremena dovodi do ranog zakrečavanja arterija?
Po svoj prilici ovo se ne dešava. S druge strane, postoji određena škola koja veruje da alkohol ima osobinu da smanjuje zakrečavanje arterija, mada sigurni dokazi za ovo mišljenje ne postoje.
Da li pušenje vodi arteriosklerozi?
Nedavne značajne statistike sklone su da na pušenje ukažu kao na ozbiljan predisponirajući faktor rane arterioskleroze.
Pomaže li gojaznost ranom razvoju arterioskleroze?
Da.
Može li arterioskleroza prestati sama po sebi?
Ne, ali postoje mnogi slučajevi kada relativno statično stanje omogućuje pacijentu da proživi normalan vek.
Kad je arterioskleroza već počela, hoće li naročita ishrana i odgovarajući odmor dovesti do slabljenja ili nestajanja procesa?
Ne. Kada je zakrečavanje već počelo, nema nikakvih mogućnosti da se tok bolesti preobrati.
Postoji li značajna veza između povišenog holesterola u krvi i arterioskleroze?
Ova činjenica nije ubedljivo dokazana, ali zna se da visok procenat holesterola u krvi prati arteriosklerozu u velikom broju slučajeva.
Koje su najveće opasnosti kod arterioskleroze?
Rana arterioskleroza znači prerano starenje sa smanjenjem vitalnosti i smanjenom funkcijom organa. Ako je srce u pitanju, može doći do koronarne tromboze tj. koliko je napadnut mozak, može doći do senilnosti, krvarenja u mozgu ili moždane tromboze. Ako. su u pitanju ekstremiteti, mogu nastupiti mišićni grčevi, poremećaj priliva krvi pa čak i gangrena.
Kako lekar može da odredi kojom se brzinom razvija arterioskleroza?
Periodičnom kontrolom zdravstvenog stanja pacijenta i poređenjem analiza.
Pomaže li hirurgija u lečenju arterioskleroze?
U ograničenom broju slučajeva hirurgija može biti od koristi.
Koji se hirurški postupci predlažu u slučajevima artcrioskleroze?
a. Simpatektomija
b. Arteriektomija
c. Arterijski kalemovi
d. Tromboendarteriektomija
Šta je simpatektomija i kada se ona preporučuje?
To je operacija koja se izvodi u cilju odstranjivanja simpatičnih nerava koji porouzrokuju kontrakciju (skupljanje) i konstrikciju (sužavanje) krvnih sudova. Ovi nervi se nalaze duž kičmenog stuba a hirurški im se prilazi kroz rez na leđima ili boku. Simpatektomija se predlaže u onim slučajevima arterioskleroze donjih udova kada se pretpostavlja da će popuštanje arterijskog spazma omogućiti veći protok krvi. Simpatektomija se takođe preporučuje u izvesnim slučajevima Birgerove bolesti.
Šta je arteriektomija i kad se ona predlaže?
Ova operacija ima vrlo ograničenu primenu i vrši se samo u onim slučajevima kada se smatra da će otklanjanje arteriosklerotičnog krvnog suda omogućiti da se manje oštećeni krvni sudovi opuste i tako omogući veći protok krvi.
Šta su arterijski kalemovi i kada se koriste?
Kod nekih pacijenata kod kojih je glavni krvni sud kao što je aorta, karotidna arterija ili glavna arterija butine ili noge toliko očvrsla da njom prolazi vrlo malo krvi ili nimalo, može se postaviti plastični kalem umesto obolelog krvnog suda. Dosad su ovakve operacije pomogle hiljadama ljudi. Kalemovi se seku od dakrona ili drugih plastičnih materijala u obliku krvnog suda koji treba da zamene. Sa sigurnošću se može tvrditi da će zamena krvnih sudova jednog dana uveliko uticati na dugovečnost jer će omogućiti uspostavljanje normalnog umesto dotadašnjeg poremećenog priliva krvi u vitalne delove organizma.
Šta je tromboendarteriektomija i kada se ona koristi?
Uočeno je da arterioskleroza zahvata uglavnom unutrašnje slojeve krvnih sudova, a da spoljni ostaju relativno normalni. Skidanjem ili struganjem sklerotičnog unutrašnjeg sloja krvnog suda mnogi od ovih sudova će uspeti da regenerišu svoju normalnu unutrašnju oblogu.
U kakvim se slučajevima koristi tromboendarteriektomija?
a. Za lokalizovanu arteriosklerozu abdominalne aorte. Ovo se pokazalo uspešnim u izvesnim izolovanim slučajevima.
b. Za sklerozu koronarne arterije. Ovaj operativni postupak je u čisto eksperimentalnoj fazi i o njegovoj svrsishodnosti se još ne može ništa pozitivno tvrditi.
