Šta se smatra adolescentnim periodom razvoja?
Period života otprilike od dvanaeste do dvadesete godine. To je mladalačka faza života između detinjstva i odraslog doba.
Šta je pubertet?
To je period u kome sazrevaju polne funkcije, kod devojčica između dvanaeste i petnaeste godine a kod dečaka između trinaeste i šesnaeste godine.
Zašto je period adolescencije tako važan u životu?
Zato što u to vreme dolazi do najbržeg rašćenja i naglih promena u fizičkom, psihološkom i fiziološkom razvoju. To je vreme učenja, obrazovanja, pripreme za samostalno uključivanje u život.
Koji su glavni znaci puberteta kod devojčica?
a. Razvoj grudi.
b. Pojava maljavosti na polnim organima i drugim mestima.
c. Telo dobija ženski oblik.
d. Pojava menstruacije.
Koji su glavni znaci puberteta kod dečaka?
a. Povećanje spoljnih genitalija.
b. Pojava maljavosti.
c. Rast brkova i brade.
d. Promena glasa koji postaje dublji.
e. Razvoj mišića i sticanje karakteristika muškog oblika.
Nastaje li pubertet kod devojčica i dečaka obično u isto vreme njihovog životnog doba?
Ne. Devojčice uglavnom sazrevaju godinu-dve pre dečaka.
Da li sve devojčice sazrevaju u isto doba?
Ne. Postoji veliki raspon starosnog doba u kome nastaju ove promene.
Da li je doba puberteta obično isto za sve ženske osobe u porodici?
Da. Obično se događa da u jednoj porodici sve devojčice rano sazrevaju a u drugoj kasno. Takođe je čest slučaj pojavemenstruacije kod devojčice skoro u istoj godini života u kojoj je i njena majka dobila prvu menstruaciju.
Da li vreme u kome se javlja menstruacija varira u zavisnosti od rase i klime?
Da, u zemljama sa toplijom klimom devojčice ranije sazrevaju i ranije dobijaju prvu menstruaciju.
Da li je menstruacija u prva dva-tri meseca ili godine redovna?
Ne. Ona može nastupati svake dve ili tri nedelje ili čak samo jedanput u dva do tri meseca. Pored toga i količina odliva značajno varira.
Za koliko vremena dolazi do uspostavljala regularnog menstrualnog ciklusa?
Za jednu do tri godine.
Da li su rane neredovne menstruacije nenormalne?
Ne. Obično se regulišu bez ikakvog lečenja.
Postoji li veza između pojave menstruacije i stepena rasta devojčice?
Da. Rašćenje se obično završava kad se menstruacija ustali.
Ako mlada devojka ima neredovne menstrualne cikluse u toku jedne ili dve godine, treba li da se podvrgne pregledu?
Da, rektalno ispitivanje će pružiti dovoljno podataka o stanju materice i jajnika. Ovim mladim devojkama nije potrebno vršiti vaginalna ispitivanja.
U kom dobu obično počinju da se razvijaju dojke?
Otprilike godinu dana pre pojave prve menstruacije.
Da li je uobičajeno da se jedna bradavica ili dojka razvije pre druge?
Da. Ovo se događa kod priličnog broja devojčica i predstavlja potpuno normalan slučaj.
Da li nejednak razvoj dojki znači da će jedna dojka uvek ostati i manja od druge?
Ne. Druga dojka će kasnije dostići stepen razvoja i obe će biti i otprilike iste veličine.
Da li je pojava bola i osetljivosti normalna prilikom rasta dojki?
Da ovo ne zahteva lečenje ukoliko bol nije suviše izražen.
Treba li mladu devojku obavestiti o menstruaciji pre no što je ona dobije?
Da. Sve devojčice u desetoj ili dvanaestoj godini treba obavestiti o menstruaciji tako da budu pripremljene kad se ona pojavi. Prirodu menstruacije treba objasniti onda kada se pojave prvi znaci rasta dojki.
Ko je najpogodniji da devojčice uputi u prirodu adolescencije, puberteta i polnih promena?
Poželjno je da to bude majka. Ako to ne može učiniti majka, onda neko ko je obrazovan u tom smislu, kao što je školski nastavnik ili lekar. Bolje je da ona dobije informacije od starije osobe nego od drugarica koje mogu biti slabo ili pogrešno obaveštene.
Koji organi utiču na pojave koje karakterišu adolescenciju?
Hipofiza, jajnici i testisi počinju da luče veće količine polnih hormona i na taj način dovode do promena koje se primećuju na adolescentu.
Da li se na dečaku nekad u toku puberteta zapaža rast grudi?
Da. Čvorasta izraslina se može formirati pod bradavicom u periodu između jedanaeste i petnaeste godine.
Da li ovo povećanje grudi ostaje kao trajna promena?
Ne. Ono obično samo po sebi nestaje u roku od nekoliko meseci i ne zahteva nikakvo lečenje.
Da li su promene na koži normalne u toku perioda adolescencije?
Da. I dečaci i devojčice obično dobijaju bubuljice i mitesere u toku ovog perioda. Ova pojava naziva se mladalačke akne.
Čime treba lečiti mladalačke akne?
Postoje izvesne mere uključujući naročitu ishranu, poseban način održavanja čistoće lica, preparate koji su se pokazali kao korisni.
Koje se važnije psihološke promene događaju u adolescenciji dečaka i devojčice?
U tom periodu dete se trudi da se otrgne od roditeljske zavisnosti, da se dokaže i pripremi za život odraslog čoveka. To je prema tome vreme velikih sukoba između dece i roditelja. Njega karakterišu agresivnost, nemir, neposlušnost, nepoštovanje i neprijatnost. Pa ipak, u toku ovog perioda razvija se zrela, topla ljubav između dece i roditelja pod uslovom da se roditelji prema adolescentu odnose s razumevanjem i na inteligentan način.
Kako treba roditelj da postupa prema psihološkim problemima adolescenta?
Pre svega, roditelji moraju shvatiti da je za dete ovo težak period u kome ono prolazi kroz mnoge sukobe. U to vreme detetu je potrebna roditeljska podrška i ohrabrenje, toplina, ljubav i pravilno usmeravanje.
Zašto adolescent oseća tako jaku potrebu da bude sa grupom druge dece?
Jer sva ona prolaze zajedno kroz isti težak period i prijatno se osećaju u društvu sa sebi sličnima. Ovakvo druženje adolescenata daje im snagu da se bore protiv roditeljske dominacije i da svoju individualnost potvrde kroz grupne aktivnosti.
Ima li adolescentno dete velike emocionalne oscilacije?
Ima. U adolescenciji se dešavaju takve nagle promene da je dete često, u odnosu na neke stvari, detinjasto, dok je potpuno zrelo u odnosu na druge.
Da li je uobičajeno da su deca u toku adolescencije proždrljiva, odnosno da ponekad gladuju?
Jeste. U toku adolescencije postoje sve vrste ekstremnog ponašanja i postupaka. Roditelji moraju da se trude da razumeju probleme pred kojima se nalaze njihova deca.
Da li intelektualni razvoj prati fizički u periodu adolescencije?
Da. Adolescent obično pokazuje ogroman intelektualni napredak i prošireno interesovanje za svet oko sebe.
Kakav stav treba roditelji da zauzmu prema povišenom polnom nagonu svoje dece u periodu adolescencije?
Ovo je prirodna pojava koju ne treba sputavati. Normalno je da dečaci i devojčice žele da se upoznaju. Polna ljubopitljivost je samo želja da se više sazna o suprotnom polu i ne mora da znači potpune polne odnose ili promiskuitet. U toku ovog perioda želju za polnim saznanjima treba pažljivo kontrolisati a decu upućivati tako da ne dođe do neželjenih posledica.
Da li je prirodno da dečaći i devojčice masturbiraju u periodu adolescencije?
Da. Važno je ne stvarati kod njih kompleks krivice zbog toga.
Treba li mlađima od dvadeset godina dozvoliti da stupe u brak?
Ovo se uglavnom ne preporučuje, pošto emocionalna zrelost u ovim godinama nije potpuna. Ako iskrena ljubav postoji, ona će se nastaviti i u periodu posle adolescencije i biće dovoljno vremena za njeno puno izražavanje kada oboje mladih dostignu zrelost.
Zahteva li zakasnela adolescencija medicinsko lečenje?
U većini slučajeva, i kod dečaka i kod devojčica, zakasnela adolescencija ne zahteva lečenje. Ranije ili kasnije sva deca će dostići fizičku zrelost i bez nekog medicinskog tečenja.
Može li davanje hormona radi postizanja brže adolescencije biti štetno?
Može. U izvesnim slučajevima davanje hormona ne samo da je nepotrebno već može imati i štetan uticaj jer posle davanja hormona dolazi do usporavanja rada žlezda.
Ko brže raste devojčice ili dečaci?
U jedanaestoj godini devojčice su obično više od dečaka. Od ovog doba pa nadalje, dečaci brže rastu i kada napune petnaest godina, obično su viši od devojčica.
Kada treba započeti lečenje ako je pojava menstruacije zakasnila?
Ako je fizički razvoj devojčice bio normalan, preporučljivo je sačekati do šesnaeste ili sedamnaeste godine, pa tek onda se obratiti ginekologu. Verovatno da će devojkama koje i posle sedamnaeste ili osmanaeste godine ne dobiju menstruaciju biti potrebno lečenje.
Da li je bilo kakvo lečenje potrebno dečacima koji ne rastu ili ne pokazuju znake zrelosti?
U većini slučajeva, ukoliko ne postoji neki jasan poremećaj u funkciji hipofize ili pak štitne žlezde, lečenje neće biti potrebno. Vremenom oni će bez lečenja dostići zrelosti
Da li prerana adolescencija zahteva lekarsko lečenje?
Vrlo su retki slučajevi devojčica koje počinju da sazrevaju u sedmoj, osmoj ili devetoj godini. Tako isto su retki i slučajevi da dečaci mutiraju i imaju povećanje genitalija i rast brade u ovim godinama.
Obično ovi slučajevi pokazuju da postoji nenormalnost u razvoju neke od žlezda. Zato treba da budu detaljno pregledani. Izvesni slučajevi tumora epifizne žlezde u mozgu dovode do takvog preranog razvoja.
