Šta je ahalazija ili hronični spazam jednjaka?
To je oboljenje kod koga ne postoje nervi jednjaka, verovatno još od rođenja. Kao rezultat ovog nedostatka javlja se nesposobnost donjeg kraja jednjaka da se širi i opušta. Kao posledica, javlja se produženi spazam, a deo jednjaka iznad oblasti koju obuhvata spazam ogromno se širi i razvlači.
Šta izaziva ahalaziju?
Smatra se da je ona povezana s urođenim deformitetom u kome se javlja odsustvo nekih elemenata nerava u zidu jednjaka usled čega mišići ne mogu da se opuste.
U kom dobu se obično javlja ovo oboljenje?
Javlja se kod ljudi u dvadesetim i tridesetim godinama života.
Kakvi simptomi prate ahalaziju?
Najčešći simptom je nesposobnost da se normalno guta. Taj simptom se razvija i zaoštrava. Pored toga, zbog čestica hrane koje su se zadržale u jednjaku, javlja se neprijatan zadah. Bolesnici su nedovoljno ishranjeni i kod njih se jasno uočava gubitak težine.
Kako se leči ahalazija?
Oko sedamdeset pet procenata bolesnika od ahalazije reagovaće na zadovoljavajući način na ponovljene dilatacije ili rastezanje jednjaka. Međutim, kod oko dvadeset pet posto slučajeva biće neophodna operacija jer oni nisu reagovali na ponovljene dilatacije.
Kakva se operacija vrši za ahalaziju?
Zadebljana tkiva mišića koja prekrivaju oblast spazma prekidaju se u produžnom smeru. To omogućava širenje sluzokože jednjaka na tom mestu, a onemogućava mišiće jednjaka da se grče ili da postanu spazmični.
Da li je to bezbedna operacija?
Da. Ona se izvodi kroz prorez u grudnom košu, ali ne povlači za sobom veliki hirurški rizik.
Koji su rezultati ove operacije?
Kod većine pacijenata stanje se u velikoj meri poboljšava, mada se kod nekih kao komplikacija pojavljuje ezofagitis.
