Šta je alergija?
Alergija je stanje nenormalne osetljivosti na supstance koje obično ne prouzrokuju nikakav ili samo mali nadražaj kod ljudi koji nemaju ovakvu osetljivost.
Šta može prouzrokovati alergiju?
Skoro sve što dodimemo, progutamo ili udahnemo može prouzrokovati alergijski nadražaj. Supstance koje prouzrokuju alergiju nazivaju se alergeni. Postoji na stotine alergena.
Koji su najuobičajeniji alergeni?
Polen drveća, trave i korova, spore, kućna prašina, životinjska dlaka, neke namirnice, lekovi, boje, kozmetički preparati, hemijske supstance itd.
Kako možemo znati da li imamo alergiju?
Najuobičajeniji simptomi su napadi kijanja, zapušen nos, nagomilavanje sluzi u bronhijama i kratak dah, svrab, veliki otoci i plikovi. Takođe je poznato da se alergija može manifestovati i povraćanjem, prolivom, stomačnim grčevima, glavoboljom, osipom i drugim simptomima.
Može li alergija biti opasna?
Da. Na primer, nelečena polenska alergija može se razviti u astmu ili sinusitis. Astma koja se ne kontroliše može dovesti do hronične nesposobnosti i učiniti osobu podložnom drugim ozbiljnijim disajnim poremećajima.
Da li je važno blagovremeno ustanoviti dijagnozu alergijskog oboljenja?
Da. Lečenjem izvesnih vrsta alergije u ranim stadijumima mogu se izbeći ozbiljnije komplikacije kao što je astma ili drugi trajni poremećaji disajnih organa. Ovo je naročito važno kod dece koja mogu u svom razvoju bitno zaostati ako se alergija ne leči blagovremeno.
Koja su najčešća alergijska oboljenja?
a. Polenska alergija.
b. Trajna alergijska kijavica ili vazomotomi rinitis.
c. Bronhijalna astma.
d. Ekcem (atopični dermatitis).
e. Koprivnjača (urtikarija) ili gigantska koprivnjača (angioedem).
f. Kontaktni dermatitis.
g. Migrena (jaka glavobolja).
Da li su alergijska oboljenja izlečiva?
U velikom broju slučajeva kad se otklone uzroci alergije (alergen), kao što to mogu biti pas ili mačka, može se trajno izlečiti pacijent. U drugim slučajevima, lečenje — desenzibilizacija injekcijama može pacijenta potpuno osloboditi ovog oboljenja.
Moraju li se bolesnici od alergijskih bolesti neprekidno lečiti?
Ne uvek. Ponekad se može dostići takav stepen desenzibilizacije da je dalje lečenje nepotrebno. Pa ipak, mnogi ljudi se moraju lečiti sve dok alergen nastavlja da prouzrokuje simptome.
Mogu li se alergijska oboljenja sprečiti?
Uopšte uzevši, mogu. Ljudi koji znaju da su alergični mogu izbegavati supstance koje prouzrokuju njihovu alergiju. Tako, potrebno je da izbegavaju odlazak na selo u vreme kada u vazduhu ima polena; da se čuvaju kućne prašine što je više moguće; da izbegavaju udisanje isparenja boja i lakova, kao i zamor i prekomerne emocionalne tegobe.
Koji su najčešći uzročnici alergijskih oboljenja kod male dece? Hrana koju uzimaju i preparati koji se koriste za njihovu higijenu.
Može li se alergija sprečiti kod one dece koja imaju pojačanu urođenu sklonost ka alergiji?
Može. Potrebno je koristiti kuvano ili kondenzovano mleko jer će ono rede od nekuvanog mleka prouzorkovati alergiju. Potrebno je da se sve nove namirnice dodaju dečjoj. ishrani jedna po jedna, kako bi majka bila sigurna da ne prouzrokuju alergiju. Čvrstu hranu kao što su jaja i riba potrebno je dodati ishrani tek u kasnijem dobu. Potrebno je da spavaća soba i soba za igru budu što je više moguće bez prašine, a životinje kao što su psi i mačke i ptice, pa čak i punjene igračke, treba odstraniti od dece. Važno je obavestiti lekara o alergiji u porodici iz koje je dete.
Da li se alergija nasleđuje?
Većina alergologa veruje da je neotpornost na ovu vrstu oboljenja, pre nego samo alergijsko oboljenje, nasledna. To znači da će dete čiji su otac ili majka alergični biti podložnije alergijskim obolje¬njima nego dete koje u porodici nema slučajeve alergije.
Da li su deca naklonjena istoj vrsti alergije kao i njihovi roditelji?
Ne uvek. Dete čiji roditelj ima polensku alergiju može imati astmu, ekcem ili neko drugo alergijsko stanje.
Da li deca od dva alergična roditelja pre dobijaju alergiju od one dece čiji samo jedan roditelj pati od alergije?
Ona će pre dobiti alergiju i u ozbiljnijem obliku.
Ako su oba roditelja alergična, kolike su mogućnosti da i deca budu alergična?
Pedeset odsto ovakve dece će imati alergiju. Kada je samo jedan roditelj alergičan, verovatnoća je otprilike dvadeset pet odsto.
Da li se alergijska oboljenja utišavaju i nestaju sama po sebi?
Da, ali vrlo retko.
Mogu li se alergijska oboljenja pojaviti ponovo posle izlečenja ili pak iako su dovedena u stanje kad se mogu kontrolisati?
Povremeno da. Ili, češće, pacijent može dobiti nov vid osetljivosti.
Mogu li alergijska oboljenja biti smrtonosna?
Ona skoro nikad nisu smrtonosna, ali su vrlo neprijatna čak i u blažem obliku. Povremeno, izražena osetljivost na neki lek može dovesti do smrti. Pa ipak, ovo je vrlo redak slučaj.
Da li je alergija sezonsko oboljenje?
Neka vrsta ovih oboljenja to jeste a neka nije. Većina polenskih alergija nastupa u avgustu ili septembru kada korovi stvaraju polen. Ljudi osetljivi na trave imaće polensku alergiju u maju i junu jer su to meseci u kojima trave stvaraju polen. Ali zato, ne postoji nikakvo sezonsko ograničenje alergije na hranu, lekove, životinjsku dlaku ili kućnu prašinu.
Šta su poleni?
To je fini, žuti prah čije su čestice mikroskopske veličine i one predstavljaju oplodne elemente cvetastih biljaka, drveća, trava i korova.
Postoji li posebna sklonost ka alergiji u nekom određenom životnom dobu?
Ne. Alergija se može razviti u bilo kojem životnom dobu. Ali se ona, ipak, najčešće dobija u detinjstvu.
Jesu li alergijska oboljeinja ikad zarazna, kao na primer prehlade?
Ne. Alergije se ne prenose sa osobe na osobu ličnim kontaktom.
Zašto neko ko se dugo godina odlično osećao može iznenada dobiti alergiju?
Dobro je poznata činjenica da je potreban duži kontakt s izvesnim supstancama da bi u nekim slučajevima došlo do alergije. Takođe, emocionalni poremećaji, prekomerni umor i zaraza nalaze se među mogućim uzročnicima nagle pojave alergijskih simptoma kod osobe koja ranije nije imala nikakve alergije. Promene kroz koje se prolazi u pubertetu, menopauzi ili u toku trudnoće, imaju takođe velikog uticaja i mogu poremetiti alergijsku ravnotežu i prouzrokovati simptome alergije.
Da li je tačno da je osoba koja postaje alergična morala imati sklonost ka ovoj vrsti obo]jenja čitavog svog života?
Da, i ona će dobiti alergiju kada, zbog nekog poremećaja, dođe do narušavanja alergijske ravnoteže.
Može li alergija biti psihosomatskog karaktera?
Tačno je da emocije kao što su nesigurnost, strah, ljutina i jaka uzbuđenja mogu dovesti do alergičnog napada. Isto tako, tačno je da izvesna alergična oboljenja mogu nestati posle ukazivanja psihijatrijske pomoći. Ali, sve ovo ne negira fizičku osnovu alergijskih oboljenja jer sklonost ka alergiji može postojati bez obzira na stanje duha. Roditelji alergične dece treba da im pokazuju svu svoju ljubav i pažnju jer u takvoj atmosferi deca će imati manje reakcije na alergijske nadražaje.
Može li nervoza prouzrokovati alergiju?
Ne. Ali postoji utvrđen odnos između nervoze i alergije.
Jesu li alergični ljudi osetljivi više nego na jedan alergen?
Da.
Koji su najčešći uzročnici alergije?
Poleni, spore, prašina, jaka isparenja, životinjska dlaka, perje i razne namirnice. Takođe lekovi, serumi, antitoksini, boje, parfemi, plastične materije i druge brojne hemikalije koje se koriste u kući i u proizvodnji, kao i ujedi insekata.
Kako pacijent može znati da li je alergičan i koje supstance izazivaju njegovu alergiju?
Njegov lekar će detaljno proučiti njegovu istoriju bolesti i ispitati njegovu okolinu na poslu ili kod kuće, njegove navike i reakcije. Iz tog proučavanja odrediće uticaj ovih faktora i upotrebiće određene laboratorijske testove. Koristeći ekstrakte većine uobi¬čajenih alergena izvršiće razne kožne probe koje treba da pokažu povišenu osetljivost. Ovo je vrlo ozbiljan zadatak koji zahteva i stručnost i strpljenje.
Jesu li kožne probe uvek pouzdane?
Na žalost, nisu. Izvesna osoba može pokazati određene pozitivne reakcije iako nije stvarno osetljiva na agense koji su doveli do reakcije, ili može pokazati negativnu reakciju a ipak biti osetljiva. Tumačenje kožnih proba zavisi od znanja i iskustva lekara na polju alergijskih oboljenja. Kožne probe s inhalacionim alergenima su pouzdanije od kožnih proba sa namirnicama.
Jesu li kožne probe bolne?
Ne, kada se vrše kako treba. Lak ubod se može osetiti u toku vršenja testa ali on ne mora biti mnogo neprijatan.
Koji je indirektni metod vršenja alergijskih proba?
Danas postoje laboratorijske metode ispitivanja seruma na speci-jalnim podlogama van organizma pacijenta, čiji razvoj dosta obećava.
Moraju li alergične osobe biti posebno pažljive pri uzimanju lekova ili primanju injekcija u toku drugih oboljenja?
Da. Preporučuje se da alergična osoba obavesti lekara o svojoj osetljivosti pre uzimanja bilo kakvog leka ili injekcije.
Kako se leče alergijska oboljenja?
Prvi i najvažniji korak je dijagnoza. Alergolog će pokušati da, na osnovu detaljne istorije, odredi šta prouzrokuje oboljenje. On može tražiti od pacijenta da vodi dnevnik svojih aktivnosti i podatke o namirnicama koje troši, ili mu propisati probne dijete. Mogu biti potrebne i detaljne kožne probe. Kada se nađe uzročnik, a njih može biti nekoliko, propisuje se njihovo izbegavanje. Ako ne postoji nikakav način da se izbegne dotični alergen, alergolog će propisati lekove koji treba da suzbiju simptome alergije. On pacijentu može dati injekcije sa sve većim koncentracijama dotične supstance kao što je na primer polen. Ove injekcije pomažu da se poveća pacijentova otpornost prema alergiji, a samim tim dovode i do nestanka ili smanjenja simptoma.
Ako se ustanovi da je životinja uzročnik alergije, mora li se pacijent odreći svog kućnog ljubimca?
Mora. Skoro je nemoguće desenzibilisati pacijenta koji je alergi-čan na kućnu domaću životinju.
Ako pacijent otkrije da je alergen u nekoj od namirnica, može li uvek izbegavati takvu vrstu hrane?
Ovo je vrlo teško jer se ne mora znati da se neki sastojci nalaze u određenim namirnicama. Ali pacijent mora naučiti da izbegava one namirnice za koje zna da sadrže sastojke na koje je on alergičan.
Koliko su korisni antihistaminski lekovi?
Antihistaminski lekovi, kojih ima dosta na tržištu, vrlo su korisni za smanjenje jačine simptoma polenske alergije i koprivnjače ali oni vrlo malo utiču da se ublaži astmatični napad. U stvari, njih ne treba davati odraslim osobama koje pate od astme. Ponekad se astma kod male dece olakšava davanjem antihistaminskih lekova.
Kakva je korist od ACTH, kortizona i drugih steroidnih hormona u lečenju alergijskih stanja?
Oni su vrlo korisni za ublažavanje simptoma alergijskih stanja uključujući i astmu. Pa ipak, stanje postaje isto čim se prestane sa njihovim uzimanjem ukoliko sam uzrok alergije nije bio otklonjen. Pošto su ovi lekovi vrlo jaki i kako imaju mnoge neželjene sporedne efekte da bi mogli imati široku primenu, oni se koriste samo u hitnim i teškim slučajevima, naravno, pod izričito lekarskom kontrolom.
Treba li se obratiti alergologu koji je specijalista za ovu oblast ili je dovoljno otići lekaru opšte prakse?
Kad god je moguće pacijenta treba uputiti specijalisti. Alergologija je postala tako složena specijalnost da samo oni koji su stekli iskustvo mogu uspešno lečiti ova oboljenja.
Hoće Ii uzimanje vitamina pomoći da se odstrani alergija?
Neće.
Prouzrokuje li alergija infekciju sinusa?
Ne. Alergija ne prouzrokuje infekciju sinusa, ali su alergični ljudi skloni ovakvim infekcijama. S druge strane, mnoga stanja kojima se pripisuje infekcija sinusa nisu ništa drugo do nosne alergije.
Prouzrokuje li alergija aknu, psorijazu ili lišaj?
Ne.
Šta je plesan?
Plesan je gljiva koja raste na povrću. Domaćice je poznaju kao nešto što ukvari hleb ili se pojavi na odeći. Plesan raste na žitu, kukuruzu, žitaricama, travi, lišću i tlu i niče u toplim mesecima. Spore plesni su još manje od polena i nalaze se u vazduhu u velikim količinama. Uz polen, spore plesni su najvažniji uzročnici sezonskih alergija disajnih organa. Sezona alergije na plesan traje dugo. Spore plesni mogu biti prisutne u vazduhu u svako doba godine izuzev kada je tlo prekriveno snegom.
Spore plesni prouzrokuju jake alergijske reakcije. Spore plesni mogu prouzrokovati jake alergijske reakcije i simptome slične onima koji se javljaju kod polenske alergije. Na sreću, neprijatni simptomi koji nastaju zbog spora plesni kao prouzrokovača alergije mogu se sa uspehom otkloniti primenom odgovarajućih injekcija.
Od čega nastaje kućna prašina?
Izvor kućne prašine su vuneni tepisi i zastirači, perjani jastuci, prekrivači, vuneni i pamučni dušeci, vuneni šalovi, teške draperije i tapaciran nameštaj. Kućne prašine ima mnogo u sobama gde se nalaze gore navedeni predmeti bez obzira na činjenicu da li se čisto održavaju.
