Alergijske reakcije su bolest vrlo složenog mehanizma koje mogu nastati rano, za samo nekoliko minuta nakon izlaganja alergenu (kijavica, osip, asmatični napad) ili kasno, više dana do nedelja po izlaganju alergenu (probavne alergije, atopijski ekcem). Alergijom mogu biti zahvaćeni koža, disajni ili probavni sistem, a česte su i kombinacije simptoma na više organa. Intenzitet alergijske reakcije može biti od blagog svraba, kijanja, pa do reakcija koje mogu ugroziti život (gušenje, asmatični napad).
Zbog složenosti alergijskih reakcija postavljanje dijagnoze je veoma važno. Ponekad vrlo složeno i dugotrajno, a samo ponekad je postavljanje dijagnoze veoma složeno i potrebno je uradiniti niz testova. Kod nekih alergija, prvenstveno onih tzv. ranog tipa, u kojima organizam stvara antitela iz grupe imunoglobulina E (IgE), može mu se pomoći i laboratorijskim testovima. U uzorku pacijentove krvi određuje se ukupna količina IgE ili količina specifičnih IgE na određene alergene, odnosno reaktivnost krvnih stanica na nadražaj alergenima.
Kožni prick test
Kožni Prick-test na standardne inhalacione i nutritivne alergene predstavlja osnovni alergološki test pomoću kojeg se dokazuje preosetljivost (alergija) na neki od najčešće zastupljenih alergena spoljne životne sredine i hrane. Test je bezbolan i traje oko 20-30 minuta.
Testiranje se izvodi tako što se na kožu unutrašnje strane podlaktice kapaljkom nanosi po jedna kap rastvora svakog alergena. Alergen se unosi u kožu tako što se vrši blag, površinski ubod kože (lancetom kroz nanesenu kap). Spoljašnji sloj kože u ovom slučaju predstavlja šokno tkivo u kome dolazi do alergijske reakcije koja se manifestuje stvaranjem papule (blande) sa crvenilom okolo. Kao kontrola se koriste rastvor histamina i fiziološki rastvor.
Ukoliko postoji alergija na neki od testiranih alergena, na mestu uboda će se posle određenog vremena pojaviti otok, svrab i crvenilo. Merenjem poprečnog preseka papula nastalih dejstvom alergena i onih od strane histamina i fiziološkog rastvora, utvrđuje se da li postoji senzibilizacija na neki od alergena. Upravo zato što se reakcija antigen-antitelo odigrava u spoljašnjem sloju kože i zato što se izbegava ulazak antigena u cirkulaciju, ova metoda ispitivanja je skoro potpuno bezopasna, odnosno ne javljaju se sistemske reakcije u osoba sa pozitivnim nalazom. Kao jedina tegoba ispitanika javlja se svrab kože na mestu reakcije.
Kada su simptomi alergijske bolesti tipični, dijagnozu može postaviti lekar primarne zaštite, bez testiranja, kako bi što ranije započeo lečenje. Ipak, konsultacija specijaliste alergologa je potrebna da se, osim potvrđivanja dijagnoze, zajedno s pacijentom utvrdi strategija ponašanja i lečenja. Alergijske bolesti imaju svojstvo javljanja tokom niza godina, ponekad i doživotno, a često menjaju svoje simptome, što je razlog da se pacijent upozna s mogućim problemima, kako bi ih prepoznao i na pravi način reagovao kad se pojave. To je naročito važno za obolele od astme, alergijske bolesti disajnog sistema, za koju je vrlo važno da pacijent ili roditelj, zajedno s lekarom, ustanove tačne mere lečenja i način reagovanja pri pojavi simptoma, mere koje je potrebno preduzeti da bi se sprečilo pogoršanje, te kod pacijenta uspostavi potpuna kontrola bolesti.
Kožni prick test možete uraditi u ordinaciji Dr. Jarić.
