Anemija ili malokrvnost – Ordinacija opšte medicine Porodični lekar Slavica

Anemija ili malokrvnost – Ordinacija opšte medicine Porodični lekar Slavica

Zakazivanje pregleda



Molimo Vas sačekajte Slanje mejla ...

Ordinacija opšte medicine Dr Slavica Berar

Laze Telečkog 19
Novi Sad

Telefoni:


Važno:
Ukoliko je Vaš zatev stigao u toku radnog vremena, naša medicinska sestra će Vas pozvati i ugovoriti datum i termin pregleda.

Pošaljite E-mail

Pitanje za doktore

Molimo Vas sačekajte Slanje mejla ...

Ordinacija opšte medicine Dr Slavica Berar

Laze Telečkog 19
Novi Sad

Telefoni:


Važno:
Ukoliko je Vaš zatev stigao u toku radnog vremena, naša medicinska sestra će Vas pozvati i ugovoriti datum i termin pregleda.

Anemija je najčešći krvni poremećaj, a u najvećem broju slučajeva je nedosatak gvožđa i ujedno predstavlja jednu od najrasprostranjenijih bolesti na svetu i to usled nepravilne ishrane.

Porodični lekar dr Slavica ordinacija opšte medicine, mesto je gde možete obaviti pregled lekara opšte prakse i korisne savete kako se izboriti sa anemijom. Termine pregleda zakažite na kontakt telefon

Ordinacija opšte medicine Dr Slavica Berar
Laze Telečkog 19
Novi Sad

Telefoni i E-mail:
Pitanje za doktore: Pošaljite E-MAIL

Zakažite pregled

Do anemije obično dolazi zbog potrebe za dodatnim količinama hemoglobina, izazavane brzim rastom ili gubitkom krvi. Bez dovoljno gvožđa organizam ne može da proizvede dovoljno hemoglobina. Zato se, osim lekovima, pravilnom ishranom uglavnom malokrvnost i otklanja.

Simptomi anemije

Glavni simptomi anemije su: bledilo, umor, malaksalost, ubrzan rad srca, glavobolja, razdražljivost, smanjena umna i radna sposobnost.

Da bi normalno funkcionisale, ćelijama organizma je potreban kiseonik koji se prenosi preko hemoglobina odnosno crvenih krvnih zrnaca. Bez kiseonika ne bi mogli da se obavljaju neophodni biohemijski procesi u organizmu. Kad postoji anemija, to znači da ćelije ne dobijaju dovoljno kiseonika, pa je njihova aktivnost smanjena.

Anemija i ishrana

Najzdraviji, najjeftiniji i dovoljno bogati izvori gvožđa su kopriva, maslačak i spanać. Gvožđa još ima dosta u pšeničnim klicama, semenu suncokreta, pasulju, sočivu i orahu.

Dnevne potrebe za gvožđem iznose 10 mg što znači da bi 300g dnevno koprive, maslačka i spanaća ili 120 g pasulja bile dovoljne da zadovolje potrebe organizma. Naravno, povremeno se može koristiti i životinjska džigerica, ali se ne preporučuje u velikim količinama i duže vreme zbog sadržaja holesterola i purina. Bitno je da hrana bude raznorsna.

Za većinu ljudi navedena ishrana je dovoljna da obezbedi dnevne potrebe za gvožđem i malo je onih kojima su potrebni i lekovi.

Posebno ako se primene i mere koje podstiču stvaranje crvenih krvnih zrnaca, kao što su fizička aktivnost, boravak u planinama, unošenje dovoljno proteina i zdrav san.