Latinsko ime: Sambucus ebulus L. – Caprifoliaceae
Trajna zeljasta biljka, visoka 1-2m. Listovi su naspramni, sastavljeni od 7 do 11 duguljastih i šiljastih listića. Cvetovi su beli (retko kad ružičasti), mirisa na gorke bademe, udruženi u cvast slično stitu na vrhu stabljike.
Plod je okrugla, sočna, crna bobica. Cveta juna i jula. Raste svuda kao smrdljiv korov neprijatnog ukusa. Upotrebljava se koren, list i plod (Ebuli radix, folium et fructus). U korenu ima cijanogenetskih heterozida i gorkih materija. U celoj biljci ima malo etarskog ulja, gorkih materija, raznih šećera, a u plodu ima valerijanske, jabučne i vinske kiseIine, tanina, antocijana (modra boja soka) i pektina.
Koren se u narodnoj medicini upotrebljava spolja i iznutra protiv reumatizma: 1 kg iseckanog korena kuva se 2 sata u 10I vode i u toplom dekoktu drži ruka iIi noga; istavremeno se pije 2-3 čaše dnevno. Svi delovi biljke deluju purgativno, diuretično i izazivaju znojenje. Zrele bobice se izgnječe i ostave 2-5 dana, pri čemu se odigra vrenje, sok se izbistri, posle čega se iscedi i profiltruje. Ovaj sok (zaslađenl izaziva znojenje i čišćenje. U ratu se od zreIih plodova apte kuvao pekmez i pekla rakija svojstvenog, neprijatog mirisa, od koje boli glava.
Druga narodna imena: abad, abdika, abzovina, avdika, avta, aldum-trava, anta, aptika, aptovina, aptovnjak, aptuga, aftika, bazg, bazdika, bozovina, bujad, zovina, kokošije grožđe, kurjački rep, optovina, smrdljiva zova, steničnik, habad, habdika, habdovina, hapta, haptika, hobed.
