Šta znači benigno uvećanje prostate?
Benigno uvećanje prostate je stanje u kome se delovi žlezde postepeno i lagano uvećavaju tokom niza godina. U ovom tipu uvećanja prostate ne dolazi do pojave maligniteta.
Da li je prirodno da svi ljudi dobiju uvećanje prostate kada ostare?
Da. Počev negde od četrdesetih do četrdeset i petih godina života, gotovo kod svih ljudi se pokazuju znaci postepenog uvećanja prostate.
Da li će svi muškarci imati simptome uvećanja prostate?
Ne. Većina ljudi tokom svog života nema teškoća zbog uvećanja prostate, mada se mora imati na umu da uvećanje prostate prati normalne procese starenja.
Kako se može odrediti da li uvećanje prostate zahteva medicinsku pomoć?
Poremećaji normalnog mokrenja će biti znak da je potreban medicinski pregled.
Zbog čega uvećanjc prostate ometa mokrenje?
Uvećana prostata pritiskuje izlaz iz mokraćne bešike.
Kakav može biti eventualni ishod uvećanja prostate?
Uvećanje prostate može dovesti do iznenadnog zastoja mokrenja. Ovo stanje poznato je kao akutna retencija urina.
Da li postoji međusobna veza između seksualne aktivnosti i uvećanja prostate?
Ne.
Da li se sve osobe kod kojih postoji uvećanje prostate moraju podvrći hirurškoj operaciji?
Ne. Samo će jedan od četiri pacijenta koji imaju uvećanje prostate imati uopšte bilo kakve simptome. Od onih koji pokazuju simptome uvećane prostate samo jedan od četiri će morati da se podvrgne hirurškoj operaciji.
Da li postoji neko zadovoljavajuće medicinsko konzervativno lečenje uvećane prostate?
Lečenje putem hormona, koje savetuju neki lekari, ne pomaže ovom stanju! Masaža žlezde može ponekada pomoći da bi se delimično olakšali simptomi, ali ni ona neće zapravo smanjiti veličinu prostate. Ukoliko postoji i infekcija udružena sa uvećanjem prostate, borba protiv infekcije može olakšati simptome.
Koji su najčešći simptomi uvećanja prostate?
a. Učestalo mokrenje tokom dana.
b. Potreba da se mokri nekoliko puta tokom noći (nikturija)
c. Oklevanje u početku isticanja mlaza urina.
d. Smanjenje debljine mlaza kao i jačine kojom mlaz ističe iz mokraćnog kanala.
e. Kapanje iz uretre pre i posle mokrenja.
f. Osećaj peckanja pri mokrenju.
g. Eventualni zastoj i nemogućnost mokrenja (akutna retencija urina)
h. Krvarenje prilikom mokrenja.
Što je uvećanje prostate veće to je izraženija opstrukcija, a time će i simptomi biti naglašeniji.
Kakve su posledice uvećanja prostate u odnosu na mokraćnu bešiku i bubrege?
S obzirom da je glavna funkcija mokraćne bešike da izbacuje mokraću, očevidno je da će opstrukcija usled uvećanja prostate primoravati mokraćnu bešiku da radi napornije da bi se izbacio urin. Usled tih pojačanih napora u izbacivanju mokraće zid mokraćne bešike postaje zadebljan, više mišićav i teži. Može se desiti da ne dolazi u potpunosti do pražnjenja mokraćne bešike prilikom svakog mokrenja. Ovaj zastojni, rezidualni urin se vremenom povećava, da bi se konačno stvorio nenormalni retrogradni pritisak duž uretera prema bubrezima. Uz širenje uretera postoji i izvesno pogoršanje bubrežne funkcije tako da i opšte stanje pacijenta zbog toga trpi. Ukoliko se ovaj proces nastavi i dalje, znači ako se hipertrofija prostate ne leči, takvo stanje može dovesti do potpunog otkazivanja bubrega, što se može odraziti pojavom uremije.
Kakve štetne posledice ima nepotpuno pražnjenje mokraćne bešike za pacijenta?
Nepotpuno pražnjenje mokraćne bešike može dovesti do stagnacije mokraće što kao posledicu ima infekciju. Infekcija se obično širi duž uretera prema bubrezima. Konačno, zbog stagnacije mokraće tokom niza godina, u mokraćnoj bešici može doći do stvaranja konkremenata (kamena). Povećani rad i pritisak u mokraćnoj bešici može dovesti do pojave lokalnih udubljenja, poznatih kao divertikuli. To su protruzije zida mokraćne bešike nalik na kese u njima može da se nalazi mokraća, ali se unutar njih mogu javiti i mokraćni kamenci.
Kakve operacije se obavljaju kod uvećanja prostate?
a. Suprapubična prostatektomija. Ovo je operacija u kojoj se pravi rez u srednjoj liniji donjeg trbušnog zida, a zatim se otvara mokraćna bešika. Prostata se uklanja kroz otvorenu mokraćnu bešiku u jednoj ili u dve etape. Gumeni kateter se zatim stavi u bešiku i ostaje tu tokom nekoliko dana. Kada se kateter ukloni, normalan tok mokraće ide kroz uretru kao što je bilo i pre operacije.
b. Retropubična prostatektomija. Ovo je hirurška procedura u kojoj se kroz rez, inciziju, koji se pravi u donjem delu abdomena direktno iznad prostate, prostata uklanja a da se pri tom ne otvara mokraćna bešika.
c. Perinealna prostatektomija. Ovo je operacija u kojoj se incizija čini na međici, perineumu (prostor ispod testisa i ispred rektuma). Prostata se uklanja kroz ovu inciziju.
d. Transuretralna resekcija prostate. Ovo Je hirurška procedura u kojoj se deo prostate koji dovodi do opstrukcije spaljuje naročitim instrumentom koji se ubacuje kroz cistoskop. Prilikom ove intervencije ne pravi se nikakva incizija, što je vrlo karakteristično.
Šta određuje koja će procedura biti primenjena kod operacije?
a. Veličina prostate.
b. Prisustvo ili odsustvo kamenca, konkremenata ili inlekcije u mokraćnoj bešici.
c. Prisustvo ili odsustvo divertikuluma mokraćne bešike.
d. Stanje bubrežne funkcije.
e. Opšte zdravlje, stanje pacijenta.
Da li bilo koja od pomenutih procedura ima prednosti prilikom uklanjanja prostate?
Ne. Svaka procedura ima svoje određene indikacije koje zavise od određenog nalaza u datom slučaju.
Šta se misli pod dvostepenom operacijom prostate?
U nekim slučajevima — zbog lošeg opšteg zdravlja, stanja bolesnika ili poremećene bubrežne funkcije, infekcije, konkremenata ili udruženih oboljenja kao što su na primer srčana oboljenja ili visoki krvni pritisak — suviše je riskantno ukloniti prostatu direktno. Tada je potreban period preliminarne drenaže urina; kada se sprovede preliminarna drenaža urina, ona se naziva prvi stepen operacije prostate (cistotomija). U ovoj operaciji, mokraćna bešika se otvara hirurški i zatim se omogućava da se drenira preko trbušnog zida. Posle odgovarajućeg pogodnog vremenskog intervala, kada se bubrežna funkcija bude vratila na normalu, infekcija smirila i kada su uklonjeni konkrementi u mokraćnoj bešici, tada se prostata ekscidira od strane hirurga, koji ulazi prstima kojima operiše u mokraćnu bešiku i odlubljuje žlezdu. Ova hirurška procedura predstavlja drugi i završni stadijum operacije (prostatektomija).
Da li je čitava prostata uklonjena kada se obavlja prostatektomija?
Zapravo, ne. Obično se ostavi posle operacije jedan deo normalnog žlezdanog tkiva.
Šta znači cistotomija?
To je i prvi stepen operacije prostate, koja se sastoji iz dva akta, u kome se gumeni kateter stavlja u mokraćnu bešiku putem reza na trbušnom zidu.
Da li je nekada neophodno operisati prostatu kao hitnu indikaciju?
Da, ukoliko se zbog uvećane prostate javi opstrukcija prolaska mokraće iz bešike ka uretri.
Koliko je vremena potrebno da protekne između dva akta ove operacije?
Ovaj period može da varira od nedelju dana do neodređenog perioda vremena, što zavisi od poboljšanja opšteg stanja pacijenta.
Da li su operacije na prostati ozbiljne?
Da, ali uz naše današnje znanje i uz upotrebu boljih hirurških postupaka i pomoću antibiotika, velika većina pacijenata koji treba da se podvrgnu hirurškim intervencijama na prostati mogu očekivati siguran i zadovoljavajući oporavak.
Da li pošto je jednom prostata uklonjena, može doći do novog uvećanja tkiva i prouzrokovanja smetnje za mokrenje?
Ukoliko je uklanjanje žlezde sprovedeno pažljivo i temeljno, do ovoga ne može doći. Ponekad, posle transuretralne resekcije pomoću eistoskopa, tkivo prostate može narasti i dovesti do izvesnog stepena opstrukcije.
