Šta je akutni bronhitis?
Ograničena akutna infekcija disajnih puteva koja obično nastaje kao komplikacija prehlade ili gripa.
Kakav je obično tok akutnog bronhitisa?
Ide zajedno sa uzročnom infekcijom i nestaje ubrzo po prestanku prehlade ili gripa.
Kada je bronhitis najčešći?
U toku zimskih meseci. Često je u vezi sa nazebom i umorom.
Koja je najčešća komplikacija bronhitisa?
Zapaljenje pluća.
Da li su neki ljudi skloni ponovljenim napadima akutnog bronhitisa?
Da. Takvi Ijudi obično imaju neki hronični izvor infekcije kao što su sinusi ili krajnici. I osobe koje imaju alergiju vrlo su podložne napadima akutnog bronhitisa.
Koji je najizraženiji simptom bronhitisa?
Napadan kašalj uz veće ili manje ispljuvavanje.
Treba li u slučajevima bronhitisa kašalj zaustavljati lekovima?
Ne. Iako je kašalj simptom koji uznemirava, on je vrlo koristan zato što odstranjuje prekomerno lučenje sluzi (šlajma) koje se nagomilava u bronhijama. Kašalj treba olakšavati kako bi se što više šlajma izbacilo.
Kada akutni bronhitis postaje hroničan?
Akutni bronhitis ne bi trebalo da traje duže od dve do tri nedelje. Ukoliko mu nije posvećena potrebna pažnja, može se nastaviti i duže i razviti u hroničnu infekciju.
Ako akutni bronhitis ne prestane, na koje bolesti treba računati kao na moguće uzroke?
Zapaljenje pluća, tuberkulozu, infekciju sinusa, bronhiektazije (širenje bronhiola), astmu, strano telo u plućima, pa čak i tumor na plućima.
Treba li se zbog dugotrajnog bronhitisa ili kašlja pregledati na rendgenu?
Svakako da treba. Hendgenoskopija je nezamenljivo sredstvo za ispravnu dijagnozu.
Dozvoljava li se pušenje u toku bolesti gornjih respiratornih organa kao što su prehlada, grip, bronhitis?
Ne. Duvanski dim posebno nadražuje sluzokožu nosa, grla i bronhija.
Šta je pušački kašalj?
On se uglavnom javlja kod strastnih pušača, ali ne treba smatrati da nastaje samo zbog nadražaja koji prouzrokuje duvanski dim. Ukoliko neko duže vremena kašlje, bilo da je strastan pušač ili ne, treba da se pregleda radi otkrivanja eventualnih bolesti pluća ili bronhija.
Da li su količina, izgled i sadržaj iskašljanog ispljuvka važni za određivanje stepena i karaktera bolesti?
Da. Kod običnog bronhitisa išpljuvak ili sputum je obično oskudan. Kod bronhiektazije on je gušći, žute ili zelene boje. U slučajevima apscesa pluća može imati težak zadah i biti krvav. Kod tuberkuloze se u njemu obično javljaju tragovi krvi. I kod raka pluća sputum takođe može sadržavati krv.
Da li krv u ispljuvku uvek označava tuberkulozu ili rak pluća?
Ne. Krv se može pojaviti i kod blažih oboljenja uključujući običan akutni bronhitis ili sinusitis.
Da li krv u ispljuvku uvek ukazuje da je potreban dotaljan pregled?
Da. To treba da bude dovoljno jak razlog da odete lekaru.
