Šta su cerebrovaskularni udari?
To je moždani udar (»kap«) ili apopleksija. Bolest je rezultat manje ili više naglog poremećaja priliva krvi u neke delove mozga.
Kako nastaju udari ili apopleksije?
Obično na jedan od tri načina:
a. Cerebralnom trombozom ili zgrušavanjem krvi u moždanim krvnim sudovima
b. Cerebralnim krvarenjem koje je rezultat prskanja moždanog krvnog suda
c. Cerebralnom embolijom ili grumenom zgrušane krvi koji je iz krvnog suda negde drugde u organizmu dospeo u krvni sud mozga i prouzrokovao njegovu blokadu
Šta je cerebralna tromboza?
Vrsta udara pri kom je arterija, koja je promenjena arteriosklerozom, postala zakrečena tako da krv više ne može kroz nju nesmetano da protiče. Deo mozga koji ona obično snabdeva krvlju ne dobija više krv što prouzrokuje degeneraciju i izumiranje moždanog tkiva. Funkcija koju omogućuje taj deo mozga biva izgubljena pa se mogu pojaviti odredeni simptomi i znaci.
Delimična paraliza jednog ili više udova i gubitak mogućnosti govora često se sreću kod cerebrovaskulame tromboze. U nekim slučajevima može doći do paralize jednog dela tela (hemiplegije).
Mogu li simptomi cerebrovaskulame tromboze biti prouzrokovani zakrečavanjem karotidnih arterija vrata?
Da. Otkriveno je da smanjeno snabdevanje krvlju u izvesnim moždanim regionima može nastati zbog sužavanja i očvršćavanja karotidnih arterija vrata.
Može li se nešto učiniti da se smanji cerebralna tromboza prouzrokovana arteriosklerozom karotidne arterije?
Da. U nekim slučajevima moguće je odstraniti oblogu karotidne arterije i ugraditi kalem u krvni sud. Ovaj hirurški postupak može osloboditi i proširiti prolaz i priliv krvi u mozak. Postoje mnogi zabeleženi slučajevi kod kojih su znaci cerebralne tromboze znatno smanjeni ovim hirurškim postupkom.
Šta prouzrokuje cerebralno krvarenje?
Reč je o drugoj vrsti moždanih udara gde mozak postaje mesto na kome dolazi do krvarenja. To se dešava kad krvni sud, mali ili veliki, prsne. Češće se javlja kod ljudi sa visokim krvnim pritiskom ili kod onih koji imaju bolest što prouzrokuje krvarenje. Ako je u pitanju veliki krvni sud, bolesnik može brzo umreti. Ako je krvni sud mali, samo mali deo mozga biva oštećen i pacijent se može oporaviti. Funkcije tog dela mozga bivaju smanjene i pacijent može dobiti simptome slične onima kod cerebralne tromboze ili kod zgrušavanja krvi u moždanom krvnom sudu.
Može li se cerebralno krvarenje javiti kod mladih ljudi?
U vrlo malom broju slučajeva kod kojih postoje anomalije krvnih sudova. U ovim slučajevima krvni sud može prsnuti sato što postoji neki defekt u njegovom zidu. Takve anomailje dobijaju oblik aneurizama ili angioma. Krvarenje može takođe nastupiti i zbog nekih sklonosti ka krvarenju, kao što je na primer purpura.
Šta je cerebralna embolija?
Stanje u kome je krvni sud blokiran zgrušanom krvlju ili drugom česticom koja je u mozak dospela iz nekog udaljenog dela organizma. Može nastati zbog flebitisa (zapaljenja vena) u nekom drugom delu tela ili, češće, zbog zgrušane krvi koja se formirala na srčanom zidu usled reumatske groznice ili koronarne okluzije.
Koji su najčešći simptomi udara?
a. Gubitak svesti
b. Slabost i paraliza jedne strane tela
c. Tačni simptomi zavisiće od predela mozga oštećenog udarom
Kakav je tok bolesti kod pacijenta koji je imao moždani udar?
To zavisi od toga koliko je velik oboleli krvni sud i koliki je deo moždanog tkiva oštećen. Smrt može nastupiti brzo ili za nekoliko dana ukoliko je krvni sud veliki a oštećenje moždanog tkiva široko. Mnogi moždani udari su mnogo lakši, verovatno u većini slučajeva, i posle izvesnog perioda vremena pacijent se postepeno oporavlja. Takvi pacijenti obično i dalje imaju izvestan stepen slabosti, ukočenosti i delimične paralize zahvaćene ruke ili noge. Neki udari su blagi i ne prouzrokuju gubitak svesti i pacijent samo u kratkom periodu vremena, ponekad samo par sati, može osećati slabost jednog uda. Ovakvi se slučajevi ponekad sreću kod hipertenzije (povišenog krvnog pritiska) i obično se pripisuju spazmu moždane arterije. Najčešće se sreću kod starijih ljudi, a nazivaju se lakim udarima.
Kako se može znati da li će se bolesnik koji je imao udar oporaviti?
Kako vreme prolazi izgledi bolesnika koji je imao udar se poboljšavaju. Oni koji prežive prvih nekoliko dana imaju bolje izglede za oporavak. Dobar prognostički znak je i kad pacijent nije izgubio svest.
Da li se ljudi oporavljeni od udara vraćaju u normalno mentalno stanje?
Da, vrlo često. Oni koji se oporave obično su mentalno sposobni i normalni. Čak i oni koji su izgubili moć govora zadržavaju mogućnost punog shvatanja.
Može li se bolesniku koji je izgubio moć govora zbog udara ponovo povratiti govor?
Poslednjih godina postignuti su odlični rezultati u rehabilitaciji govora. Mnogi ljudi koji nisu poodmaklih godina mogu se izvežbati da ponovo govore.
Hoće li se paraliza prouzrokovana udarom smanjivati u toku oporavka?
Da. Pored toga, kod ovih bolesti savremene metode rehabilitacije mogu dosta da pomognu ljudima koji su imali udare da se što bolje oporave.
