Kako se utvrđuje dijagnoza tuberkuloze?
Najsiguriji metod je rendgenski pregled i pregled ispljuvka. Pregled stetoskopom i fluoroskopom može pomoći u postavljanju dijagnoze, ali je retko siguran metod u postavljanju tačne dijagnoze.
Može li lekar običnim pregledom postaviti u većini slučajeva dijagnozu tuberkuloze pluća?
Obično ne može. U ranom periodu, deo zahvaćenog plućnog tkiva može biti tako mali da ne daje nikakve znake koji se pri lekarskom pregledu mogu zapaziti. Zbog toga je važno podvrgnuti rendgenskom pregledu svakog pacijenta za koga se sumnja da je oboleo od tuberkuloze.
Da li je samo rendgenski pregled dovoljan za otkrivanje tuberkuloze pluća?
Ne. Utoliko pre što mnoge druge bolesti mogu prouzrokovati senke na rendgenskoj slici koje se ne mogu razlikovati od onih koje prouzrokuje tuberkuloza.
Koje su procedure, pored lekarskog pregleda i rendgenskog ispitivanja, važne za otkrivanje slučajeva tuberkuloze pluća?
Ispitivanje ispljuvka. To ispitivanje će u devedeset posto slućajeva otkriti aktivno oboljenje.
Pretpostavimo da pacijent nema ispljuvka. Može li se dijagnoza ipak uspostaviti?
Može. Ukoliko se ispljuvak guta, može se izvršiti analiza želudačnog sadržaja.
Ako je pregled ispljuvka običnom metodom razmaza negativan, da li je to definitan dokaz da nema tuberkuloze?
Ne. Sputum treba dati na kulturu da bi se omogućio rast i ražmnožavanje svih mikroorganizama koji su u njemu prisutni.
Šta je tuberkulinski test?
To je test koji se koristi da pokaže da li postoji reakcija na tuberkulin, proizvod tuberkuloznog bacila. Pozitivni rezultat testa znači da je osoba bila zaražena u toku ranijeg perioda, ali ne pokazuje da li je bolest aktivna. Samo rendgenski pregled i pregled ispljuvka može odrediti da li je bolest aktivna.
Koga treba redovno podvrgavati tuberkulinskom testu?
Malu decu i decu koja polaze u osnovnu školu. Deca koja imaju pozitivnu reakciju treba da budu rendgenski pregledana kao i svi oni koje su u dodiru s njima, kako bi se otkrili slučajevi aktivne bolesti. Svu decu između dvanaest i trinaest godina treba ponovo testirati: pozitivne treba pregledati povremeno tokom celog životnog doba, a ljude koji su sa njima u kontaktu treba držati pod periodičnom kontrolom i podvrgavati periodičnom rendgenskom pregledu.
Da li uglavnom zdravi ljudi treba da se podvrgavaju povremenim rendgenskim pregledima pluća?
Da. Posle petnaeste ili šesnaeste godine preporučuje se podvrgavanje rendgenskim pregledima svakih nekoliko godina. Na taj način otkriće se na vreme bolest pluća. Pored toga i naročito studente medicine, osoblje koje radi po bolnicama ili koje je u bilo kakvom kontaktu sa obolelima od tuberkuloze, osoblje koje rukuje s hranom i tako dalje, treba podvrgavati redovnim rendgenskim pregledima.
Da li je važno da se mala deca redovno rendgenski pregledaju?
Ne. Učestanost aktivne tuberkuloze pluća među decom mlađom od šesnaest godina je vrlo retka. Naravno da je važno da ona deca koja su imala pozitivan tuberkulinski test imaju ovakve preglede.
Koji činioci pored loših životnih uslova, smanjuju otpornost prema tuberkulozi?
Produžen zamor, slabo opšte stanje, alkoholizam, teška oboljenja, naročito šećerna bolest. Takođe izloženost industrijskih radnika silikonskoj prašini.
Šta utiče da neko sa pozitivnom tuberkulinskom reakcijom oboli od tuberkuloze?
Aktivna infekcija zavisi od broja i virulencije mikroorganizama sa kojima je pojedinac u dodiru, kao i od stepena imuniteta i otpornosti. Veliki broj »snažnih« mikroorganizama može nadvladati otpornost relativno otporne osobe kao što i mali broj »slabih« može biti dovoljan da zarazi sklone osobe ili pojedinca čija je otpornost smanjena lošom ishranom, alkoholizmom i slično.
