Šta je to epilepsija?
Poremećaj koji se karakteriše konvulzijama ili napadima kod kojih postoji privremeni gubitak svesti ili pamćenja. Pošto postoji mnogo uzroka ovakvih napada, epilepsija može biti samo simptom. Neurolozi prema tome više vole izraz »konvulzivno stanje« nego izraz epilepsija ili padavica.
Postoje li razne vrste epileptičnih napada?
Da, postoji takozvani grand-mal, odnosno generalizovana konvulzija. Postoji takođe i pti-mal, što znači mali napad kod koga pacijent ima mali prekid u kontaktu sa svojom okolinom, posle čega se vraća u stanje pre napada.
Koji su najčešći simptomi većih epileptičnih konvulzija?
Karakteristični znaci epilepsije, odnosno epileptičnog napada, su veoma upečatljivi:
a. Konvulzije sa drhtanjem pri kojima noge i ruke bivaju zahvaćene trzanjem u kratkom periodu vremena
c. Ujedanje jezika i pena na ustima
d. Može doći do nevoljnog vršenja velike ili male nužde
Kakvi su uzroci epilepsije?
a. Može je prouzrokovati bolest koja napada mozak kao što su tumori mozga ili ožiljci mozga koji nastaju posle povrede ili infekcije mozga
b. Zatim, povreda pri porođaju
c. Može postojati nasledna epilepsija
d. Veliki je broj pacijenata koji imaju epilepsiju kojoj se uzrok ne može odrediti. Izvesni se slučajevi epilepsije smatraju slučajevima psihološke prirode
U kom dobu obično počinje epilepsija?
Najčešće počinje u pubertetu, ali ona se može javiti i ranije u detinjstvu.
Da li epilepsija podjednako napada osobe oba pola?
Da.
Da li su ljudi sa epilepsijom mentalno zaostali ili ispod odgovarajućeg nivoa mentalne sposobnosti?
Ne uvek. Mnogi od njih su normalni ili čak povišene inteligencije.
Može li se epilepsija kontrolisati?
Da, ukoliko se uzrok utvrdi i otkloni.
Može li se epilepsija izlečiti?
Da. U većini slučajeva može se kontrolisati tako da se napadi svedu na minimum. Danas postoje odlični lekovi koji smanjuju ili eliminišu konvulzije.
Može li se epilepsija psihološkog porekla izlečiti?
Da, u nekim slučajevima putem dugotrajne psihoterpaije.
Kakve mere prve pomoći treba primeniti kod bolesnika koji ima konvulzije?
Zaštitite ga od povrede. Ako je na podu, pustite ga da tamo i ostane. Stavite mu jastuk pod glavu. ‘Ne pokušavajte da mu bilo šta stavite među zube.
Koliko se često epilepsija sreće?
Statistike pokazuju da jedan posto svih ljudi ima epilepsiju.
Da li je epilepsija nasledna?
Deset do dvadeset pet posto daju podatke o epilepsiji kod još nekog člana porodice. Ali važno je napomenuti da samo u jednom od deset slučajeva dete u porodici u kojoj postoji epilepsija takode dobija ovu bolest. Ako jedan roditelj ima epilepsiju verovatnoća se smanjuje na jednu četrdesetinu.
Da li je epilepsija prepreka za brak?
Ne.
Treba li da epileptičar ima dece?
Ukoliko postoji jasan uzrok epilepsije, naslednost neće imati nikakvu ulogu i pacijent bez dvoumljenja može imati dece. Ako samo sa jedne strane postoji porodična istorija epilepsije, izgledi da će i deca biti epileptičari su vrlo mali. Kada postoji pozitivna porodična istorija na obe strane, treba ozbiljno razmotriti pitanje izbegavanja potomstva.
Da li dete koje ima konvulzije vezane sa visokom groznicom ili nekom dečjom bolešću ima epilepsiju?
Ne. Ovo je obično različito stanje koje nema veze sa pravom epilepsijom. Ipak su ponekad konvulzije koje se javljaju u toku groznice u ranom detinjstvu praćene kasnijom pojavom epilepsije.
Treba li epileptičaru omogućiti normalan život i zapošljenje?
Da. Oni se mogu uputiti kako da uzimaju lekove tako da su izgledi napada minimalni. Treba da izaberu takva zanimanja da neće biti nikakve opasnosti ukoliko do napada dođe za vreme dok ga obavljaju.
Koje mere predostrožnosti treba da preduzme epileptičar?
a. Da ne vozi automobil ukoliko nije siguran da lekovi koje uzima ne dozvoljavaju mogućnost napada
b. Da nikad ne pije alkoholna pića
c. Da ne pliva sam
d. Da ograniči uzimanje tečnosti otprilike na tri do četiri čaše dnevno
e. Da uvek uzima lekove u pravilnim intervalima, pažljivo poštuje lekarske savete i nikad ne prekida da uzima lekove bez lekarskog saveta
f. Da izbegava nepotrebne stresove i emocionalne tegobe
g. Da ne dozvoli da mu količina lekova kojom raspolaže spadne na tako malu zalihu da može lako da ostane bez njih
h. Svaka osoba koja je podložna napadima treba da sa sobom nosi kartu koja govori o tome da dobija konvulzivne napade. Takva će karta biti od velike koristi onima koji ukazuju prvu pomoć kao i licima koja su prisutna kad se napad dogodi. Karta treba da sadrži precizne instrukcije o tome šta tad treba preduzeti.
