Šta su frakture?
Bilo kakav prelom kosti naziva se fraktura.
Postoji li neka razlika među izrazima »fraktura« i »slomljena kost«?
Ne.
Kakve vrste fraktura postoje?
a. Jednostavna fraktura (zatvoreni prelom): ne postoji veza između površine kože i slomljene kosti
b. Komplikovana fraktura (otvoreni prelom): postoji rana na površini kože na mestu preloma
Zašto je važno razlikovati ove dve vrste preloma?
Zato što su mogućnosti infekcije i težeg zarastanja daleko veće kod otvorenog preloma.
Koje još podele fraktura postoje?
a. Poprečna fraktura: frakturna linija ide širinom kosti
b. Spiralna fraktura: to je spiralni ili torzioni tip preloma kosti
c. Ukošen prelom; prelom kod koga prelomna linija razdvaja kost pod uglom
d. Nepotpun prelom (fraktura u vidu zelene grane); prelom koji ne ide celom debljinom kosti
e. Kominutivni prelom; kada je kost izlomljena u više delova
Kako se može znati da li je slomljena kost?
Najsigurniji način je da se izvrši rendgenski pregled.
Može li lekar nekad bez pregleda utvrditi da li je kost slomljena?
Da, u većem broju slučajeva. Ali ovakav nalaz bi trebalo uvek potvrditi rendgenskim pregledom kako bi se mogla utvrditi tačna priroda preloma.
Može li se uvek čuti zvuk kada se slomi kost?
Ne.
Koji su osnovni principi terapije loma kostiju?
a. Prvo je važno pobrinuti se za opšte stanje pacijenta. Drugim rečima, ako je pacijent u šoku ili ako pored frakture ima druge ozbiljne povrede, moraju se prvo lečiti i zbrinuti one pre nego što se pažnja usredsredi na samu frakturu
b. Namestiti slomljene delove kosti tako da mogu srasti u normalnom položaju. Ovo se naziva redukcija ili repozicija frakture
c. Obezbediti da delovi kosti ostanu u odgovarajućem položaju do konačnog srastanja. Ovo se naziva imobilizacija kosti
Gde treba vršiti nameštanje slomljene kosti?
U slučaju manjih fraktura u hirurškoj ordinaciji; u slučajufraktura većih kostiju u bolnici gde za to postoje veće mogućnosti.
Koji se metodi obično koriste za nameštanje preloma?
a. Zatvorena repozicija; kost se dovodi u normalan položaj spoljnom manipulacijom delova bez hirurškog zahvata
b. Otvorena repozicija; preduzima se operacija kojom se prilazi lomu. Hirurg tada postavlja kost u normalan položaj, ručno je ispravlja i sastavlja krajeve
c. Održavanje kostiju u normalnom položaju. Ovo se vrši na jedan od niže opisanih načina
Koji se načini koriste da bi se obezbedilo da delovi slomljene kosti ostanu u pravilnom položaju?
a. Primena gipsanog zavoja koji delove kosti drži u pravilnom, prirodnom položaju
b. uključenje sistema tegova i natega koji se pričvršćuju na povređeni ud kako bi izravnali kost i nadjačali kontrasilu mišića koja bi mogla prouzrokovati da krajevi kosti ponovo dođu u neodgovarajući položaj
c. Primena metalnih zavrtanja. Ovakvi zavrtnji postavljaju se kroz delove kosti da bi ih držali u odgovarajućem položaju.
d. Žica koja se obavija oko fragmenata da bi ih držala zajedno
e. Pričvršćivanje metalnih oblika /zavrtnjima za koštane strane kako bi se delovi držali na mestu
f. Upotreba metalnih ukivaka koji se ukivaju u dva koštana dela kako bi ih držala zajedno
g. Postavljanje dugačkih metalnih ili čeličnih šipki u šupljinu oba dela prelomljene kosti
h. Koštani kalemovi kada se deo kosti sa nekog drugog dela tela postavlja uz ili između delova kosti i pričvršćuje na odgovarajuće mesto
Jesu li hirurške intervencije sve češće u terapiji preloma kostiju?
Da; otkako hirurgija kao intervencija nije više opasna, smatra se da se mnogo vremena može uštedeti primenom hirurškog zahvata.
Šta se podrazumeva pod unijom kostiju?
To znači srašćivanje polomljenih delova kosti.
Koji su najčešći uzroci odloženog zarastanja ili zakašnjenja u srašćivanju prelomljene kosti?
a. Neuspeh u imobilizaciji delova kosti
b. Poremećaj u snabdevanju koltanih fragmenata krvlju
c. Gubitak koštane supstance, tako da prelomljeni krajevi nisu jedan pored drugog
d. Veća povreda mekih delova kao što su mišići i ligamenti koji okružuju prelom
e. Infekcija u predelu preloma
f. Prejako istezanje
g. Mišićno ili fibrozno tkivo koje se nalazilo između slomljenih delova i sprečava njihov dodir
h. Slabo opšte zdravstveno stanje pacijenta
Može li ortopedsko lečenje pomoći u slučajevima nesrastanja ili usporenog srastanja prelomljene kosti?
Da. Iole nameštene frakture se mogu ponovo namestiti bilo manipulacijom bilo otvorenom operacijom.
Da li opšte zdravstveno stanje pacijenta često utiče na brzinu srašćivanja preloma?
Da. Kod pacijenta lošeg zdravstvenog stanja ne mora doći do srastanja.
Koji je osnovni princip u prvoj pomoći pri prelomima kostiju?
Važno je postaviti drvene udlage tako da se što više smanji mogućnost pokretanja. Bilo šta se može upotrebiti u ovu svrhu pod uslovom da onemogućava pomeranje prelomljenih delova.
Kojim standardima ortopedi ocenjuju rezultat lečenja frakture?
a. Anatomskim rezultatima
b. Funkcionalnim rezultatima
Kakva je razlika između anatomskog i funkcionalnog rezultata?
Kost može biti postavljena u odličan položaj i to će prema tome dati odličan anatomski rezultat. Ali u izvesnim slučajevima ove vrste funkcija ekstremiteta može biti slaba. Suprotno, kosti ne moraju biti u tačnom anatomskom položaju ali ekstremitet može biti vraćen u potpuno normalnu funkciju. Ovo će u tom slučaju biti dobar funkcionalni a loš anatomski rezultat.
Šta je važnije, dobar funkcionalni ili dobar anatomski rezultat?
Jasno, važniji je dobar funkcionalni rezultat.
Šta je to patološka fraktura?
Ona koja je nastala bez povrede ili uz minimalnu povredu. Do nje najčešće dolazi kada je kost zahvaćena oboljenjem kao što je cista ili tumor.
Treba li nameštanju kostiju pristupiti odmah kod svakog preloma?
Ne. Ima mnogo preloma koji su doveli do takve povrede i oštećenja mekih delova da se preporučuje čekanje od nekoliko dana da bi se ova tkiva zalečila pre nego što se pokuša repozicija slomljene kosti.
Da li se lečenje otvorenog preloma razlikuje od lečenja običnog preloma?
Da.
a. U otvorenom prelomu rana se mora detaljno očistiti i ako su prisutna bilo kakva strana tela ili mrtva tkiva ona se moraju ukloniti sa područja preloma
b. Tetanusni antitoksin i antitoksin protiv gasne gangrene moraju se dati ukoliko je rana prljava
c. Daju se velike doze antibiotika da bi se sprečila infekcija kod otvorenih preloma. Ova mera obično nije potrebna kod lakših zatvorenih preloma
d. Hirurška otvorena redukcija se mnogo više koristi u lečenju otvorenih preloma
Da li prelomi sa mnogo fragmenata (kominutivni) srašćuju teže od običnih fraktura?
Da.
Da li se anestetici koriste za nameštanje kostiju?
Da. Kod običnih malih preloma može se koristiti lokalna anestezija; kod većih preloma obično se koristi opšta anestezija.
Boli li kad se prelom stavlja u gips?
Ne.
Da li je uklanjanje gipsa bolno?
Ne.
Da li se gips stavlja samo na neposrednu površinu preloma?
Ne. On se mora staviti šire tako da zahvata najmanje jedan zglob iza i jedan zglob ispred preloma.
Hoće li se bol nastaviti dan ili dva čak i ukoliko je namešten gips?
Da. Ali u roku dva do tri dana bol će prestati.
Da li se može hodati ako je noga u gipsu?
Da, u izvesnim običnim prelomima noge, hodanje sa gispom se dozvoljava. Ovo se postiže ugrađivanjem specijalnog sredstva u gips.
Jesu li kosti posle preloma isto toliko jake kao i pre?
Da. Dobro srasla kost dobija svoju raniju snagu.
Da li je potrebno vežbati mišiće i tetive dok je pacijent u gipsu?
Da, ortoped će propisati potrebne vežbe.
Može li pacijent dozvoliti da gips ovlaži?
Ne. On mora biti suv za celo vreme nošenja.
Da li je nekad potrebno promeniti ili ponovo staviti gips?
Da. Ovo se često radi u toku lečenja preloma koje traje nedeljama ili mesecima.
Koliko je često potrebno rendgenski snimati prelom?
a. Neposredno pre nameštanja kosti
b. Neposredno posle nameštanja kosti
c. Otprilike sedam do deset dana po nameštanju
d. Otprilike svakih nekoliko nedelja ako srastanje sporo napreduje
e. Pošto se skine gips
Kako srastaju prelomi?
Kad se steknu dva uslova:
a. Fiziološki: stvaranjem novog koštanog tkiva, koje se zove kalus, između krajeva prelomljene kosti
b. Terapeutski: imobilizacijom do završetka srastanja
Da li je potrebna naročita ishrana da bi prelomi mogli brže srasti?
Ne, ali je važno imati pravilnu ishranu koja sadrži dosta vitamina i minerala.
Da li je normalno da ekstremitet bude malo smežuran ako je duže vremena bio u gispu?
Da. Dolazi do izvesnog smanjenja mišića ali se oni vraćaju u normalno stanje po preuzimanju normalnih aktivnosti.
Da li je funkcija uda normalna neposredno posle skidanja gipsa?
Ne. Često je potrebno preduzeti fizikalnu terapiju u toku nekoliko nedelja ili meseci kako bi ud mogao ponovo da obavlja svoje normalne funkcije.
Hoće li kost posle jednog preloma biti sklona novom prelomu?
Ne.
Da li je istina da mesecima posle srašćivanja preloma kosti neki Ijudi osećaju bol u predelu preloma prilikom promene vremena?
Da, ali razlog ovakve osetljivosti nije poznat.
Da li se ruka ili noga skraćuje pošto prelom sraste?
Da, ali to je obično vrlo malo skraćenje koje ne bi trebalo da utiče na funkciju ukoliko nije došlo do veće degeneracije ili gubitka koštanog tkiva u toku preloma.
