Kod gotovo svih akutnih zaraznih bolesti glavobolja je obično vrlo uočljiv simptom. Kod nekih lakših oblika zaraznih oboljenja može glavobolju uz povišenu temperaturu i samo naznačene opšte simptome, kao što su nelagodnost i umor biti jedina veća teškoća.
Primer za to jesu gripa i mnoge druge virusne zaraze. Vrlo su jake glavobolje kod mnogih slučajeva abdominalnog tifusa, kod gripe i sepse, kod malarije, denge. Posebno jake glavobolje nalaze se kod riketsioza (pegavac i Q-groznica).
Mehanizam glavobolja kod zaraznih bolesti je prvenstveno vaskularan u vezi s povišenom temperaturom. No vrlo je verovatno, da su za patogenezu glavobolje kod akutnih zaraznih bolesti odgovorni i toksini uzročnika zaraze, koji podražuju za bol osetljive kranijalne strukture, naročito arterije. Ako taj podražaj dovede do prave upalne reakcije meninga ili parenhima mozga, tada se u kliničkoj slici uz ostale simptome akutnog zaraznog oboljenja nalaze još i znakovi meningitičnog ili encefalitičnog sindroma. Ovi međutim sami po sebi uzrokuju glavobolju teškog i najtežeg oblika.
Kod nekih zaraznih bolesti (npr. kod sepse, abdominalnog tifusa) treba imati na umu, da glavobolje mogu uz već pomenute sekundarne meningealne i encefalitične afekcije uzrokovati i druge komplikacije tih bolesti u području glave. Među takve komplikacije spadaju upalni procesi uha i paranazalnih sinusa, oka i orbitalnog tkiva, žlezda, zatim ostitični procesi, upalne tromboze velikih sinusa dure, apsces mozga.
Terapija glavobolje kod zaraznih bolesti treba da bude prvenstveno kauzalna u smeru lečenja osnovnog oboljenja. No uz to treba svakako simptomatski delovati na glavobolju, koja svojom jačinom i upornošću može bitno pogoršati i onako već teško stanje bolesnika. Daju se analgetici (acedsal, aminopirin, kodein) i male doze kofeina. Na iritativnu komponentu, koja prati glavobolju, dobro deluju manje doze barbiturata, meprobamata i largaktila.
