Glavobolja se javlja kod raznih oboljenja zuba, najčešće kod pulpitisa, periodontisa i sekundamih periostitisa. Bol je obično duboka, mukla karaktera, kod periostitičkih komplikacija može imati kucajući karakter, a često je neuralgiformno širenje bola u područje grana trigeminusa, maksilarisa i mandibularisa.
Kod jakih bolova, naročito u gomjoj čeljusti, opaža se tendencija iradijacije i u čelo. Bol se može proširiti u čitavu polovinu glave, pa i u čitavu glavu. To se zapaža kod osetljivih ljudi, koji i inače naginju glavobolji vazomotornog tipa.
U domen stomatologa idu i oboljenja mandibularnoga zgloba, koja mogu uzrokovati bolove ne samo lokalno i u donjoj vilici, nego i iradijacioni bol u predelu uha, oka i nosa, a neretko i u predelu temena i zatiljka (Costenov sindrom). Ređe je posriedi upalni proces zgloba u kompleksu poliartritisa. Mnogo je češća artroza zbog loše izrađenih, krivo apliciranih i preteških zubnih proteza donje vilice. Lokalna osetljivost zgloba na pritisak lateralno i straga iza spoljnog zvukovoda, bolovi kod kretanja, habitualna subluksadja i rentgenska slika uz anamnezu, utvrđuju dijagnozu. Važno je, da se kod svake, a osobito kod nejasne glavobolje misli na odontogeni patogenetski faktor.
Međutim treba takođe istaknuti, da se uloga oboljenja zuba kod raznih bolova u glavi precenjuje, slično kao i uloga oboljenja paranazalnih sinusa. Čest je slučaj, da se bolesnicima s dugotrajnom, idiopatskom neuralgijom trigeminusa, pre nego što se postavi ispravna dijagnoza, nepotrebno ekstrahiraju mnogi, a često i svi zubi na strani neuralgičnog bola. Međutim s druge strane treba istaknuti, da glavobolja može nastati i kraj naoko zdravih zuba, npr. retiniranih zuba, a češće kod otežanog probijanja umnjaka.
Kod lečenja odontogene glavobolje treba prići prije svega lečenju uzročnog faktora. Ostalo je lečenje simptomatsko.