Kod jače trešnje glavom, koja nastaje npr. zbog naglog i brzog okretanja glave, može već i kod izvesnog broja zdravih ljudi nastati glavobolja, lokalizovana obično frontotemporalno na jednoj strani ili na obe strane. Intenzitet je glavobolje veći, što više vrednosti kod okretanja glave pokazuje mali akcelerometar, koji čovek kod okretanja drži među zubima. Na taj se način može odrediti prag podražljivosti, kod kojega je nastala glavobolja uzrokovana trešnjom.
Glavobolji zbog trešnje naročito naginju organski cerebralni bolesnici, kod kojih može i blago kretanje glavom uzrokovati jaku bol. To se vidi i kod postpunkcione glavobolje, kod meningizma, postapoplektične i posttraumatske arahnopatije, te često kod ekspanzivnih procesa, naročito u napredovalim stadijima.
Glavobolja nastaje zbog trešnje glave kod encefalopatija zbog arterijske hipertonije i nefritisa, u kasnijem stadiju migrenske glavobolje i poslije epileptičkih napadaja, nakon inekcije histamina i kod naglih povišenja intrakranijalnog tlaka. U svim su tim stanjima receptori za bol vaskulamog aparata, kojim je mozak vezan za lobanju — a to su spomenute arterije i vene — podražene zbog inflamatornih, ekspanzivnih ili vazopresomih faktora, koji nastaju kod nabrojenih patoloških procesa. Smatra se, da glavobolja zbog trešnje glavom kod tih bolesnika nastaje putem mehaničkog podražaja spomenutih bolno podražljivih vaskulamih struktura, jer je prag bolne podražljivosti zbog navedenih patoloških faktora znamo snižen. Glavobolja zbog trešnje glavom kod naoko zdravih ljudi nastaje vjerojatno na osnovu sniženog praga podražljivosti uslijed urođene ili stečene neurovegetativne osetljivosti i labilnosti.
