Zakazivanje pregleda
Poliklinika Velisavljev
Jovana Boškovića 6
Novi Sad
Telefoni:
Važno:
Ukoliko je Vaš zatev stigao u toku radnog vremena, naša medicinska sestra će Vas pozvati i ugovoriti datum i termin pregleda.
Pošaljite E-mail
Pitanje za doktore
Poliklinika Velisavljev
Jovana Boškovića 6
Novi Sad
Telefoni:
Važno:
Ukoliko je Vaš zatev stigao u toku radnog vremena, naša medicinska sestra će Vas pozvati i ugovoriti datum i termin pregleda.
Broj gojaznih osoba u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju se povećava iz godine u godinu, što prati i porast gojazne dece sa prekomernom telesnom težinom.
Prekomerna telesna masa i gojaznost nisu sinonimi, iako su međusobno povezani pojmovi.
Prekomerna telesna masa je prevelika masa za određenu telesnu visinu u odnosu na standarde.
Gojaznost predstavlja prekomerno nagomilavanje masnog tkiva u organizmu. Za razliku od odraslih, kada je to lako izmeriti, za decu postoje tablice normalih vrednosti prema kojima se određuje da li je dete gojazno . Deca rastu u nepredvidim skokovima, pa procenu gojaznosti radi isključivo zdravstveni radnik, koristeći visinu i težinu deteta u odnosu na njegovu prethodnu istoriju rasta. Stoga je neophodno istaći značaj redovnih sistematskih pregleda kod dece svh uzrasta.
Pregled, savet i konsultacije sa lekarima možete dobiti u Poliklinici za decu i odrasle Velisavljev Novi Sad. Na raspolaganju vam je lekar sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti pedijatrije Dr Milka Velisavljev – Pomoriški, pedijatar. Zakažite termin na kontakt telefon:
Poliklinika Velisavljev
Jovana Boškovića 6
Novi Sad
Studija objavljena u časopisu The New England Journal of Medicine:
Gojaznost u adolescentnom periodu najčešće prerasta u gojaznost u odraslom životnom dobu. Međutim, istraživanja pokazuju da se čak i porast telesne težine u dečjem periodu povezuje sa većom sklonošću ka gojaznosti!
Studija objavljena u časopisu, dala je odgovor na pitanje – u kom periodu detinjstva nagli porast telesne težine postaje stalni fenomen i prenosi se u starije doba? Ovim pitanjem se bavila grupa istraživača analizirajući podatke iz registra koji je pratio rast dece, što znači da je istraživanje obuhvatilo svu decu za koju su postojali podaci o bar jednoj poseti pedijatru u detinjstvu i bar jednoj poseti u adolescentnom periodu (uzrast od 15 – 18,9 godina). Analiza je obuhvatila čak 51.505 dece, podeljenih u nekoiko starosnih grupa:
- Prva grupa: 0-0,9 godina
- Druga grupa: 1-1,9 godina
- Treća grupa: 2-2,9 godina
- Četvrta grupa: 14-14,9 godina
- Peta grupa: 15-18 godina
Očekivano, većina adolescenata sa normalnom telesnom težinom imala je normalnu telesnu težinu tokom detinjstva.
Međutim, skoro 90% dece koja su bila gojazna u trećoj godini života, bila su gojazna i u adolescentnom periodu. Prilikom analize gojaznih adolescenata, najbrži porast u BMI na godišnjem nivou zabeležen je između 2-6 godine, i to uz daliji porast BMI.
Analizirajući još raniji period (telesnu težinu pri rođenju), pokazalo se da je pojava prekomerne telesne težine ili gojaznosti u adolescentnom periodu bila značajno veća ukoliko su bebe bile velike za gestacijsku starost pri rođenju (43,7%) u odnosu na osobe koje su imale adekvatnu telesnu težinu za gestacionu starost (27,2%). Drugim rečima, beba sa većom težinom za gestacijsku starost ima 1,55 puta veći rizik od pojave gojaznosti u odnosu na druge grupe.
Potrebno je i vrlo važno/otkriti/ identifikovati decu mlađu od 24 meseca kod koje postoji rirzik od gojaznosti jer je sve u prevenciji „Bolje sprečiti nego lečiti“
Šta možemo da zaključimo iz navedene studije?
Borbu protiv gojaznosti je važno započeti što ranije. Iako većina posledica gojaznosti nije uočljiva dok se dete goji, sasvim je izvesno da će se, nakon višegodišnjeg opterećenja dečjeg organizma viškom kolograma, javiti određeni zdravstveni problemi.
Neki od njih su:
- poremećaji metabolizma šećera, masti i hormona
- poremećaj spavanja, rasta i polnog razvoja
- depresija i anksioznost
- loš uspeh u školi
- „masna“ cirozna jetra
- češća pojava određenih malignih bolesti
Najopasnije posledice gojaznosti su:
- koronarna bolest
- moždani udar
- šećerna bolest
Dakle, neophodno je shvatiti da gojaznost nije samo estetski problem, već bolest sa velikim brojem komplikacija i zdravstvenim opasnosima za ceo život, koja značajno skraćuje životni vek!
Kako pomoći detetu da se bori protiv gojaznosti?
- Izgradnjom zdravih prehrambenih navika u saradnji sa stručnim licem.
- Naročita opasnost vreba od sprovođenja restriktivnih dijeta od strane nestručnog lica (često i samog roditelja) jer svaka intervencija mora biti potkrepljena medicinskom analizom (svako dete ima individualnu telesnu strukturu i dinamiku rasta), a ne subjektivnom percepcijom.
- Upražnjavanjem više fizičke aktivnosti
- Smanjenjem sedećih aktivnosti
- Pshološkom podrškom
Zašto smo baš danas napravili osvrt na ovu temu?
Nadolazeći praznici nagoveštavaju ostave prepune slatkiša i nezdravih grickalica koje razni pojačivači ukusa i kitnjaste ambalaže čine neodoljivim za dete. Starija deca su prešla na „ON LINE“ pohađanje škole, što sigurno utiče na broj sati provedenih u sedećem položaju. Mlađoj deci će možda nedostajati igra sa vršnjacima i posete bliskih rođaka, pa će možda emocionalnu prazninu pokušati da nadomeste hranom…Velik je izazov pred svima nama i dok ispraćamo ovu godinu… Zato poklonite svojoj deci svaki slobodan trenutak, budite im podrška u pohodu na zdravlje! Organizujte aktivne zabave i fizičke aktivnosti (kvaltet zabave ne određuje broj, već pravi izbor učesnika!), što manje gledajte televizijski program prepun sumornih vesti, crtajte voće i povrće, proučite svet žitarica, naučite da raspoznajete drveće dok šetate, trudite se da naučite dete da u svakom momentu mora da ostane dosledno zdravim životnim navikama.
