Hernija diskusa – Ukleštenje diskusa

Šta je hernija diskusa?

Intervertebralni diskusi su elastične strukture koje se nalaze među susednim kičmenim pršljenovima. Kao rezultat degeneracije ili povrede, diskus može iskliznuti u kičmeni kanal i prouzrokovati bol. Diskus-hernija se najčešće javlja na donjem delu kičme i stvara bol u krstima koji se pruža niz noge. Ređe do ukleštenja dolazi na vratu pri čemu postoji bol u vratu i gornjim ekstremitetima, tj. rukama.

Kako se postavlja dijagnoza hernije diskusa?

Dijagnoza može biti zasnovana na istoriji bolesti pacijenta i pregledu. Obični rendgenski snimci mogu, ali ne moraju dati dodatne korisne informacije. Mijelografija (rendgenski snimak kičmenog kanala) obično razrešava sve sumnje u pogledu tačnosti dijagnoze.

Kako se leči diskus-hernija?

Konzervativno lečenje, kao što je odmor u postelji, istezanje (trakcija) i fizioterapija, vredi pokušati. Ako se bol i nesposobnost nastave i posle određeno dugog konzervativnog lečenja ili dođe do ponovnih napada, treba pribeći operaciji.

Da li su operacije diskus-hernije opasne?

Ne.

Da li je potrebno fiksirati kičmu posle operacije diskusa?

Samo u vrlo malom broju slučajeva.

Koliko dugo vremena treba boraviti u bolnici zbog operacije diskusa?

Oko sedam do deset dana.

Koliko su uspešne operacije diskus-hernije?

Kod osamdeset pet posto pacijenata bol ili potpuno nestaje ili se znatno smanjuje.

Može li posle operacije diskus-hernija ponovo nastupiti?

Može, mada vrlo retko.

Da li odstranjivanje diskusa može prouzrokovati paralizu?

Ne.

Da li odstranjivanje diskusa utiče na polni život?

Ne.

Koji su najčešći uzroci povrede kičmene moždine?

Povrede kičmene moždine obično nastaju zbog fraktura ili poremećaja kičmenog stuba. Padovi, saobraćajni udesi i ranjavanje vatrenim oružjem su najčešći uzroci. Pri prelomu kičme može se izbeći povreda kičmene moždine, ali nepažljivim transportom pacijenta sa mesta udesa može se prouzrokovati i povreda same kičmene moždine.

Kako se povreda kičmene moždine manifestuje?

Paralizom različitog stepena, nekontrolisanim vršenjem velike i male nužde.

Kakvi su izgledi za oporavak posle povrede kičmene moždine?

U slučajevima potpune paralize i gubitka svakog osećanja, izgledi za oporavak su vrlo slabi. Zadržavanje izvesnog stepena funkcije kičmene moždine, bez obzira koliko malog, daje mnogo bolje izglede nego kad je kompletna funkcija izgubljena. Ako je očevidno da potpuni poremećaj kičmene moždine traje više od nekoliko dana, bilo kakvo poboljšanje je neverovatno. Regeneracija razdvojenog tkiva kičmene moždine nije moguća.

Ima li koristi od hirurgije u lečenju povrede kičmene moždine?

U većini slučajeva operacija je beskorisna pri povredama kičmene moždine. Povremeno ima izuzetaka, ali, po pravilu, sve što se može postići su ortopedske mere pri lečenju preloma kičme ili dislokacije kičme. Redukcija frakture u cilju postizanja stabilnosti i normalnog položaja kostiju može zahtevati hirurško lečenje tj. hiruršku intervenciju.

Ima li neke nade za pacijente koji ostanu paralizovani?

Lečenje pacijenata koji ostanu paralizovani je kompleksan problem koji je izvan ove diskusije.  Neka bude dovoljno da se kaže da je posle dugotrajnih vežbi moguće izvršiti rehabilitaciju mnogih nesrećnih paraplegičara (paraplegija — uzetost usled povrede kičmene moždine) tako da mogu preći na ambulantno lečenje i ponovo voditi približno normalan i koristan život.