Šta je jetra i gde se nalazi?
Jetra je vrlo veliki, žlezdi sličan organ crvenomrke boje koji se nalazi u gornjem, više desnom delu trbušne duplje ispod dijafragme i rebara. Širi se kroz gornji deo trbušne duplje u dužini od oko 20 santimetara. Dužina jetre od vrha ka donjem delu koji je nepravilnog oblika je 15 do 18 santimetara. Podeljena je na dva režnja, desni i levi, od kojih je desni oko tri puta veći od levog.
Koje su funkcije jetre?
Jetra je jedan od najvažnijih organa koji u telu reguliše hemijske reakcije. Sve njene funkcije nije moguće nabrojati ali neke od njih su:
a. Stvaranje i čuvanje belančevina, regulisanje i kontrola mnogih nuzprodukata metabolizma belančevina.
b. Čuvanje šećera i regulisanje količine šećera u krvotoku.
c. Neutralisanje toksičnih i štetnih sastojaka u organizmu.
d. Korišćenje masnih naslaga.
e. Proizvodnja supstanci potrebnih za koagulaciju krvi.
f. Proizvodnja žuči i žučnih soli koje se kroz žučne puteve luče u creva gde pomažu varenje.
g. Stvaranje i čuvanje supstanci važnih za tvorbu crvenih krvnih zrnaca i drugih komponenata krvi.
Može li pacijent da živi bez jetre?
Ne. Ona je neophodna za život.
Koji su najčešći uzroci poremećaja u funkciji jetre?
a. Infekcija jetre.
b. Parazitama oboljenja jetre.
c. Rak.
d. Trovanje jetre otrovima ili izvesnim lekovima koji mogu uticati na jetru.
e. Produžena opstrukcija žučnih puteva.
f. Velika neishranjenost.
g. Poremećaj u snabdevanju jetre krvlju.
h. Zamena njene vitalne strukture nenormalno proizvedenom supstancom kao što je amiloid.
i. Poremećaj u herniji jetre.
j. Ciroza jetre (zamena tkiva jetre fibroznim tkivom).
Da li su apscesi jetre česti?
Da. Ali nisu uočljivi jer jetra ima izvanrednu mogućnost da se brani od bolesti i da, i pored oboljenja, normalno funkcioniše.
Može li jetra funkcionisati na zadovoljavajući način kad je veliki deo njenog tkiva oboleo?
Da.
Da li je dijagnosticiranje oboljenja jetre lako?
Ne, jer ozbiljno progresivno oboljenje jetre može postojati mnogo godina bez ikakvih znakova i simptoma koje bi pacijent mogao da oseća. To je zbog toga što jetra ima veliku funkcionalnu rezervu.
Šta treba uraditi da bi se otkrilo oboljenje jetre?
Treba pažljivo pratiti istoriju pacijenta, vršiti pažljive preglede i veliki broj laboratorijskih analiza krvi, stolice i mokraće.
Šta se podrazumeva pod izrazima »žučna bolest«, »uspavana jetra«, »natezanje s jetrom«?
To su izrazi koje koriste nestručnjaci (obični ljudi) koji veruju da imaju oboljenje jetre. Najčešće, simptomi se ne odnose na jetru već su u vezi sa probavom, neumerenošću u ishrani, emocionalnim poremećajima ili možda drugim bolestima žučne kesice ili intestinalnog trakta.
Šta je žutica?
Žutica je generalizovana žuta obojenost kože i beonjača zbog nenormalno velike koncentracije žučnog pigmenta u krvotoku.
Da li žutica uvek ukazuje na oboljenje jetre?
Ne. Ona može nastati kao rezultat krvne bolesti pri kojoj dolazi do prekomernog uništenja crvenih krvnih zrnaca. Može biti i rezultat oboljenja žučne kesice, žučnih puteva, pankreasa ili drugih organa koji se nalaze u blizini jetre. Ovaj drugi tip žutice naziva se »opstruktivna žutica«.
Šta je akutna žuta atrofija jetre?
Izraz označava brzu i progresivnu destrukciju jetre zbog infekcije ili hemijskog trovanja. Stanje je praćeno teškim stepenom žutice i skupljanjem i razaranjem velikog broja ćelija jetre. U ovakvim stanjima obično dolazi do brze smrti.
Mogu li srčana oboljenja uticati na jetru?
Da. Uz slabu srčanu funkciju ili oštećeno srce jetra može postati povećana zbog zastoja (stagnacije) krvi. Ukoliko takva situacija potraje duže vremena, može doći do trajnog oštećenja jetre.
Mogu li kamenovi u žučnoj kesici prouzrokovati oštećenje jetre?
Da, i to prouzrokujući opstrukciju žučnih puteva i protoka žuči u creva, što dovodi do izlivanja žuči u tkivo jetre. To može dovesti do teškog oštećenja jetre i njene funkcije. Ukoliko se takvo stanje nastavi, može dovesti do bilijame ciroze.
Može li jetra oboleti od bakterijske infekcije?
Da. Bakterije mogu u jetri prouzrokovati infekciju, bilo generali- zovanu ili u obliku jednog ili više apscesa. To može nastati kao komplikacija druge bolesti kao što je zapaljenje pluća, tifusna groznica, apendicitis itd. Danas su ove komplikacije relativno retke zbog vrlo efikasnog lečenja primarnih oboljenja raznim antibioticima.
Napadaju li jetru i drugi mikroorganizmi?
Da, protozoa poznata po imenu entameba histolitika, uzročnik amebne dizenteri je. Često su i infekcije jetre i apscesi jetre komplikacije ovakve dizenterije.
Može li infektivna mononukleoza (žlezdana groznica) prouzrokovati oboljenje jetre?
Da. Pacijent može dobiti istu kliničku sliku kakva postoji kod infektivnog hepatitisa (zarazne žutice). Bolest obično prestaje i ne prouzrokuje kao posledicu oštećenje jetre.
Da li paraziti napadaju jetru?
Da. Veliki se broj parazita može probiti do jetre, bilo upotrebom zaraženih namirnica ili vode, bilo kupanjem u zaraženoj vodi kad paraziti ulaze kroz kožu. Do ovog često dolazi u tropskim klimama, na Orijentu, u Africi i slično.
