Koje se mere, pored hirurgije, koriste za lečenje raka?
Postoji nekoliko metoda:
a. Rendgenska terapija, kobaltna terapija, radijumska terapija i primena radioaktivnih supstanci kao što su jod, fosfor, zlato i druge.
b. Upotreba hormonskih injekcija i tableta. Uočeno je da rak dojke biva ponekad inhibiran malim dozama muških ili ženskih polnih hormona; razvijanje raka prostate može biti inhibirano velikim dozama ženskih hormona.
c. Korišćenje izvesnih hemijskih preparata pokazalo se kao efikasno u uništavanju raka (hemioterapija).
Postoji li značajan napredak u primeni rendgenske terapije i radioaktivnih supstanci u lečenju raka?
Da. Svake godine proizvode se nove radioaktivne supstance i otkrivaju nove metode njihovog korišćenja. Sve one imaju izvestan inhibitomi efekat na bujanje i širenje malignih tkiva. Na žalost, priznaje se da ovaj način lečenja neće biti krajnji odgovor u savlađivanju raka.
Da li je verovatno da će konačno izlečenje raka u budućnosti zavisiti od upotrebe hormona?
Većina istraživača se slaže da ovaj prilaz lečenju raka neće dovesti do konačnog izlečenja. Veći deo vrsta raka je neosetljiv na hormone.
Lečenje raka betatronom. Ovo snažno sredstvo, mnogo efikasnije od klasičnih rendgenskih naprava, upućuje veliku dozu radijacije unutrašnjim kanceroznim tkivima uz minimalno oštećenje kože i normalnih tkiva kroz koje zraci prolaze.
Kakvi su budući izgledi hemiotorapije (terapije primenom hemijskih preparata)?
Stalno se otkrivaju novi lekovi koji sve većom snagom utiču na ograničavanje širenja raka. Neki od ovih lekova su toliko efikasni da mogu prouzrokovati privremeno nestajanje raka. Očekuje se da će u sledećih par decenija biti otkriveni još efikasniji hemijski preparati, ali ipak malo istraživača smatra da će se konačno rešenje problema raka naći na polju hemioterapije.
Može li rak ikada biti izlečen korišćenjem radioaktivnih supstanci, hormona ili hemijskih preparata?
Prava reč za rak nije biti izlečen već biti uništen. Nema sumnje da radioaktivne supstance mogu potpuno i trajno uništiti neke vrste raka. Isto tako je zapaženo da u malom broju slučajeva hemijski preparati trajno uništavaju maligne ćelije.
Može li se očekivati da će doći vreme kada će se rak sprečavati vakcinacijom?
Da, to je jedna od velikih nada budućnosti. Pošto se smatra da je rak često vezan za virusni napad, vrlo je verovatno da će biti pronađena vakcina protiv tih virusa i na taj način eliminisati njihova uloga uzročnika raka.
Postoje li sveži statistički podaci o efikasnosti hemijskih preparata u lečenju raka i sličnih oboljenja?
Da, u osamdeset do devedeset odsto slučajeva dečje akutne leukemije hemijski preparati mogu pomoći i produžiti život. U sedamdeset odsto slučajeva tumora bubrega kod dece upotreba hemijskih preparata može produžiti život. Sedamdeset odsto muškaraca obolelih od raka prostate mogu očekivati pomoć od hemioterapije. Trideset do četrdeset odsto žena sa rakom dojke produžiće godinama život pomoću terapije hemijskim preparatima. Ona može pružiti pomoć u pedeset do osamdeset odsto slučajeva obolelih od hronične leukemije. Osamdeset do devedeset odsto Ijudi obolelih od Hodžkinove bolesti će uz ovu terapiju osetiti olakšanje. Hemijska terapija će u šezdeset do sedamdeset odsto slučajeva raka testisa biti od velike koristi kao i u trideset do četrdeset odsto slučajeva raka jajnika.
Bilo kako sjajno da izgledaju gornji rezultati, mali je procenat slučajeva u kojima se smatra da rak može biti izlečen korišćenjem hemijskih preparata. Tako se smatra da dva do tri posto ukupnih slučajeva dečje akutne leukemije može biti izlečeno kao i dva do tri odsto slučajeva dece koja boluju od malignih tumora bubrega i tri i po odsto dece sa izvesnom vrstom tumora nerava koja se naziva neuroblastom.
Da li se radioaktivne supstance, hormoni i hemijski preparati često koriste zajedno sa hirurškim lečenjem?
Da. Sa malim izuzecima, ovi se metodi lečenja kombinuju sa hirurškom terapijom. Naravno, postoje izvesne bolesti kao što su leukemija, limlosarkom i Hodžkinova bolest kod kojih se hirurško lečenje ne koristi.
Ako su radijaciona terapija, hemioterapija i hormonska terapija u mnogim slučajevima samo od privremene koristi, zašto većina bolesnika obolelih od raka treba da im se podvrgava?
Pre svega, sve je veći broj pacijenata koji se baš zbog toga što su podvrgnuti ovoj vrsti terapije, mogu svrstati u izlečene. Šta više, svakog dana dolazi do napretka ovih vrsta terapije, i može se očekivati da će jednog dana uslediti trajni rezultati baš zahvaljujući tome što su se one koristile. Što je još važnije, postoji mogućnost da će mnogi od onih koji primaju zračenja, hemijsku ili hormonsku terapiju biti u stanju da se održe u životu dovoljno dugo da bi mogli dočekati trenutak kada će se pronaći pravi lek za njihovu bolest.
