Šta je leukemija?
Leukemija je maligno oboljenje tkiva koja stvaraju krv. Kod ove bolesti u krvotoku je nenormalno veliki broj belih krvnih zrnaca.
Postoje li razne vrste leukemije?
Da. One se dele ne samo po tipu ćelija već i prema kliničkom toku bolesti. Tok može biti brz, rapidan (akutan) ili lagano progresivan (hroničan).
Da li je leukemija oblik raka?
Većina lekara veruje da je leukemija oblik raka. Ipak postoje izvesni dokazi da ona može nastati kao posledica virusne infekcije.
Kako se dijagnosticiraju razne vrste leukemije?
Zapažanjem određenog tipa belih krvnih zrnaca koja su uključena u kancerozni proces.
Šta je uzrok leukemije?
Uzrok je nepoznat. Ali zna se da povremena iritacija kao što je prekomerno izlaganje rendgenskim zracima ili radioaktivnim materijama, može stimulisati pojavu leukemije.
Da li je leukemija retka bolest?
To nije retka bolest. U proteklih deset godina došlo je do porasta njene učestalosti.
Ko najčešće dobija leukemiju?
Ona se javlja kod oba pola i u svakom životnom dobu.
Kako se može odrediti da li je leukemija akutna ili hronična?
Akutni oblik brzo napreduje, praćen je izraženom anemijom, slabošću i smrt može nastupiti u roku od nekoliko nedelja. Hronični oblik ostaje relativno stacionaran i ne mora prouzrokovati izraženo osećanje bolesti u periodu od nekoliko meseci pa čak i godina. Uz odgovarajuće lečenje akutni oblik se često može preobratiti u hronični.
Gde leukemija obično počinje?
Verovatno u koštanoj srži gde se formiraju elementi belih krvnih zrnaca. Klinički se prvo zapaža povećanje limfnih čvorova (žlezda), slezine i jetre.
Kako se postavlja dijagnoza leukemije?
Pažljivim ispitivanjem krvi i koštane srži pod mikroskopom i zapažanjem izrazitog, nenormalnog porasta broja belih krvnih zrnaca. Klinički može postojati povećanje limfnih žlezda, jetre i slezine.
Koji su simptomi leukemije?
Bledilo, gubitak telesne težine, gubitak apetita, povećana slabost i brzo zamaranje. Pacijent može biti otečen i može povremeno imati laku groznicu.
Koliko se povećavaju bela krvna zrnca?
Od normalnih 6—8.000 u kubnom milimetru na preko više stotina hiljada.
Koja je prosečna dužina trajanja bolesti kod hronične leukemije?
Odprilike tri do četiri godine od početka bolesti. Ali neki oblici leukemije mogu se kontrolisati neodređeno dugo vremena.
Da li broj belih krvnih zrnaca direktno utiče na bolest?
Ne. Broj belih krvnih znaca u cirkulaciji nema uticaja na intenzitet leukemičnog procesa.
Koji je glavni cilj u lečenju leukemije?
Kako apsolutno izlečenje nije moguće, terapija je usmerena na usporavanje procesa. Anemija se leči lekovima koji povećavaju količinu gvožđa u krvi. Transfuzije se daju redovno. Povećanje limfnih čvorova, slezine i drugih organa leči se nekom vrstom rengdenskih zračenja, hemijskim preparatima ili kombinacijom hemijskih supstanci koje prouzrokuju usporavanje razvoja bolesti.
Mogu li ove metode terapije dovesti do kontrolisanog stanja bolesti?
Do izvesnog stepena mogu. Izraženi periodi poboljšanja kao rezultat terapije mogu trajati više meseci, pa čak i godina.
Mogu li razne terapije koje danas stoje na raspolaganju produžiti život bolesnika koji boluju od leukemije?
Sigurno mogu.
Kakvi su ubuduće izgledi za terapiju leukemije?
Veliki broj korisnih istraživanja na ovom polju je u toku, i izgleda vrlo verovatno da će u ne tako dalekoj budućnosti biti pronađen lek za izvesne vrste.