Latinsko ime: Majorana hortensis L. – Labiatae
Majoran je poreklom iz zemalja oko zapadnog dela Mediterana. Tamo ga i danas ima divljeg i u kulturi kao dvogodišnja ili višegodišnja biljka, grmić visine do 1m. U Zapadnoj i Srednjoj Evropi takođe se gaji, ali kao jednogodišnja biljka visoka do 50cm.
Izgled: Stabljika je četvorouglasta, razgranata, siva, maljava. Listovi su više dlakavi, do 3cm dužine, imaju kratku dršku. Lupom se mogu videti žute tačkice (žlezde) na listu, stabljici i cvetu. Na vrhu lisnatih grančica nalaze se cvastisastavljene od sitnih, beličastih ili ružičastih cvetića koji su u osnovi skoro četvrouglasti.
Miris je posebnog i prijatnog, a ukusa aromatičnog i nagorkog.
Sastav: Sadrži 0,7-3,5% etarskog ulja, tanina i gorkih materija. Ulje je žuto ili žuto-zelenkasto, sasvim posebnog, blagog i aromatičnog mirisa. Sadrži oko 40% terpena (naročito terpinena) i desnog terpineola.
Upotreba: Ovo lekovito bilje je narodni lek, koji se upotrebljava iznutra – slično nani. Majoran spolja se daje u obliku lekovite masti ili alkkoholature kao nervinum, protiv zapaljenja kože i za lečenje rana (tanin i baktericidno dejstvo etarskog ulja).
Narodna imena: babina duša, mažurana, majeran, majuran, mačurana, mezurana, mirišljavak, sanseg
-
- Majoran – makro snimak
-
- Listovi majorana
-
- Majoran u saksiji
-
- Majoran u cvetu
