Moždani udar se najčešće dešava zbog aterosklerotskih promena na krvnim sudovima i zato posebnu pažnju moramo posvetiti povišenim vrednostima masnoće u krvi tzv. hiperlipidemiji.
Lipidi, ili masnoća u krvi, nalaze se u obliku triglicerida i holesterola. Holesterol u plazmi nije topljiv, pa se vezuje za proteine, koji ga putem krvi prenose u obliku LDL i HDL holesterola. LDL holesterol nazivamo i loš holesterol, jer je uzročnik ateroskleroze, dok HDL holesterol, ili dobar holesterol, sprečava njen nastanak .
Hiperlipidemija može da bude nasledna ili stečena. Stečene mogu da budu primarne i sekundarne, koje su posledica hipotireoze, nefrotskog sindroma, opstruktivne žutice, dijabetesa i nekih lekova. Lipidi mogu da budu egzogeni – koje unosimo hranom i endogeni – koji nastaju u organizmu.
Da li su vrednosti lipida u krvi poremećene, proveravamo lipidnim statusom, odnosno merenjem njihovih vrednosti u krvi. Lipidni status podrazumeva merenje ukupnog holesterola, LDL, HDL i triglicerida.
Život bez masnoća je nezamisliv , ali ako su njihove vrednosti povećane, onda nastaju razna obolenja. Višak masnoće taloži se na unutrašnjoj strani krvnog suda (ateroskleroza) i vremenom dovodi do sužavanja, pa i do potpunog začepljenja samog krvnog suda. Ukoliko se to dešava u krvnim sudovima mozga neminovan je nastanak moždanog udara, koji može biti sa fatalnim ishodom ili invaliditetom (samo 25% pacijenata se u potpunosti oporavi, a 50% ostane sa trajnim invaliditetom).
Povišene masnoće u krvi su riziko faktor na koji možemo uticati promenom životnih navika (zdrava ishrana, fizička aktivnost, prestanak pušenja) ili uvođenjem medikamentozne terapije.
Da bismo saznali da li smo zdravi i u kakvom su stanju naši krvni sudovi, potrebno je da redovno obavljamo pregled bezbolnom, neinvanzivnim ultrazvučnim metodama, a to su doppler i duplex pregled krvnih sudova.
Treba imati na umu da je čovek star onoliko koliko su mu stari krvni sudovi, savetuje Vam Neuropraxis – neurološka i psihijatrijska ordinacija.
