Multipla skleroza je autoimuna bolest koja napada nervni sistem. Poznata je kao “bolest sa hiljadu lica” jer je nije lako dijagnostikovati, uzrok nije razjašnjen, a tok bolesti teško je predvideti. Bolest napada ljude između 20. i 45. godine života, a žene oboljevaju 2- 3 puta češće od muškaraca.
Simptomi multipla skleroze
Simptomi se razlikuju od osobe do osobe, te su rani simptomi bolesti obično blagi, zbog kojih obolela osoba u samom početku ne traži medicinsku pomoć. Rani simptomi obično dođu i prođu, tako da lekar tek nakon nekog od narednih napada saznaje da pacijent ima početne simptome ove bolestil.
Dupli vid, mešanje crvene i zelene boje ili čak slepilo na jednom oku obično su početni simptomi multiple skleroze. Kod većine bolesnika sa ovom bolesti javlja se i slabost mišića u udovima i problem sa koordinacijom i ravnotežom u toku bolesti. Mnogi bolesnici osećaju stalan umor, a neki imaju simptome kao što su neosetljivost, svrab kože, trnci, dok drugi mogu osećati bolove. Često prisutne tegobe su i teškoća govora, premor i vrtoglavica. Većina ljudi sa multipla sklerozom imaju teškoće poput poremećaja koncentracije, pažnje, pamćenja, i dr.
Simptomi multipla skleroze zavise od mesta zahvaćanja i procenta upale mijelinske ovojnice aksona tj. produžetaka živčanih nerava. To ujedno i čini razlog zbog čega su simptomi bolesti različiti, a tok bolesti je teško predvideti. Progresijom bolesti, na mestima nastanka mijelinske ovojnice nastaju ožiljci koji se nazivaju skleroza, plak ili lezija.
Oblici multipla skleroze (MPS)
Multipla skleroza može imati benigni ili maligni tok, a prema obliku može biti:
- Relapsno-remitentna multipla skleroza (RRMS)
- Sekundarno progresivna multipla skleroza (SPMS)
- Primarno progresivna multipla skleroza (PPMS)
- Progresivno-relapsna multipla skleroza (PRMS)
Tok bolesti je nepredvidiv i raznolik, pa ga i karakterišu izmene faze pogoršanja (egzacerbacije) i faze mirovanja (remisije) bolesti. U početku bolesti remisije mogu trajati mesecima i godinama, čak više od 10 godina. Kod bolesnika kod kojih se bolest pojavila u srednjim godinama, tok bolesti može biti izrazito brz i u kratkom period dovesti do razvoja invalidnosti.
Jedan bolesnik nikada nema sve simptome, a takođe se neki simptomi pojavljuju češće u ranoj fazi bolesti, dok simptomi otežanog kretanja, povećanog tonusa mišića u nogama, smetnje mokrenja i nestabilnost u hodu i stajanju češće nastaju u kasnijoj fazi bolesti.
Psihološki simptomi
Budući da je multipla skleroza bolest koja obolelog čini frustriranim, jer unosi drastične promene u ljude, njihov život i porodicu, važno je da bolesnik zna razvrstati osećaje povezane sa njom, i da svoje osećaje podeli sa svojom okolinom ili lekarem. Strah, tuga, ljutnja i stid, samo su deo faza kroz koje prolazi bolesnik i njegova porodica nakon saznanja da boluje od multiple skleroze.
Većina bolesnika u proseku 50-90% sa multipla sklerozom (MP) pati od seksualnih poremećaja. Ovi poremećaji mogu biti posledica organskih smetnji zbog paralize mišića u genitalnom predelu, ili zbog oštećenja živaca koji obezbeđuju refleksne nadražaje za pokretanje seksualnih funkcija. Kod bolesnika se javlja konstantan umor ili depresivno stanje povezano sa gubitkom libida, česti društveni konflikti sa okolinom, izolacija i sram od svoje bolesti.Svi ovi poremećaji ispoljavaju jak psihički uticaj na bolesnika.
Ukoliko vam se javljaju neki od navedenih simptoma najbolje je odmah zakazati pregled i obaviti sve potrebne pretrage da bi ste bili sigurni o kojoj vrsti bolesti se radi. Pregled možete obaviti i zakazati kod lekara koji je uvek tu i naraspolaganju pacijentima primarijus dr Mile Krklješ, neuropsihijatar – Psihijatrijska ordinacija Neuropraxis Novi Sad. Kontakt telefon: 021/54 95 90 i 063/54 01 55.
