U kojim slučajevima operacija srca može da pomogne?
a. Urođena srčana stanja:
1. Otvoren duktus arteriozus, prisutnost krvnog suda koji se obično zatvara u vreme rođenja deteta.
2. Septalni (pregradni) defekti — nenormalni otvori i spojevi između raznih komora srca.
3. Uslovi koji prouzrokuju plavo novorođenče nenormalni položaj i veze gornjih krvnih sudova koji vode do srca i iz njega.
4. Pulmonalna stenoza, odnosno stanje u kome je pulmonalna (plućna) arterija koja vodi od srca do pluća nedovoljno razvijena ili je sužen otvor između zalistaka plućne arterije.
5. Koarktacija aorte, sužavanje aorte u grudnom košu.
b. Stečena srčana stanja:
1. Mitralna stenoza, reumatsko srčano oboljenje, stanje u kome je došlo do sužavanja ili drugog deformiteta srčanih zalistaka, kao sekundarna posledica reumatske groznice.
c. Oboljenje koronarne arterije.
d. Perikarditis, zapaljensko oboljenje osrčnice (perikardijuma) kese koja omotava srce.
e. Povrede srca:
1. Rane hladnim ili vatrenim oružjem.
2. Aneurizma srca u kojoj se stvara oteklina u mišićnom zidu, sekundarno oštećenje prouzrokovano renijom koronarnom trombozom.
Da li su operacije na srcu opasne?
Usavršavanje hirurških metoda smanjilo je znatno opasnost operacija na srcu, tako da se brzo približavamo stupnju bezbednosti koji se postiže u nekim drugim značajnim granama hirurgije.
Da li se nad svim osobama sa obolelim srcem može izvršiti operacija?
Ne, samo se određene vrste srčanih stanja leče hirurškim putem.
Da li je teško pristupiti srcu hirurški?
Ne. Kroz prorez u grudnom košu hirurgu je srce lako dostupno.
Koliko su operacije urođenih defekata srca uspešne?
Gotovo sve osobe koje pate od preostalog duktusa arteriozusa mogu da se izleče, približno osamdeset pet do devedeset posto osoba sa koarktacijom aorte takođe, kao i približno sedamdeset pet posto plavih novorođenčadi. Septalni defekti, kod kojih se primenjuje hirurgija srčane pumpe i otvorena srčana hirurgija, mogu da se kontrolišu bilo zatvaranjem defekta teflonskim ili dakronskim kalemovima, bilo, ako je otvor veoma mali, direktnim zalivanjem. Te operacije su uspešne u mnogo više od devedeset posto slučajeva.
Da li pacijenti sa urođenim srčanim manama nad kojima je uspešno izvršena operacija mogu očekivati normalniji život?
Da. Mnoga deca, koja su nekuda smatrana srčanim invalidima, posle operacije na srcu danas mogu da se nadaju gotovo normalnom životu.
Da li se urođene mane često ponovo vraćaju pošto su ispravljene?
Ne, ne vraćaju se.
Da li je operacija zbog reumatskog srčanog oboljenja uspešna?
Da. Većini osoba sa defektima na zaliscima može se ogromno pomoći hirurškim putem. Danas ima mnogo osoba kod kojih je
srčani zalistak, koji je oštećen napadima reumatske groznice, hirurškim putem kroz otvoreni hirurški zahvat na srcu korigovan ili je zamenjen veštačkim zaliskom.
Koliko procenata osoba operisanih od reumatskog srčanog oboljenja ostaje u životu?
Približno devedeset do devedeset pet posto.
Koji procenat pacijenata ima koristi od ovakve operacije?
Gotovo sve operisane osobe.
Da li je kod svih osoba sa reumatskim srčanim oboljenjem neophodna operacija?
Ne. Operacija je ograničena na one kojima oboljenje veoma otežava život. Obično se zato i vrši odabiranje samo onih kojima je operacija neophodna.
Da li operacije na srcu zahvaćenom reumatskom groznicom poboljšavaju izglede za životni vek?
Da.
Da li se takvi bolesnici često vraćaju normalnom životu?
Da.
Kakve se operacije vrše u slučaju oboljenja koronarne arterije?
Vrši se više vrsta operacija, ali je najpopularniji zahvat u kome se nožna vena pacijenta upotrebljava kao kalem da bi se zaobišla opstrukcija u koronarnoj arteriji. Druga operacija sastoji se u transplantaciji unutrašnje mamarne arterije sa mesta ispod grudne kosti u srčani mišić. Jedna starija metoda, u kojoj se prah talka ubacivao u srčanu kesu, danas je odbačena.
Postoje li kakve druge operacije oboljenja koronarne arterije?
Da, premda su neke od njih još uvek u eksperimentalnoj fazi. Neki hirurzi su čistili uski kanal obolele koronarne arterije u pokušaju da ponovo uspostave prolazni put. Ta operacija je veoma opasna i vrši se za vreme dok je pacijent spojen sa veštačkim srcem. Ova komplikovana, a i ređe izvođena operacija poznata je pod imenom koronarna endarterektomija.
Da li su rezultati hirurškog zahvata na oboleloj koronarnoj arteriji zadovoljavajući?
U velikoj većini slučajeva, operacija zaobilaženja, o kojoj je gore bilo reči, imala je vidljive zadovoljavajuće rezultate. Danas se širom sveta i svake godine na desetine hiljada pacijenata sa anginom pektoris podvrgavaju ovoj operaciji. Međutim, mnogi ljudi koji su imali koronarnu trombozu neće moći da se podvrgnu ovom hirurškom zahvatu, što se samo po sebi razume.
Kakva anestezija se primenjuje pri operacijama srca?
Inhalaciona anestezija koja se daje kroz cev postavljenu u dušnik, koja se zove endotrahealna cev.
Gde se vrši rez kod operacija na srcu?
Između rebara koja pokrivaju levu stranu grudnog koša.
Da li su pronađene metode da za vreme operacije na srcu krvotok mimoiđe srce?
Da, postoje takozvana veštačka srca ili srčane pumpe koje mogu da preuzmu rad srca za vreme operacije. To omogućava hirurgu da otvori srce i da golim okom posmatra operaciju, a takođe i da vrši operaciju na području koje je bez krvi.
Šta se podrazumeva pod hipotermijom u hirurgiji srca?
To znači hlađenje pacijentovog tela tako da je rad njegovog srca vidljivo usporen. Hipotermija omogućava hirurgu da radi na srcu u stanju kad je mnogo manje aktivno i kad je protok krvi znatno smanjen.
Kad će lekari preporučiti operaciju na srcu?
a.Kad se smatra da su konačni izgledi da pacijent ostane u životu veći ako se izvrši operacija.
b.Kad neka osoba živi kao invalid, a želi da joj operacija na srcu pruži izglede za normalniji život.
c.Kad operacija na srcu pruža razumne izglede za izlečenje ili poboljšanje i kad pacijent i njegova porodica u potpunosti shvataju rizike koje u sebi operacija nosi.
Da li operacije na srcu dugo traju?
Da. Neke operacije na srcu traju i do nekoliko časova.
Da li su operacije na srcu bolne?
Ne. Pacijenti se prilikom oporavka od operacije na srcu obično prilično ugodno osećaju.
Da li preoperativna srčana stanja teže da se ponove?
Ne. Većina uspešnih rezultata u hirurgiji srca je trajne prirode, što znači da se oboljenje ili mana ne mogu povratiti.
Da li se svi srčani zalisci podvrgavaju hirurškom zahvatu?
Da. Svojevremeno su vršene operacije samo na mitralnom zalisku kad bi se utvrdilo da je oštećen. Danas se i drugi glavni zalisci kao što su plućni, aortni ili transkupidalni — uspešno popravljaju ili zamenjuju operativnim putem.
Da li hirurg ikad za vreme operacije namerno zaustavlja rad srca?
Da. Ovakav zahvat može da se izvrši samo kad je pacijent povezan sa srčano-plućnom pumpom, Što omogućava neprekidnu cirkulaciju krvi. Srce se ponekada privremeno zaustavlja kako bi se omogućilo brže i preciznije popravljanje defektnih struktura.
Da li se osobe koje su imale uspešnu operaciju na srcu mogu vratiti potpuno normalnom životu?
Ne. One obično moraju da ograniče svoju fizičku aktivnost, čak i onda ako je operacija bila izuzetno uspešna.
Da li je ikada moguće ponovo operisati osobu kod koje rezultati prethodne operacije na srcu nisu bili dobri?
Da. Kod mnogih osoba koje su bile podvrgnute operaciji mitralnog zaliska zbog reumatske groznice u prvim danima ove vrste lečenja, oboljenje se ponovo javilo. Ti pacijenti danas mogu sa uspehom opet da se operišu i oštećeni zalistak može da se popravi pod neposrednim pogledom i sa otvorenim srcem, ili može da se zameni veštačkim zaliskom.
