Koji su uobičajeni postupci koji se sprovode neposredno posle operacije?
a. Šok-sobe.
Praktično sve bolnice imaju šok-sobe gde radi osoblje posebno obučeno za negu postoperativnih pacijenata. U takvim sobama postoje sve vrste aparata neophodnih za borbu protiv bilo koje moguće postoperativne komplikacije. Uobičajno je da se pacijenti ne vraćaju direktno u sobu za preoperativnu pripremu, već ostaju u šok sobi od nekoliko časova do nekoiliko dana posle operacije.
b. Položaj u postelji.
Pacijenti obično leže ravno u postelji, pri povratku iz operacione sale. Uobičajeno je da se deca polože da leže okrenuta licem prema samoj postelji, potrbuške, a da odrasli leže na leđima. Ukoliko je pacijentov krvni pritisak snižen kao rezultat hirurške intervencije ponekad je uobičajeno da mu se podignu donji ekstremiteti, tj. noge iznad nivoa u kome se nalazi njegova glava. Ovaj položaj u postelji omogućava da više krvi pristiže u lobanju i na taj način pomaže podizanju krvnog pritiska. Kod operacija koje se izvode na vratu ili grudnom košu, pacijent se često neposredno posle operacije postavlja u polusedeći položaj, Pošto je pacijent potpuno došao k svesti i oporavio se od anestezije, insistira se da ćesto menja svoj položaj u postelji i da pokreće udove u krevetu. Ove mere podstiču cirkulaciju i na taj način smanjuju ma kakvu tendenciju pojave zgrušavanja krvi u venama ekstremiteta.
c. Disajni putevi.
Anesteziolog često stavlja u usta pacijenta tubus (cev) koji se proteže put ždrela. Ovaj tubus će sprečiti da jezik pacijenta zapadne unatrag i dovede do opstrukcije koja će ugroziti prolaz vazduha kroz usta i ždrelo do pluća. Ovaj tubus ostaje u ždrelu sve dok pacijent posle operacije, pošto dođe k sebi posle anestezije, ne bude potpuno svestan. Čim se pacijent u potpunosti razbudi, počeće da kašlje i time će iskašljati ili će sam ukloniti tubus. Tubusi su zapravo male crne plastične cevi tako oblikovane da odgovaraju krivinama usta i farinksa, ždrela.
d. Ambulacija — pokretanje, ustajanje.
Moderna hirurgija savetuje da pacijent ustane iz kreveta čim je moguće posle hirurške intervencije. Ova praksa, koja se naziva rano ustajanje (ambulacija), pokazala se da svodi na minimum plućne komplikacije i cirkulatome poremećaje. Mnogi pacijenti ustaju iz postelje dan posle veće hirurške intervencije; drugi pacijenti mogu ustati iz postelje i hodati dva do tri dana posle hirurške intervencije. Međutim, ipak postoji izvestan mada mali broj pacijenata koji moraju da ostanu u postelji nedelju, pa čak i duže posle operacije.
e. Želudačne sonde.
Distenzija (rastegnutost, napetost) želuca posle operacije je uobičajena pojava koja može da prouzrokuje veliku nelagodnost i tegobe. Da bi se ovo izbeglo, uvodi se gumena sonda kroz nos u želudac i ostaje na mestu dan ili dva. Da bi se osiguralo da u želucu nema gasova, ova gumena sonda se ponekada spaja s aparatom za sukciju (usisavanje).
f. Unošenje materijala i tečnosti.
Većina pacijenata je veoma žedna posle hirurške operacije, naročito ukoliko je preoperativno unošenje tečnosti zabranjeno. Male količine vode ili čaja mogu se uzeti posle nekoliko časova od hirurške intervencije, ukoliko pacijenti nisu bili operisani zbog nekog stanja u želucu ili intestinalnom traktu. (Takvim pacijentima se obično zabranjuje da piju ili jedu dva ili tri dana posle operacije, a hrane se putem intervenskog davanja tečnosti.) Ukoliko nije bila u pitanju operacija na želucu i intestinalnom traktu, pacijenti mogu dobijati manje količine meke blage hrane dan posle hirurške intervencije, a kroz tri ili četiri dana mogu se vratiti na svoju regularnu ishranu.
g. Kateterizacija.
Teškoće pri mokrenju dan ili dva posle hirurške intervencije su uobičajene. Ovo je naročito slučaj kada se radilo pod spiralnom anestezijom ili ukoliko je u pitanju bila operacija u donjem delu trbuha, ženskim polnim organima ili na rektumu. Da bi se izbeglo neprijatno osećanje rastegnute, pune mokraćne bešike koja se ne može isprazniti, rutinska je mera da se ubaci gumeni kateter u mokraćnu bešiku u regularnim intervalima vremena. U izvesnim slučajevima, kateter se može ostaviti u bešici tokom nekoliko dana. Mogućnost normalnog mokrenja se uvek vraća, ali ponovljena kateterizacija može biti potrebna tokom nekoliko dana.
h. Narkotici.
Kako sve osobe podvrgnute hirurškim intervencijama imaju različiti stepen bola posle operacije, uobičajeno je da se propisuju narkotici. Narkotici koji ublažavaju bol ili sedativi, ukoliko je to potrebno, daju se svakih nekoliko časova prvog dana ili dva posle hirurške intervencije. Pacijentu bi trebalo skrenuti pažnju da ne traži ove lekove ukoliko nije neophodno jer oni mogu da uspore normalan tok oporavka. Ipak, ne bi se trebalo bojati od navikavanja na lek, pre svega zbog toga što se navika ne može javiti za tako kratko vreme koliko ga pacijent uzima u toku ozdravljenja.
i. Antibiotici.
Kad god postoji bojazan da neka infekcija može usporiti opravak posle operacije, hirurg će propisati antibiotike, koji treba da se daju bilo putem injekcija ili preko usta. Veoma je važno da pacijent obavesti svog hirurga ukoliko je preosetljiv ili alergičan na neki od antibiotika. Srećom, veliki broj antibiotika koji nam stoje na raspolaganju, omogućavaju da se izabere onaj na koji pacijent nije preosetljiv ili alergičan.
j. Transfuzije krvi.
Svaka veća operacija udružena je sa izvesnim gubitkom krvi. Ukoliko je ovaj gubitak krvi značajan, hirurg će odrediti da se putem transfuzije taj gubitak nadoknadi. Pošto se transfuzija krvi primenjuje radi nadoknađivanja gubitka krvi zbog operacije, samo na osnovu toga ne bi trebalo zaključivati da je pacijentovo stanje neizvesno.
k. Klizme.
Creva često ne funkcionišu na zadovoljavajući način tokom prvih četiri, pet pa i šest dana posle abdominalne hirurške intervencije. Otkazivanje, nefunkcionisanje creva ne bi trebalo da prouzrokuje alarm. Klizme se često daju trećeg, četvrtog ili petog dana da bi se ublažila ova situacija.
l. Previjanje rane.
Previjanje operativne rane varira prema tipu procedure koja je obavljena. Rane se drenovima mogu previjati svakoga dana ili svakoga drugog dana posle hirurške intervencije. Čiste, čvrsto previjene i dobro zbrinute rane, ne moraju se previjati sve do šestog, sedmog pa čak i osmog dana posle hirurške intervencije kada se uklanjaju šavovi, konci ili kopče. Većina rana nije bolna, ali ukoliko je previjanje rane skopčano sa bolom, hirurg će često prepisati neki sedativ ili narkotik.
m. Uklanjanje konaca ili kopči.
Kao što je prethodno pomenuto, konci ili kopče mogu se ukloniti šestog, sedmog ili osmog dana posle hirurške intervencije. Uklanjanje konaca ili kopči prouzrokuje mali bol i izaziva neznatan osećaj nelagodnosti.
