Alergološki kožni testovi zauzimaju značajno mesto u dijagnostici alergijskih bolesti, pre svega atopije. Oni u dečjem uzrastu imaju određene specifičnosti. Svaka pomisao naubod u kožu predstavlja psihički stres za dete, koji je utoliko veći, ukoliko je dete mlađe. Uspeh alergološkog testiranja u dečjem uzrastu zavisi pre svega od saradnje deteta. Da bi se saradnja sa detetom uspostavila neophodno je dete pripremiti za testiranje i to pre svega malo i predškolsko dete.
Priprema počinje u porodici, naročito ako je dete iritabilno. Roditelji, pre dovođenja deteta na testiranje, treba da ubede dete da testiranje nije ništa strašno i da ga treba neophodno sprovesti kako bi se ono što pre lečilo i oslobodilo tegoba. Nastavlja se u ordinaciji lekara koji skreće pažnju detetu da će se izvršiti testiranje koje je gotovo bezbolno, nešto slično kao kad ubode komarac. Medicinsko osoblje koje izvodi alergološko testiranje u kabinetu za alergologiju takođe treba da uspostavi dobar kontakt sa detetom. Detetu je potrebno da se pokaže pribor koji se koristi za testiranje i da mu se opiše postupak primene testa. Ako dete i pored detaljnog objašnjenja pruža otpor treba testirati nekoliko dece koja sarađuju i tako pokazati da testiranje nije zastrašujuće. Nakon ovog postupka retki su slučajevi da se ne može sprovesti testiranje.
Deca ispod tri godine života reaguju slabije na kožne testove. Naše višegodišnje iskustvo pokazuje da je vrlo mali broj dece ovog uzrasta reagovalo na testove sa inhalatornim i nutritivnim alergenima, zbog čega ih ne izvodimo kao rutinsku metodu u ovom uzrastu. Decu do tri godine života testiramo isključivo na mleko, jaje i brašno, kod starije dece na orah, ribu i samo izuzetno, na pojedinačne alergene povrća i voća. Alergeni namenjeni za prick test ne koriste se za intradermalno testiranje.
Ispoljavanje alergijskih bolesti kod dece, zavisi od uzrasta i od alergena koji izazivaju bolest. S obzirom na ovo i testiranje zavisi od uzrasta deteta, odnosno samo određeni testovi se primenjuju u određenom uzrastu.
Novorođenče je retko izloženo alergenima. U prvoj godini života sa uvođenjem kravljeg mleka u ishranu mogu se ispoljiti i prvi znaci alergije, pre svega na koži ali i u organima za varenje. I druga hrana, u ovom uzrastu kao jaje, brašno, riba, mogu izazvati iste alergijske promene. Ove promene mogu se ispoljiti ne samo u odojčadi koja su na veštačkoj ishrani, već i kod one dece koja isključivo sisaju. U ovom uzrastu najčešće se ispoljava atopijski dermatitis/ekcem, koji se javlja između drugog i četvrtog meseca života i može biti provociran uvođenjem kravljeg mleka, jaja i brašna u ishranu deteta. U ovom dečjem periodu primenjuju se isključivoko kožni testovi na mleko, jaje i brašno i to ne pre 6. meseca života.
U prve tri godine života nastaje upadljiv psihofizički razvoj deteta. Ono uspostavlja komunikaciju ne samo sa roditeljima već i sa spoljnom sredinom, povećan je kontakta sa decom, zbog čega se povećava broj alergena koji izazivaju alergijske bolesti. U ovom uzrastu primenjuju se kožni testovi, pored gore pomenutih i na kućnu prašinu, grinje, perje, dlake životinja, kućnih ljubimaca.
Deca uzrasta od četvrte do šeste godine života menjaju način života. Pored boravka u kući, jedan deo dana provode u školi, u ustanovama za dnevni boravak dece, što omogućava da dolaze u kontakt sa većim brojem alergena, pored ranije spomenutih i sa polenom trave, stabala i korova, plesan u kući i van kuće. U ovom uzrastu najčešće se ispoljavaju simptomi organa za disanje, astma i alergijska kijavica i primenjuju se kožni testovi na sve inhalatorne alergene (koji se unose putem disajnih organa).
Pored gore spomenutih alergijskih bolesti u dečjem uzrastu ispoljavaju se i jedna dosta česta alergijska bolest kože, koprivnjača, koja može biti izazvana raznim alergenima a najčešće hrane i lekova. Da bi se utvrdio uzrok koprivnjače sprovode se kožni testovi, prvenstveno na hranu. Za ispitivanje ovih alergena koriste se vrlo često svi raspoloživi alergeni hrane koji su u većini slučajeva negativni. Ovi testovi se primenjuju i kod bolesnika koji boluju od alergijske kijavice i/ili astme što je nepotrebno, jer alergeni proteina retko izazivaju ove bolesti i to uglavnom u dečjem uzrastu. Kožni testovi sa alergenima hrane primenjuju se sa onim na koje se posumnja na osnovu podataka dobijenih od bolesnika ili roditelja.
U slučaju da Vaše dete ili Vi, imate sličnih problema, posetite Ordinaciju za alergijske bolesti dr Kikinđanin.
