Šta je to priprema za prirodni porođaj?
Izraz označava metod psihološke pripreme žene za trudnoću, uključujuči prenatalni period, sam prirodni tok porođaja i period posle rađanja deteta (postpartalni period).
Kakav je cilj pripreme?
Da odagna neosnovan strah, spreči napetost i na taj način svede bolove na minimum. Vrlo je teško probiti opaki krug strah-napetost-bol kad se jedanput stvori. Ukoliko ovaj metod psihološke pripreme može odstraniti elemenat straha, krug je probijen.
Kako ovaj metod funkcioniše?
Postiže se nizom obaveštenja o toku trudnoće i uspostavljanjem bližeg odnosa između trudnice i akušera. Pored toga, ona se upoznaje sa bolničkom sredinom i osobljem tako da do porođaja neće doći u sasvim stranoj sredini.
Zašto sve porodilje ne mogu imati pripremu za porođaj?
a. Zato što sve žene nisu za nju emocionalno podobne.
b. Većina akušera praktikuje neke aspekte ovog metoda kao što su otklanjanje straha, uspostavljanje poverenja i savetovanje pacijentkinji da čita ili pohađa kurseve u posebnim savetovalištima za buduće roditelje.
Moraju li se ovi kursevi pohađati?
Nije obavezno, ali većinom kad takvi kursevi postoje, oni takođe uključuju i posete bolnicama, obuku u disajnim vežbama i u nekim slučajevima, uputstva o tome šta treba raditi kad se vreme porođaja približi.
Treba li i muževi da posećuju ovakve kurseve?
Da, kako bi time mogli da pružaju emocionalnu podršku svojim suprugama u vreme kad se očekuju stresovi. U nekim ustanovama gde se praktikuje priprema za prirodni tok porođaja, supruzima se omogućuje da budu u porođajnoj sali sa svojim suprugama u toku prve faze porođaja.
Da li priprema za prirodni porođaj znači u stvari porođaj bez sedativa ili anestezije?
Nikako. Porodilja je uvek svesna činjenice da su sedativi pri ruci ukoliko ona ili akušer misli da su potrebni. Anestezija je isto tako pri ruci u slučaju potrebe. Ali trudnici koja je praktikovala metod, koja je vežbala i koja je emocionalno pripremljena za porođaj biće potrebna minimalna količina sedativa i anestezije. Međutim, ona ne treba da se stidi da zatraži u toku porađanja neku pomoć ukoliko će joj biti lakše od ovih sredstava. Prirodni tok porođaja nije takmičenje u izdržljivosti po svaku cenu.
Koje su prednosti pripreme za prirodni porođaj?
a. Bolje razumevanje sopstvene uloge u trudnoći, pa prema tome, i olakšanja samog porođaja.
b. Opuštenost, pribranost, emocionalno stabilniji stav u toku trudnoće.
c. Osećaj manje nelagodnosti kao rezultat razumevanja i relaksacije.
d. Osećaj dobre i aktivne saradnje u najprirodnijoj od svih ljudskih pojava.
Postoje li u praktikovanju pripreme za porođaj i neke prednosti za dete?
Da. Dete pri rođenju brže reaguje disanjem, a plač počinje bez kašnjenja. Priprema olakšava spontani porođaj, jer je majka u stanju da sarađuje u drugoj fazi porođaja.
Zašto dete bolje reaguje kad su izvršene pripreme?
Zato što je majka primila manje sedativa i anestezije, pa na još nerođeno dete ova sredstva manje utiču. Mora se imati na umu da svako sredstvo koje se daje majci, utiče na dete dokle god je ono u njenoj utrobi.
Kakvi su nedostaci pripreme za prirodni porođaj?
Jedini nedostatak nastaje kod emocionalno neprilagođenih osoba. Takva osoba može postati još napetija nego obično, skrivajući svoj strah, pa će prema tome uništiti glavni cilj ovog metoda.
Šta se događa kad trudnica stigne u boinicu?
U većini medicinskih institucija posle prijave na šalteru trudnicu vode u prijemno odeljenje radi presvlačenja, prvog pregleda i sličnih priprema pre nego što dođe u salu za porođaje. Pregledom se utvrđuje koliko aktivne ima trudove, kao i u kojoj je fazi porođaj.
U pripreme spada brijanje u predelu stidne kosti i ukoliko je to potrebno ili moguće, trudnici se daje klizma (klistir).
Da li se odmah, po prijemu trudnice u bolnicu, obaveštava akušor?
Da. Akušer se obaveštava čim se porodilja uvede u salu, da bi utvrdio u kojoj je fazi porođaj.
Kakvim se drugim pregledima podvrgava trudnica po dolasku u bolnicu?
Meri se ako treba krvni pritisak i ispituje uzorak mokraće. Takođe se slušaju i mere otkucaji detinjeg srca. Uzima se krvna slika a bolnički lekar pregleda srce i pluća. Istoriju bolesti uzima bolnički lekar.
Kako se utvrđuje tok porođaja?
Čestim pregledima. Oni pokazuju stepen širenja grlića materice i ukazuju na položaj dečjeg tela, tj. kojim delom prvo izlazi.
Ko u toku porođaja vrši pregled pacijentkinje?
Pregled vrši akušer, bolnički lekar, a u nekim manjim institucijama babica koja je stručnjak na tom polju.
Da li su česti pregledi u toku porođaja važni?
Da, to je jedini način da se utvrdi tok porođaja i otkriju bilo kakve nenormalnosti koje se mogu javiti.
Treba li akušer da bude prisutan u toku celog porođaja?
Kod prvih porođaja to nije potrebno i u najpoznatijim bolnicama se očekuje da akušer samo periodično posećuje trudnice. U prvoj fazi porođaja na porodilju pazi bolničko lekarsko i medicinsko osoblje. Ukoliko je porođaj brz i brzo se razvija, akušler će razumljivo biti u blizini. Kod drugog ili trećeg porođaja, zato što porođaj traje kraće, većina će akušera ostati u sali ili u bolnici u toku celog porođaja.
Kada se daju lekovi za smanjenje bolova?
U ranim fazama, pre no što trudovi postanu učestani, većina će akušera dati blage sedative kao što je barbiturat. To će pomoći trudnici da se opusti i omogući dalji neometan tok porođaja. Kada trudovi postanu učestaniji, mogu se dati jači lekovi za smanjenje bolova. Ove lekove treba koristiti što je moguće manje ali se mogu povremeno davati u daljem toku porođaja. Efikasno se koriste i drugi lekovi kao što su trankvilizanti ili antihistaminici kao dodatak lekovima koji smanjuju bolove i u cilju opuštanja i smanjenja napetosti.
Postoji li neka opasnost oduzimanja ovih lekova?
Ne, kada se koriste i uzimaju pod kontrolom lekara.
Da li na dete utiču narkotici i drugi korišćeni lekovi?
Da, ali njihov uticaj obično prestaje do trenutka rađanja. To je razlog zbog čega je važno ove lekove davati u pravo vreme. Kada se daju velike doze narkotika ili sedativa, dete je pospano pod uticajem ovih lekova i može mu biti potrebno oživijavanje.
Kako na majku utiču velike doze ovih lekova?
Ukoliko je majka pod njihovim velikim uticajem može postati nesposobna za saradnju u bitnoj drugoj fazi porođaja kada je pomoć vrlo važna.
Šta je polusan?
Stanje sedacije ili narkoze pri kome pacijentkinja može odgovoriti instrukcijama, pomoći kada joj se kaže i osetiti izvesne nelagodnosti pa ipak se ne sećati ničeg po okončanju porođaja. ili revizije posle porođaja.
Koje se vrste anestezije koriste pri porođaju?
a. Lokalna injekcija novokaina u kožu međice ili perineuma. To će omogućiti akušeru da ako treba hirurškim rezom poveća otvor (epiziotomija).
b. Pudendalna blokada, pri čemu se novokain ubrizgava u grupu nerava u perineumu. To anestezira predeo vagine tako da se epiziotomija može bezbolno izvršiti.
c. Kaudalno-epiduralna blokada, leđna blokada ili spinalna anestezija. Pri ovim metodama koriste se novokain ili slični lekovi koji se ubrizgavaju u otvore kičmenog stuba kako bi se anestezirao predeo vagine i njenog izlaznog otvora.
d. Inhalaciona anestezija. Ona uključuje gasove kao što su azotni oksid, ciklopropun, fluotan ili etar uz duvanje kiseonika.
Kako se određuje vrsta anestezije koja će biti primenjena?
Svaka vrsta anestezije ima svoje prednosti i nedostatke, a svaka ustanova anesteziologe koji više ili manje cene određene vrste anestezije. Postoje brojni činioci koji utiču na odluku koja će se anestezija upotrebiti za određenog pacijenta. Ukoliko su stručnjaci anesteziolozi pri ruci, njima treba ostaviti da o tome odluče. Akušer će uvek preneti anesteziologu podatke o stanju i potrebama trudnice.
Stanje nerođenog deteta je isto tako važan faktor pri izboru anestezije kao i stanje majke. Na primer, nedonoščad ne podnose dobro inhalacionu anesteziju. U takvom slučaju porođaj se može ostvariti lokalnom anestezijom ili će se obaviti bez ikakve anestezije.
Kako se u toku porođaja proverava stanje deteta?
a. Slušanjem otkucaja detinjeg srca u redovnim vremenskim intervalima. Svaka neredovnost u dečjem pulsu je znak da nešto nije u redu.
b. Pojava mekonijuma (sadržaja dečjeg creva) u vagini je znak poremećaja fetusu. Ovaj nalaz se povezuje sa stanjem otkucaja srca sa kojim zajedno daje sliku teškoća fetusa.
Šta se čini pri poremećajima fetusa?
To zavisi od faze porođaja i momenta rađanja. Akušer procenjuje ove faktore prilikom donošenja odluke o daljem postupku.
Kada se dete rađa?
Kada je grlić materice potpuno otvoren i kada detinja glava širi vaginalni otvor, onda rođenje neposredno predstoji.
Sta radi akušer kad glava deteta širi vaginalni otvor?
On povećava otvor rezom uz ivicu vagine. To se naziva epiziotomija. Tada izlazi detinja glava, ramena i ostali deo tela. To se naziva spontani porođaj. Povremeno asistent ili babica pri operaciji lako pritiska vrh materice i ubrzava porođaj. Ako dete ne izađe iz vagine kada se ova faza dostigne, obično se koristi forceps.
Kakve su prednosti epiziotomije?
Ona sprečava cepanje vagine ili međice (perineuma) ili drugog tkiva u blizini čmara.
Kad se vrši epiziotomija?
Upravo pred rađanje pošto trudnica primi anesteziju i detinja glava pritisne izlaz.
Kada se zašiva rez od epiziotomije?
Odmah po rođenju bebe, dok je trudnica još pod anestezijom.
Koliko vremena treba da bi rana zarasla?
Ona zarasta za nekoliko nedelja.
Da li se iz rane vade konci?
Obično se ne vade ukoliko nisu korišćeni svileni konci iii kopče.
Da li je opiziotomija uvek potrebna?
Kod beba normalne velićine i normalnih majki, prvi porođaj obično uvek bude praćen epiziotomijom. Ukoliko je dete malo, nedonošče ili ako je vaginalni otvor dovoljno veliki, epiziotomija neće biti potrebna.
Da li je epiziotomija potrebna posle prvog porođaja?
Ukoliko je epiziotomlja ranije vršena ili ukoliko je dete prllično krupno, epiziotomiju treba uraditi.
Kako se uklanja posteljica?
Lagano se pritiska materica i rukom vuče pupčana vrpca. Ukoliko nastanu neke teškoće, posteljicu treba ručno da izvadi akušer. On uvlači ruku u matericu, pažljivo odvaja posteljicu od unutrašnjeg zida materice i odstranjuje je, izvlačeći je napolje.
Kako se dete odvaja od pupčane vrpce?
Po rođenju dete se spušta blizu majke gde mu se pupčana vrpca vezuje na oko dva santimetra od trbuha i preseca makazama.
