Kakva je struktura srca?
Srce je šupalj, loptast mišićni organ sastavljen od četiri odeljka. Ono je podeljeno na levu i desnu stranu, a svaka od njih ima dve spojene šupljine — pretkomoru (atrijum) i komoru (ventrikulum).
Desna pretkomora prima krv koju joj dopremaju dve velike vene — donje i gornje šuplje vene (vena kava). Ti sudovi dovode do desne pretkomore krv iz svih vena tela. Ova venska krv je tamnocrvene boje, ima malu količinu kiseonika, visok procenat otpadnog ugljendioksida i drugih produkata koji su apsorbovani iz intestinalnog trakta ili koje odbacuju tkiva. Iz desne pretkomore, prolazeći kroz otvor (ušće), na kome je trolisni zalistak (trikuspidalni zalistak), ta krv putuje u desnu komoru. Odavde, krv prolazi kroz otvor sa zaliscima, tzv. pulmonalni ili plućni zalistak, a zatim ulazi u krvne sudove pluća. Ovde se obnavlja količina kiseonika u venskoj krvi, dok se ugljendioksid izbacuje izdisajem. Sa obnovljenim kiseonikom iz pluća krv prelazi u levu stranu srca, ulazeći prvo u levu pretkomoru kroz otvor sa dvolisnim zaliskom, nazvan mitralni zalistak. Odavde, ona prelazi u snažnu i mišićavu levu komoru. Leva komora se snažno skuplja i izbacuje svežu krv kroz aortno ušće ili aortni zalistak u najveću arteriju tela — u aortu. Odavde se krv obnovljena kiseonikom upućuje u sve krvne sudove i tkiva tela.
Kakva je funkcija srca?
Srce je motor, ili glavni izvor energije, koji daje pokretačku snagu za kretanje krvi krvotokom kroz sve krvne sudove tela. Taj organ, koji je jedva nešto veći od pesnice, pumpa u proseku oko šest hiljada litara krvi dnevno i može, kada je neophodno, da višestruko pojača svoje napore. Ono neprestano bije tokom života, skupljajući se u proseku sedamdeset osam puta u minuti, ili približno deset hiljada puta dnevno.
Ako je aktivnost srca slaba, to dovodi do slabe cirkulacije što se, sa svoje strane, odražava kao poremećaj i oštećenje funkcije vitalnih tkiva tela.
Kako lekar može da kaže da li pacijent ima dobro srce?
Lekar procenjuje srce na bazi pacijentove kliničke istorije, fizičkog pregleda ali i drugim testovima kao što su fluoroskopija, rendgenski pregled, elektrokardiografija, što se sprovodi onda kada se preporučuju dodatna ispitivanja.
Šta se podrazumeva pod izrazom jako srce?
Svako srce koje je normalno po strukturi i koje funkcioniše efikasno može se nazvati jakim.
Šta se podrazumeva pod pojmom slabo srce?
Srce koje neefikasno funkcioniše zbog nekog oboljenja ili usled defekta u strukturi.
Da li postoji težnja da nevolje sa srcem budu nasledne, da se protežu kao porodična sklonost?
Iako postoji težnja da se porodično protežu neka stanja koja napadaju srce, ipak oboljenje srca, u širokom smislu, nije nasledno. Činjenica da jedan član porodice pati od nekog srčanog oboljenja ne treba da uznemirava ostale u porodici u vezi sa zdravljem sopstvenog srca. Međutim, to treba da posluži kao dodatni podsticaj takvim pojedincima da redovno posećuju svog lekara kako bi on mogao da im odredi, ako je potrebno, preventivni program.
Da li neko sa slabim srcem ikada može da dobije jako srce?
To zavisi od starosti pojedinca, a takođe i od primarnog uzroka stanja njegovog srca. Mnoge vrste srčanih poremećaja mogu efikasno da se leče, a u nekim slučajevima može da dođe do potpunog ozdravljenja.
Da li deca sa srčanim oboljenjima ikada prerastaju to oboljenje?
Izraz prerastaju je izraz koji lekari više ne upotrebljavaju. Shvatanje da će se neko stanje popraviti samo po sebi, bez lečenja, često hrabri nemaran stav, a ne pozitivan pristup problemu srca. Striktno govoreći, srčana oboljenja se ne prerastaju, već leče.
Popularnost ovog izraza vodi poreklo u činjenici da se otkrilo da neki šumovi srca koji su se čuli u detinjstvu kasnije u životu iščezavaju. U stvari, ti šumovi zaista nisu ni ukazivali na stvarno srčano oboljenje, već su bili nevini, atipični srčani zvuci. Šum koji ukazuje na pravo organsko oboljenje srca gotovo nikada ne iščezava spontano.
Da li su veliki fizički napori štetni za normalno srce?
Veliki fizički napori verovatno nemaju nikakvog značajnijeg štetnog uticaja na normalno srce.
A da li su veliki fizički napori opasni za osobu sa slabim srcem?
Svi oni koji pate od srčanih oboljenja ne treba da se izlažu jakim fizičkim naporima. To ne znači da takvi pacijenti treba da se pretvore u potpune invalide. Umesto toga, oni treba da se kreću u okviru granica koje im diktira njihovo posebno srčano stanje. Takve osobe treba pažljivo da se drže saveta lekara.
Kakav uticaj ima pušenje na srce?
Većina se lekara danas uglavnom slaže da je pušenje štetno po srce. Ono prouzrokuje sužavanje malih i velikih arterija koje snabdevaju srčani mišić i na taj način lišava srce toliko potrebnog kiseonika. Kod nekih pacijenata pušenje izaziva spazme koronarne arterije, stvara nepravilnost u ritmu rada srca ili podiže krvni pritisak. Procenjuje se da su srčani napadi mnogo češći kod pušača, nego kod nepušača. Naravno, Ijudi koji imaju srčano oboljenje treba da prestanu da puše.
Da li je za srce štetno uzimanje alkohola?
Ne naročito, osim ako je preterano i dugotrajno.
Da li je uzimanje aspirina štetno po srce?
Ne.
Koji su često upotrebljivani lekovi štetni po srce?
Većina lekova koji se često propisuju nema nikakvog uticaja na srce.
Da li su emocionalne napetosti loše po srce?
Da, ali normalno srce prilično dobro podnosi akutne emocionalne i fizičke napore. Hronična emocionalna napetost može konačno prouzrokovati srčano oboljenje. Isto tako, izuzetna napetost, izazvana životnom krizom, može da ubrza akutni srčani napad kod inače normalnog srca. Jasno, duža emocionalna napetost štetna je po srce čija je funkcija već oštećena primarnom, postojećom bolešću.
Šta je to slomljeno srce? Drugim rečima, može li na srce da utiče bol ili razočaranjc?
Izraz slomljeno srce je, praktično gledano, čisto poetski izraz.
Kada je bol u predelu srca posledica stanja na srcu, a kada posledica poremećaja u nekom drugom organu?
Bol srca je izvanredno raznovrstan simptom. Potrebna je umešnost iskusnog lekara da bi se procenilo da li određeni bol stvarno proizilazi od srca. Ćesto, lekar mora da pristupi raznim procedurama, kao što su elektrokardiogram ili rendgensko snimanje, da bi proverio svoje kliničko gledište.
Da li ljudi s normalnim srcem žive duže od onih koji imaju tegobe sa srcem?
Uz sve ostale podjednake uslove, da.
Koliko često ljudi treba da se podvrgavaju pregledu srca?
Svako ko nema specifičnu istoriju srčanog oboljenja ne treba da razmišlja o podvrgavanju pregledu srca. Umesto toga, trebalo bi da razmišlja o podvrgavanju periodičnom, sveobuhvatnom zdravstvenom pregledu.
Pacijenti sa srčanim oboljenjem treba da se podvrgavaju pregledu srca u redovnim intervalima, u skladu sa savetom lekara. Ti intervali pak mogu veoma da se razlikuju od pacijenata do pacijenata.
Da li se srčana oboljenja javljaju češće kod muškaraca nego kod žena?
Kod muškaraca se javlja mnogo veća tendencija ka oboljenju koronarnih arterija, pa su stoga oni podložniji razvoju angine pektoris ili koronarne tromboze. Ostali vidovi srčanih oboljenja podjednako su raspoređeni na oba pola.
Da li postoji tendencija da mršavi ljudi ređe pate od srca od gojaznih?
Statistički govoreći, pojava oboljenja koronarne arterije je svakako veća kod ljudi prekomerne težine. Ćini se da se ostale vrste srčanih oboljenja ne pojavljuju češće među gojaznima. No, valja imati na umu da gojaznost stavlja dodatno opterećenje na već oslabljeno i oštećeno srce.
Da li lekari mogu da predvide životni vek slušajući srce i vršeći preglede srca?
Ne. Lekar može samo da utvrdi da li srce funkcioniše normalno ili je obolelo. Međutim, uprkos napretku savremene medicine, nemoguće je dati bilo šta drugo do grubu prognozu u pogledu životnog veka pacijenta sa obolelim srcem. Svakako, ne postoji nikakav oslonac za predviđanje životnog veka ni kod pacijenata sa očevidno normalnim srcem.